уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:58

Некада је од карикатуре могло да се живи

Jедног дана ми је стигао на редакцију „Политике” хонорар-чек од часописа „Њујоркер” и фотокопија насловне стране са мојим делом које су пренели из издања „Политике” на енглеском језику
Аутор: Биљана Лијескићсубота, 16.01.2016. у 22:00
Карикатуриста Новица Коцић (Фото Ненад Неговановић)

Иако пет деценија савесно барата карикатуром, представљајући наше нарави, обичаје, навике, друштвено-политичке потресе, домаће и стране, Новица Коцић је тек недавно, први пут у каријери, добио признање на чувеном 48. конкурсу „Пјер”, за најбољу новинску карикатуру, који су организовале „Новости”.

Реч је о другој награди, сребрном „Пјеру” урученом Коцићу, иначе дугогодишњем „Политикином” карикатуристи, сада званично пензионеру, који је остајући без текста пред нашом стварношћу нацртао заставу ЕУ тако да се око скоро сваке звездице налази полумесец. Радећи у дневним новинама наш саговорник је научио брзо да реагује на актуелне догађаје и тако и даље наставио да ради и без редакцијске поруџбине.

– Први пут сам добио награду на конкурсу „Пјер” и лагао бих ако бих рекао да ми није драго. Веома сам задовољан сребрним „Пјером”, а значило био ми и да је бронзани. Конкурисао сам овог пута на наговор другара, међу којима је и Горан Дивац, карикатуриста „Новости”. Награде сам добијао и раније на другим фестивалима, углавном у иностранству, али то нису биле прве, већ друге или треће. Имао сам прилику да видим све радове који су учествовали на овогодишњем 48. конкурсу „Пјер” и за мене је упечатљива карикатура Тоше Борковића, али је он ове године био ван конкуренције. Наравно, било је још добрих аутора .

На овогодишњем конкурсу је истакнуто да су се карикатуристи углавном бавили економском и избегличком кризом, а мање ликом и делом политичара. Коцић истиче да за тим није било ни потребе, јер то најбоље раде Душан Петричић у „Политици” и Предраг Кораксић Коракс у „Данасу”. Они не пропусте ни једног политичара, мада морам да кажем да и наш Драган Стојановић из „Политике” буде некад веома актуелан у оваквој врсти карикатуре ”.

Коцићев награђени рад

С обзиром да је награду за портрет Љиљане Смајловић, главне и одговорне уреднице „Политике”, ове године добио Лаза Средановић Дикан упитали смо нашег саговорника да ли му је криво што он  није насликао портрет своје некадашње уреднице и тако прокоментарисао дешавања у нашем листу, а одговор је гласио:

– Не, није ми жао и нисам пожелео да коментаришем ситуацију у „Политици” из овог мог пензионерског угла. Већ сам урадио портрете и претходног уредника Драгана Бујошевића и Љиљане Смајловић и они их лично поседују.

Мимо свих признања Коцић се сећа догађаја који је доживео као неку врсту награде.

– Једног дана ми је стигао на редакцију „Политике” где сам радио хонорар-чек од часописа „Њујоркер” и фотокопија насловне стране са мојим делом које су пренели из издања „Политике” на енглеском језику. Била је то политичка карикатура и односила се на растурање Југославије. То је било изненађење и много ми је значило. Било је касније и понуда да се преселим и радим за један шведски лист, али сам то ипак пропустио.

Коцићеве теме су биле неисцрпне попут Хага, Косова, војске, сиромаштва духовног и материјалног у ком живимо, а његов хумор није свиреп, више је прекор са елементима сатире.

– Од 1966, тачније од другог разреда средње школе, почео сам да се бавим стрипом и карикатуром. Кад је локални лист у родном Лесковцу „Наша реч” почео да наручује моје радове то ме је охрабрило да наставим даље. Објављивао сам  у студентским листовима у Нишу и Београду, где сам студирао на Факултету примењених уметности, потом у „Јежу”, „Нину”, „Политици експрес”, „Интервјуу” итд., а радни век сам провео у „Политици” и много ми је значило што сам радио за те новине – каже Коцић.

 И потом додаје:

– Некада је од карикатуре могло да се живи. Инспирације је било напретек, а и сада је има. Међутим, таблоидну карикатуру не волим, грозна је и приземна. Карикатура треба да критикује, указује на нешто, а ја никада никог нисам вређао. И данас се моје карикатуре објављују у иностранству. Представљао сам се и на самосталним изложбама у Библиотеци града Београда, у Графичком колективу и потом у Лесковцу у Народном музеју. Та поставка је била велика и трајала је три месеца, чак су и школе организовано долазиле да је виде.


Коментари3
565fa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

U 7.15
Драги Коле, све најбоље. Ти си као прво, човек. Ради док ти рука не задрхти. Твоји пријатељи са прелома.
Kresovic Stevan
Bravo! Sve cestitke za jenog vrsnog karikaturistu.
Божидар Трифунов Митрович,
Новица је не само изванредан карикатуриста него и изванредан човек. Када сам га 2008. године замолио телефоном да ми да право да у књизи "КолоВени (СлоВени) и непрекидност културе и права" објавим његову карикатуру он ми је, иако га уопште нисам познавао изнео и поклонио ту карикатуру тако да се она налази урамљена у Београду а и у мојој књизи где је забележено: "Уметник је интуитивно погодио да је реч Croatia (као и Хрватска) потекла од идеографског приказа Коло, што и јесу четири српска огњила (Новица Коцић, илустрација текста Мирослава Лазанског «Ко је и шта заборавио», Политика, Београд, среда 21. мај 2008, стр. 11)". Тако је овај изванредни уметник ушао и у науку као доказ како су све извођени неки геополитички појмови. Као што нема пензионисаних генерала, што се види на примерима Кутузова, Суворова, тако не може бити ни пензионисаних карикатуриста. Само је питање адекватне накнаде. А ми чекамо његове суптилне и аналитичне радове јер карикатуристи често виде и оно што наука није

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља