недеља, 31.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 29.02.2008. у 23:30

Квалитет хлеба врло добар

Разне врсте хлеба које пекаре свакодневно испоручују на тржиште су врло доброг квалитета. Од укупно 38 узорака, ове основне намирнице које су, методом случајног избора, куповане у продавницама и пекарама, ниједан хлеб није елиминисан као незадовољавајући. Чак 11 узорака је, како су показале анализе које је обавио Покрет потрошача у сарадњи са Привредним коморама, екстра квалитета, девет је добило одличну оцену, 12 врлодобру, три узорка су оцењена тројком, а само два хлеба су задовољавајућег квалитета.

Поред интегралног, баварског, вита и бео сувит хлеба, који производи „Београдски хлеб”, највишу оцену су добили хлеб „Сава” пекаре „Земун”, „ Класов” црни хлеб, као и бели и полубели хлеб које производи „Филип” из Добановаца. Екстра квалитетом могу се похвалити и пекаре „Макси” и „Китановић” из Угриноваца за бели хлеб и АД „Хлеб” Нови Сад за хлеб био.

Најниже оцењени произвођачи су, како је саопштено на јучерашњој конференцији за медије у Покрету за заштиту потрошача, користили више белог брашна и адитива него што је прописано и тиме нису задовољили нутритивне вредности. На том списку су пекаре „Марко” из Земуна, затим „Напредак” АД из Велике Плане, пекара Панчево, произвођач „Брамили” из Земуна, као и „Наум” из Земуна.

Анализа квалитета хлеба је урађена на Институту за прехрамбену технологију Пољопривредног факултета.

Како је рекао Петар Богосављевић, председник Покрета за заштиту потрошача, квалитет хлеба оцењен је на основу масе векне, спољашњег и изгледа пресека, мириса и укуса коре и средине.

– На тржишту је запажено велико смањење понуде полубелог хлеба, као и повећање понуде специјалних врста хлеба. Више је и произвођача из унутрашњости, а похвално је и што се хлеб и пециво припремају и у већим продајним објектима. Унапређена је и технологија производње – истакла је Златица Марковић, председница комисије, упозоравајући на лош квалитет специјалних врста хлеба, посебно из мањих занатских радњи. Такве врсте хлеба се најчешће производе без претходног договора са стручњацима, па самим тим немају задовољавајућу нутритивну вредност.

Али, како су истакли јуче, појавом нових произвођача на тржишту, побољшан је квалитет хлеба.

К. П.

Коментари2
b9de0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Вања
Квалитет хлеба у Србији је ужасан. Имао сам прилике да једем хлеб у иностранству и бољи је чак и од кифли које се овде праве.
srbin iz inostranstva
Hleb u Beogradu nije nikada bio dobrog kvaliteta, ni danas.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља