уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:59

Вучић „закључан” на српској, али „откључан” на енглеској „Википедији”

За првих 15 година постојања, онлајн енциклопедија има 38 милиона чланака на 288 језика, а издање на српском садржи више од 330.000 чланака
Аутор: Јелена Кавајасубота, 16.01.2016. у 22:00
На споменику у Слубицама у Пољској непотпуна слагалица симболично показује да на енциклопедији још треба да се ради (Фото Awersowy/CC BY-SA 4.0)

Када кажемо да ћемо нешто потражити на „Гуглу”, то врло често значи да ћемо заправо отићи на „Википедију”. Јер где другде можемо да до детаља сазнамо чињенице о екстремном пеглању или нађемо списак сексуално активних папа. Шалу на страну (а није шала да ови чланци постоје), највећа онлајн енциклопедија коју свако може да исписује за 15 година постојања потпуно је променила начин на који се информишемо.

„Википедија” је настала 15. јануара 2001. са визијом да свака особа на планети има приступ целокупном људском знању и да може слободно да га подели. Петнаест година рада обележила је јуче са 38 милиона чланака на 288 језика које су исписали добровољци из целог света. Од тога је пет милиона на енглеском и 1,9 милиона на немачком, док издање на српском тренутно има више од 330.000 чланака. Сваког месеца 80.000 уредника-волонтера да свој допринос, а међу њима је 1.075 активних википедијанаца их Србије. У просеку, дневно се код нас напише више од 50 нових чланака.

– Ствараоци су свих година и профила, од ученика до пензионера. На разним догађајима упознали смо историчаре, биологе и филологе који су радо и често уређивали „Википедију” у домену свог интересовања и струке. Сигурно је да ко год направи бар једну измену на „Википедији”, наставља да је уређује кад год то може. Леп је осећај када створите опипљив садржај који сви могу да користе – каже Ивана Гусларевић из „Викимедија Србије”, невладиног, непрофитног удружења, чији је циљ промоција и подржавање стварања, сакупљања и умножавања слободног садржаја на српском језику.

Да „Википедија” остане енциклопедија, а не колекција непроверених информација, воде рачуна сви њени уредници, али и званични администратори, патролери, стјуарди, чек-јузери, бирократе, програмери… Они имају различите степене овлашћења и бирају их управо википедијанци. Једни прате нове уносе и измене, други реагују и спречавају вандализам, трећи имају права да бришу чланке, спречавају злоупотребе… Странице на којима се деси неки вандализам (нетачне информације и слично) закључавају се на одређено време.

– Генерално то није пракса, јер желимо да „Википедија” буде слободна, али просто мора да се води рачуна о тачности информација и исправности целе „Википедије”. Чланци који су подложни вандализму најчешће су о политичарима и ЛГБТ темама – додаје Гусларевић.

Александар Вучић је „закључан” на српској, али није на енглеској „Википедији”. Тако је неко у време спасавања завејаних у Фекетићу прошлог фебруара дописао у биографију премијера да је (као и Супермен) рођен на Криптону, да течно говори криптонски, да може да прелети преко десет солитера и да је посебно везан за снег. Измене су брзо уклоњене.

На глобалном нивоу било је случајева да су несавесни корисници потпуно измишљали „историјске” личности и разне друге обмане. Зато је општа препорука да се сајт користи само као полазна тачка.

„Википедија” је једини непрофитни сајт у врху најпосећенијих – сваког месеца има више од 15 милијарди прегледа глобално. Верзија на српском месечно има 17 милиона прегледа.

Међу десет најактивнијих стваралаца код нас је корисник под именом „Intermedichbo”, доктор медицине у пензији, који је, како је рекао на једном од дружења, пронашао одличан начин да попуни своје слободно време тако што ће допринети свету чланцима из ове области.

У децембру је изабран и српски википедијанац 2015 – особа под корисничким именом „Car Radovan”, коме је на синоћној прослави рођендана додељена чланска карта Народне библиотеке Србије и Библиотеке града Београда.

Најпосећенији чланци на српском

У 2015. години најпосећенији чланак на „Википедији” на српском језику био је чланак о држави Србији – имао је чак 99.725 прегледа.

У 10 најпосећенијих су и чланци о Београду (55.829 прегледа), Русији (31.873), САД (31.128), Црној Гори (29.450). Чланак о Светом Сави погледало је 27.263 особа, о српском језику 26.106, Новак Ђоковић је на осмом месту са 25.335 прегледа, српски народ 25.325, док је на 10. месту чланак о Вуку Караџићу са 24.849 прегледа.

Следе чланци о Републици Српској, СФРЈ, Првом и Другом светском рату, Николи Тесли...

Чланци на српском са највише измена у 2015.

Европско првенство у кошарци 2015 (751)

Историја Војводине (712)

Квалификације за Европско првенство у фудбалу 2016 (590)

Светско првенство у ватерполу за мушкарце 2015 (580)

Јелена Јанковић (542)

Светска лига у одбојци 2015 (469)

Светско првенство у рукомету 2015 (417)

Светско првенство у ватерполу за жене 2015 (399)

„Ербас A330” (392)

Новак Ђоковић (387)

Најпосећенији чланци на енглеском 2015. у милионима

Умрли у 2015. (27,8)

Крис Кајл (27,7)

„Ратови звезда: буђење силе” (23,5)

„Фејсбук” (22,3)

Стивен Хокинг (20)

Исламска држава (19,3)

Боливудски филмови 2015 (18,1)

„Гугл” (18,1)

„Осветници: ера Алтрона” (17,4)

САД (16,8)

Први чланак о пудли

* Просечној особи требало би више од 21 године да прочита „Википедију” на енглеском језику у целости (да уопште не спава).

* Постоји скоро 2.000 ботова који на дневном нивоу олакшавају послове који се понављају.

* Један од првих икада написаних чланака био је о обичној пудли.

* Други највише уређиван чланак на „Википедији” на енглеском језику свих времена јесте о професионалном рвању.

* У Пољској постоји споменик „Википедији”.


Коментари6
f80a2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jelena Ivanovic
Ahahahhahahah Vucic rodjen na Kriptonu! Pa ahahhahahahah
Branko Pivljanin
Korisnik ''Car Radovan'' je po drugi put izabran za vikipedijanca godine (dve godine za redom). Koliko licemerstvo vlada na srpskoj vikipediji govori činjenica da prve godine nije dobio ni čestitku od Vikimedije Srbije, a ove godine kad je pobednik bio izvestan, nagrada je promenjena umesto tableta u nešto što on sam kaže da neće iskoristiti.
Ивана Гусларевић
Поштовани Бранко, уредници Википедије на српском језику су изабрали ''Carа Radovanа'' за Википедијанца године, а не Викимедија Србије. Додела таблета никада није ни била у плану. Поздрав
Препоручујем 2
Nina Jerković
Заборавили сте да додате да словенци, хрвати, муслимани а сада "бошњаци", шиптари и бугари, на википедији мењају комплетну историју на Балкану, под одредницом "srpskohrvatski" која се по истинитости разликује не само од спрпске него и од енглеске верзије и има већу посећеност јер је на латиници.
I.I.
питам се, Ako posetite članak o srpskohrvatskom engleskoj Vikipediji videćete da tamo stoji da je to južnoslovenski jezik kojim se govori u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, te da je u pitanju policentrični jezik sa četiri uzajamno razumljive standardizovane varijante. Što i jeste istina. To će vam potvrditi svi lingvisti i filolozi neopterećeni nacionalizmom, mada i nije nužno da nam to oni kažu - jer svi to sami znamo. Tvrdnje da nije reč o istom jeziku predstavljaju jedan od onih logičkih paradoksa koje ljudi desnih političkih uverenja sposobni da prihvate i sa velikim žarom brane. Verujem da se na srpskohrvatsku Vikipediju može gledati kao Vikipediju onih ljudi koji se izjašnjavaju kao Jugosloveni - a u svetu ih još ima nekoliko stotina hiljada. Mislim da tvrdnje коje iznosi Nina Jerković ne stoje; ni one o većoj poseti srpskohrvatske Vikipedije (ona je, ipak, prilično oskudna), ni one da je drugi narodi koriste za nešto što mogu raditi na svojim matičnim encikl.
Препоручујем 0
питам се
Ја се само питам, шта ће уопште категорија srpskohrvatski када тај вештачки језик више не постоји?
Препоручујем 6

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља