петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:33

Стогодишњица Мојковачке битке

Мојковачка битка била је наставак Косовске битке. Ту су погинули последњи косовски јунаци и она је, као и Косовска, више у надлежности поезије, него историје, каже Матија Бећковић
Аутор: Бојан Билбијанедеља, 17.01.2016. у 15:05
Црногорска војска на положају код Мојковачких врата (Фото Матица црногорска)

Тачно век после Мојковачке битке, када су полуголоруки црногорски војници 6. и 7. јануара 1916. разјурили вишеструко надмоћнију аустријску силу – као да се барутни дим и прашина још нису слегли. Сутра, када ћемо свечаном академијом у „Сава центру” обележити велики јубилеј, све је много другачије него пре сто година када су Сердар Јанко, Крсто Поповић и њихови јунаци своја дела златним словима исписивали у историјским читанкама. Они су веровали у Српство, у један народ и братство без граница, али у новим токовима црногорске историографије, њихово завојевање слободе жели се представити као пад у српско ропство. Иако их је, заправо, тада окупирао Беч, а не Београд. Београд их је само ослободио.

Мило Ђукановић говорио је пре две недеље у Мојковцу на Свечаној академији поводом стогодишњице битке. Црногорски премијер који жели у НАТО био је на овом славном месту српске историје ипак умеренији, нагласивши да обележавањем јубилеја Мојковачке битке савремена Црна Гора показује да не заборавља и поштује своју славну прошлост. „Са осећањем изузетног поштовања, клањамо се сенима њених жртава и јунака и потврђујемо верност слободарској и моралној традицији Црне Горе. Као што су црногорски јунаци на Мојковцу остали верни Црној Гори и њеној слободи”, рекао је Ђукановић и подсетио да је тиме омогућена несметана евакуација српске војске с простора Црне Горе и Албаније.

Ово замагљивање суштине не може сакрити чињеницу да је Јанко Вукотић у битку повео и своју ћерку Василију, која је потом рекла: „Да није било крвавог Божића на Мојковцу, не би било ни Васкрса на Кајмакчалану”. Према њеним речима, Црногорци су тада говорили: „Важно је да је братска српска војска измакла, ако ми изгинемо имаће ко да нас освети и сатре швапску силу!” То је била прича о Србима – Србијанцима и Црногорцима. Мојковачки јунаци су говорили да „нема веће љубави од те, да ко положи живот свој за ближње своје”.

Мојковачка битка била је епилог тромесечних крвавих борби Црногорске санџачке војске под командом сердара Јанка Вукотића на фронту од Вишеграда до Новог Пазара, бранећи одступницу српској војсци која се повлачила према Скадру.

Поједини данашњи црногорски историчари о томе говоре као о „узалудном жртвовању”, али тадашњи црногорски официри и војници, као ни сам краљ Никола, никада своју одлуку о помоћи нису довели у питање. Без обзира на то што су сигурно били свесни да ће Мојковачка битка бити последњи бој Краљевине Црне Горе.

У децембру 1915. године, престолонаследник Александар, Никола Пашић и Радомир Путник траже помоћ од краља Николе да заустави Аустроугаре и омогући одступницу српској војсци, која се већ приближавала Скадру. Црногорци су остали укопани на Мојковцу, иако су и они могли да крену у повлачење према Скадру. Али, нису. Дали су реч. Она им је била вреднија од злата, од живота. Победа је извојевана, Бојина Њива је одбрањена. Није помогло ни што је аустријски генерал Рајнер лично с исуканом сабљом предводио последње јурише своје војске. Није могао проћи. Прошла је само српска војска. Краљ Никола је после тога напустио земљу и онда је црногорска влада донела одлуку да престане да се бори. Сердару Јанку наређено је да положи оружје.

Краљ Александар је касније, одликујући сердар Јанка Карађорђевом звездом с мачевима, њему и његовим борцима рекао: „Војводо, ви сте се више неголи одужили Српству, зато ми је драго што ми се пружила прилика да Вам лично из руке у руку предам за сада ово моје мало признање. Ми Срби дужни смо да се с поносом сећамо оних црногорских хероја који се вољно жртвоваше на мојковачким положајима за спас српске војске и српскога народа. Захваљујући само великом осећању Српства и братства, Црногорско-санџачка војска је истрајала у борби и потврдила старо уверење нашег народа да су Црногорци срж Српства, његова узданица и његови вековни браниоци”.

Треба се сетити и телеграма који је команданту Васојевићког одреда, војводи Лакићу Војводићу, упутио краљ Никола, у коме изражава захвалност на храбром и неустрашивом држању у борбама против надмоћнијег непријатеља. „Велика српска породицо, да се хвалиш и поносиш међу морем и Дунавом док год буде Срба и јунака! Истрајте најлепши синови моји!”, писао је краљ Црне Горе.

Међутим, данас Монтенегром као да царују неки други погледи. Они период после Мојковачке битке виде као оправдање за српске злочине над црногорским народом и насилну анексију Црне Горе од стране Србије. А саму битку виде као свесно жртвовање црногорских живота, како би били спасени српски. Од оваквог тумачења, само је корак до тврдње која такође повремено провејава – да је црногорска војска жртвована да не би више постојала сила која би се одупирала уједињењу! Али, како онда објаснити да су јунаци с Мојковца свесно погинули за Србију, ако су били наводно против уједињења?

Одговоре на ова питања даје песник Матија Бећковић, који за „Политику” каже да је Ђукановић славио Мојковачку битку 6. јануара, када је напад почео.

– Али Црква је славила 9. јануара, на Светог Стефана, то је трећи дан Божића. Митрополит црногорски Амфилохије ће сутра у „Сава центру” одржати беседу. Да не прође прослава, а да није обележена у Србији, где живи више Црногораца него у Црној Гори, као и потомака учесника Мојковачке битке. Сутрашње обележавање почеће поменом сердару Јанку Вукотићу на Новом гробљу – објашњава Бећковић и подсећа да је сердар Јанко сахрањен на Новом гробљу, поред Николе Пашића. Био је ађутант краља Александра.

– Мојковачка битка је наставак Косовске битке. Ту су погинули последњи косовски јунаци. Касније су говорили како је српска војска већ била одступила, али, ако је то тачно, онда се Мојковачка битка још више онебесала! Па онда кажу, садашњи режим у Црној Гори, да је то била битка за друге. Али, ако је и то тачно, онда је она још значајнија – каже Бећковић.

Мојковачка битка је показала да су Србија и Црна Гора неодвојиве, а да су ропство и Црна Гора неспојиви, истиче песник.

– Већ је био пао Ловћен, готово без борбе, а окупацијске новине су писале да је то непријатеља више узбудило него пад руске тврђаве. Оскрнавили су капелу на Ловћену, а митрополиту Митрофану Бану наредили да Његоша склони с Ловћена, и то ноћу. Митрополит је на то одговорио: „Непријатељ нам је узео оружје, али на Ловћену има доста камења, па ћемо камењем бранити владику”. Краљ Александар, Петров и Зоркин син, упутио је Вукотићу депешу: „Ако три дана зауставите Аустрију, одужили сте се Српству”! Још траје расправа да ли је та битка била велика или мала. Али, веће битке за образ, част и братску љубав није било – објашњава Матија Бећковић и истиче да је „битка на Мојковцу, као и Косовска, више у надлежности поезије, него историје”.

– А сада, разуме се, политичари покушавају да фалсификују историју, али то је тешко у Црној Гори у којој никад није престала битка за памћење. Краљ Александар, Његошев потомак, обновио је капелу на Ловћену, а Јосип Броз, који се против Мишића борио на Церу, није стигао на Мојковац. Отишао је у Галицију. Али је зато стигао да доврши дело Фрање Јосифа и сруши капелу на Ловћену. Главни аргумент је био то што ју је подигао краљ Александар! Није се зауставио на Мојковцу, него се са Сутјеске упутио право на Бели двор, где борави и после смрти. Црногорци данашњи кажу да су се борили за слободу, а пали у ропство, мислећи на српско ропство. Они су данас независни од Србије и свог народа, а зависни од свих других. Монтенегро је признао НАТО државу Косово, али Црна Гора није. Косово је остало онамо-намо и свуда је где има Срба, и нарочито у Црној Гори. Мојковачка битка се није завршила 1916. на Ловћену, него већ сто година траје у рату и миру – поручује Матија Бећковић.


Коментари9
fed39
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

veljko živković
У Сава центру је приказан документарно-играни филм Марка Маринковића „Мојковачка битка“ коју је написао Радослав Павловић. Улоге су тумачили: Бранислав Томашевић као Поручник Мартиновић, Иван Заблаћански као Поручник Станислав Краков, Богдан Прашчевић као Мартиновићев ордонанс, Бојан Кривокапић као Ордонанс Гојко, Ваја Дујовић као Василија Вукотић, Вјера Мујовић као Милијана Мијовић, Игор Ђорђевић као Краљ Александар I Карађорђевић, Душко Радовић као Ађутант Краља Александра I Карађорђевића, Миодраг Крстовић као Сердар Јанко Вукотић, Александра Ћосић као Девојка Црногорка 1, Катарина Јовановић као Девојка Црногорка 2 и Мина Милићевић као Девојка Црногорка 3. Документарно-играни филм о Мојковачкој бици био је много одличан! Нека је вечна слава и хвала јунацима Мојковачке битке!
Branko
Teško je bilo šta dodati i komentarisati posle Matije Bećkovića svaka mu je ka Njegoševa. Jednoga dana (a nadam se što kasnije) kad ga ne bude bilo, ko će govoriti ovakve reči koje su kao drago kamenje. Bojim se da se ovakvi rađaju jednom u 100god. uostalom kao i junaci sa Mojkovca.
Владимир Матић
Краљ Никола је био наредио да после три дана Црногорци напусте положаје код Мојковца, те да се Аустроугари пропусте, не би ли успели да опколе Српску Војску у обруч. Иначе, из оног крша не би их никаква сила могла истерати месецима. Краљ Никола је све те неподопштине радио из династичког интереса, јер је сматрао да што више Срби пропадну то ће он имати веће изгледе да завлада Србијом. Због тога су га Црногорци и протерали након завршетка рата, јер су знали шта је радио. Иначе, Краљ Никола је такође плаћао суседним (сродничким) Албанским племенима да нападају Српску Војску у повлачењу, иако су она имала дозволу Албанског Краља за слободан пролаз. Славити данас Мојковачку битку је подједнако сулудо као што су својевремено слављене и преувеличаване тзв. "партизанске Епопеје" у Другом Св. Рату. Срби треба да се пресаберу и да схвате да им Црногорци никад нису били искрени пријатељи.
srki s
Crnogorci su izginuli za Srbiji.Vecno hvala Crnoj Gori i Crnogorcima.Ostalima koji negiraju Crnu Goru vecna sramota.
Djordje
A gde su grobovi izginulih ...ako je stvarno bilo toliko zrtava...gde su grobovi izginulih na obe strane?
Препоручујем 0
Игор Г.
Треба по сто пута рећи хвала вам Црногорци.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља