уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:36

Војни свештеници брана од верског фанатизма и агресивног атеизма

Аутор: Ј. Чалијапетак, 15.01.2016. у 14:02
Патријарх Иринеј уручио Орден светог краља Милутина пуковнику Стевици Карапанџину (Фото Медија центар „Одбрана”)

Да ли верска служба може да оправда своју улогу у Војсци Србије? Да, наравно, као из топа одговара пуковник Стевица Карапанџин, директор Медија центра „Одбрана”, чија је књига „Верска служба у Војсци Србије – утицај на операције копнене војске“ представљена у Дому војске у Београду.

– У књизи се, између осталог, разматра на који начин војни свештеници могу да учествују у планирању и извођењу операција копнене војске. Ту њихову улогу неопходно је даље развијати – рекао је на промоцији један од рецензената, пуковник др Раде Славковић.

Професор Православног богословског факултета Богољуб Шијаковић рекао је да је попут веронауке и верска служба у војсци ствар права, гарантованог између осталог и међународним законодавством. Такође, он сматра да је постојање такве службе вид одбране од верског фанатизма и агресивног атеизма.

Пуковник Стевица Карапанџин истакао је да се увођењем верске службе ВС сврстала у ред савремених војски.

– У Европи само три државе немају верску службу у војсци: Бугарска, Македонија и Црна Гора. Игром случаја, све три су већински православне земље. Уверен сам, такође, да ће верска служба имати изузетну корист за Војску Србије, ако војни свештеници буду и чланови цркве и припадници војске јер само на тај начин могу правило да разумеју своје дужности. Оно што ми је била идеја водиља од припрема за враћање војних свештеника у редове наше војске до данас јесу речи игумана манастира Ватопед, које је изрекао приликом једне посете Светој Гори групе од 50 официра, међу којима сам био и ја. Ватопедски игуман тада је рекао да су наше униформе сестринске униформе и од тада су ми се открили и неки други аспекти наше професије – рекао је Карапанџин.

На крају промоције прочитана је одлука Светог архијерејског синода Српске православне цркве којом је, на предлог патријарха Иринеја, пуковник Карапанџин одликован Орденом светог краља Милутина. Високо црквено одликовање, додељено између осталог и за залагање на унапређењу верске службе у војсци, пуковнику Карапанџину уручио је патријарх Иринеј.

Ј. Чалија

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------


(Фото Медија центар "Одбрана")

Диковић открио бисту војводи Степи Степановићу у Дому Војске

Начелник Генералштаба Војске Србије Љубиша Диковић свечано је данас открио бисту војводи Степи Степановићу у Дому Војске у Београду поручивши су тог војсковођу красиле лична скромност и богата војничка каријера.

„Војвода Степа је био скроман по природи, али да је његова величина у скромности и скромност у величини тог човека у тешко време, када је војевао велике битке за слободу Србије”, поручио је Диковић.

Он је навео да му је припала велика част и да много поштује дела великог војсковође који је, како је рекао, једна од најмаркантнијих личности тога доба.

„Одликује га тешка и богата војничка каријера, крунисана командовањем Другом армијом српске војске од Првог Балканског рата, до завршетка Првог светског рата. Креатор је прве и велике победе на Церу у Првом светском рату, трасирао је путоказ свим слободољубивим, који знају за шта се боре, који могу победити без обзира на јачину и моћ непријатеља”, рекао је Диковић, преноси Танјуг.

Према његовим речима, Степа Степановић је својим знањем и ауторитетом мотивисао, усмеравао, командовао и побеђивао, а заједно са својим великим колегама Мишићем, Бојовићем, Штурмом задивио је свет.

„Његове последње речи биле су - Полазите напред, а завршио је скромно у кућици у Чачку..., нама је оставио овај Дом, али да није било Степе, добровољних прилога, не би Дом војске остао потомцима, војницима, да га заједно са народом користе, развијају патриотизам према отаџбини. Нека ти је слава и хвала”, поручио је начелник Генералштаба.

Бронзана скулптура рад је вајара Небојше Манчића и представља део пројекта обележавања значајних јубилеја из српске ослободилачке историје, који је Медија центар „Одбрана” започео ове године.

 


Коментари38
a437b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Божидар Продановић
Прочитао сам све коментаре као и одговоре. Па ме све ово понукало да верујућим људима, а и нашој власти поставим питање. Било у рату или без рата, кад неко неког убије то чини са дозволом Бога? Зашто Бог у свој својој (Бар тако верноцо верују) моћи и знању не спречи једноставно ратове? Зар није у Босни био верски рат, па у Ирској, католици - протестанти или међу муслиманима Шити-Сунити и остали? Да ли Бог пита умрле којој религији припадају? Да ли наша власт поштује устав. И нека јавно изнесу колико државу кошта њихово веровање. Односни колико се из буџета удваја за разне црквене слушбенике и државним институцијама. И колико се се итдваја за изградњу богомоља. Не кажем да богомоље нису потребне али нека прво народ има па што претекне нек иде цркви. И за време турака владике су уз помоћ јаничара наплаћивали димницу, и од оних који нису могли да је плате.
Vodenicar
Ove drzave sto njihove vojske nemaju popove u vojsci valjda su svesne njihove crkve krst i mac ne idu zajedno. Popovima nije mesto gde se puca i ratovi vode, jer svaka crkva je protiv rata, samo crkva koja sluzi nekom rezimu, dinastiji ili sluzi i zagovara imprijalizam i agresuju se muva u vojnim redovima .
Predrag Krstic
Svaki religiozan covek ima potrebu da svoju veru neguje i da je oplemenjuje ucestvovanjem u obredima. Kako civil, tako i vojnik. Hriscanin to cini preko molitve i pricesca koji njemu obezbedjuju dusevni mir, istovremeno mu pomazu da neguje osnovna moralna nacela - da bude dobar covek, da ratuje casno kad vec mora to da cini. Odusevljen sam prisustvom vojnih svestenika u Srpskoj vojsci! Neka je sa srecom!
Dragan Kostić
To samo znači da oficiri koji su školovani, nemaju dovoljno morala kao pojedinci. Ako oficir bilo koje vojske treba svešteno lice da bi doneo odluku koja je civilizajcijska i šteti samoj instituciji, ni sam "Isus" mu ne bi pomogao. Ne razumem ulogu sveštenika u vojsci. Ako je oficir usijana glava, bog neće spasiti njegove vojnike... Pretpostavka da oficiru treba dodatni "moral", pored svih konvencija o ponašanju vojske u ratu i miru, uključujući i "Ženevsku" je razlog da se oficir odstrani iz jedinice. Prebacivanje dela dužnosti oficira, da brone o svakom svom vojniku, na nekog drugog je, u najmanju ruku, nedostojno.
Naučnik
национализам и религија = рак ране људске расе.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља