недеља, 17.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:59

Суза професора Боровског

Аутор: Гвозден Оташевићнедеља, 17.01.2016. у 22:00
Иван Балковој, професор математике (Цртеж Милија Николић)

Чачак – Професор чачанске гимназије Љубомир Радивојевић Шаја (84) штампао је, ових дана у свом издању, посвећеницу Русима који су држали професуру у овој дуговекој школи, основаној 1837, и тако од пролазности сачувао један златник из повести овог места. Реч је о сузи коју је професор руског језика, Михаил Степанович Боровски (1908–1982) пустио на часу, пред ђацима.

И Радивојевић је био ђак те школе, после завршених студија вратио се у Гимназију, ту три и по деценије предавао математику и нацртну геометрију (1963–1997), а у реченом споменару од 30 страница овако подсећа на негдашњег разредног старешину, Мишу Боровског:

„Био сам већ апсолвент кад је пред мене, код хотела ’Москва’ у Београду, бануо завичајац, касније пријатељ и велики српски песник Бранислав Петровић Пајсије, који беше тек дошао на студије у престоницу. На сусрету смо се подсетили наше Гимназије и професора, па он поче причу о Боровском, која иде овако: Једнога дана, професор Боровски ушао је у наше одељење погнуте главе, плачних очију. Отворио је дневник, записао час, али и даље плакао. Неки мој друг осмелио се да га упита зашто сузе рони, ко га је увредио? Боровски кроз плач одговори: ’Ноћас су ми убрали црну ружу’. Ђак узврати: ’Зар сте ви због једне руже толико жалосни?’. А Боровски вели: ’Не плачем ја за црном ружом, већ за оним који се усудио да је убере’.

Брана ми је ту рекао да је на основу тог догађаја написао песму.”

Одакле потиче сопственик тако умних, филозофских речи? Радивојевић у свом самиздату приповеда животопис Михаила Степановича.

Боровски је свет угледао на руском Далеком истоку, у Светој Олги код Владивостока, а ионако сиромашно детињство прекинули су му најпре Први светски рат, па Октобарска револуција. Све праћено немаштином, бедом и глађу. Породица се надала да ће им боље бити у Кини где су живели две године, одакле се Миша усмерио ка Краљевини Југославији, чија су врата била отворена руским емигрантима.

Тако је, дошавши, у Сарајеву завршио теолошки факултет али на овом подручју, 1945. године, није било могуће наћи запослење са таквим занатом. Некако су га примили, накратко, у Приштини, а онда га је мало погледала срећа, док је у Београду чекао нови распоред код службеника Министарства школа. Ту се затекао директор чачанске гимназије и рекао надлежном: „Дајте ми га, предаваће руски код нас у Чачку”.

Миша је неповратно ушао у многе ђачке приче и градски незаборавник. Са Гимназијом је 1973. путовао у СССР и тада у Москви клекнуо па пољубио своју руску земљу, одакле је тада понео комад родне груде у Србију, коју је исто сматрао рођеном.

Радивојевић у споменару описује и тренутак кад је Михаил Степанович ушао у одељење овдашњих гимназијалаца, отворио дневник и уписивао методску јединицу:

„Један ученик то није приметио, већ је испод клупе и даље држао укључен транзистор са којег се чула песма ’И проплакаће зора’. Боровски је, не дижући главу са дневника, питао ко то тамо пева, а ученик одговорио: ’Мишо Ковач’. На то је професор заповедио: ’Мишо Ковач да се јави разредном старешини’”.

У „Омажу Русима, професорима чачанске гимназије”, Љубомир Радивојевић је описао и животне стазе Ђорђа Ковбаска (1894–1941) који је овде предавао латински језик, и Ивана Ивановича Балковоја (1897–1976), професора математике.

Поменути су и остали руски емигранти, који су младе Чачане у овој старој школи уводили у свет знања. То су Александра Рудицина (предавала француски језик), Кирил Свинарски (француски), Всеволод Судзиловски (цртање), Леонид Енвалд (хемија), Анатолиј Красовски (латински и историја), Јосип Сработник (физика) и Бранислава Дектероваја Держанскаја (гимнастика).


Коментари1
de54a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vanja Eresenkov
kako se zove ta knjiga i gde se moze kupiti?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља