четвртак, 22.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:05
ДИЗАЈН

Телефон „искра ета” – понос југословенског дизајна

Апарат који је дизајнирао Даворин Савник произвођач из Крања произвео је у пет милиона примерака, али због слабе патентне заштите модел је у свету копиран у 300 милиона примерака
Аутор: Радмила Милосављевићнедеља, 17.01.2016. у 22:00
(Фото CC by – SA)

Телефон „искра ета” био је понос југословенског и словеначког дизајна с краја седамдесетих и почетка осамдесетих година 20. века. Имати га на радном столу у кући или у канцеларији, био је знак престижа. Са округлим бројчаником или тастатуром, свеједно, најчешће у црвеној али и у црној, белој, љубичастој, ружичастој, жутој, сивој боји.

Сто година дели „ета” телефон од првог телефона Американца Грејама Бела, који је изазвао сензацију када је телефоном разговарао са сарадником у суседној канцеларији, а неколико месеци касније са бироом удаљеним осам километара од Бостона. Крајем 1879. у САД је већ било око 26.000 телефонских корисника.

Развојем, облик телефона претрпео је бројне трансформације, од скулпторалних до техничких. Најдуже је у примени остао класични црни телефон од бакелита са бројчаником округлог облика на солидном паралелопипедном постољу у доњем делу и виљушкастим ослонцем за слушалицу у горњем делу, са чијим се подизањем успоставља а спуштањем прекидала телефонска веза. Било је то средином 20. века.

Телефон „ета”, који је дизајнирао Даворин Савник, произвођач „Искра” из Крања произвео је у око пет милиона примерака. Међутим, због слабе патентне заштите, модел је копиран од стране бројних светских произвођача, па се сматра да је до сада у свету произведено око 300 милиона оваквих телефона. У пословној згради „Искре” у Крању 1986. године било је изложено 12 примера плагијата телефона „ета”. Модели телефона „ета 80” и „ета 85” део су збирке музеја МОМА (Музеј модерне уметности) у Њујорку и Музеја дизајна у Штутгарту.

Аутор је доживео и преживео трансформацију телефонских веза, али је свој последњи интервју дао путем фиксног телефона. Био је, каже помало уморан од не само паметне већ и препаметне еуфорије мобилних телефона, чији се крај предвиђа, како предвиђају, већ за неких пет година.

Радмила Милосављевић, архитекта (www.dopisna-skola-ambijent.rs)

Из Словеније у свет

Словеначки и југословенски дизајнер и архитекта Даворин Савник (1929–2014) рођен је у Крању у Словенији. Студирао је на Факултету за грађевинарство као и на Музичкој академији у Љубљани. Завршио је Високу школу за индустријско обликовање у Чешком Готвалдову. Додатно се усавршавао у Великој Британији, Италији и САД.

У почетку каријере активно се бавио музиком. Почетком шездесетих година запослио се у индустрији „Искра” у Крању, а почетком седамдесетих година радио је као директор развоја дизајна у „Искра-комерцу” у Љубљани. После тога постао је самостални дизајнер. Дизајнирао је аудио-визуелну и телекомуникацијску опрему, рачунарску опрему, алате и кућне апарате.

Добитник је бројних награда, међу којима су: престижна Прешернова награда, највише признање јапанског министарства за трговину, медаља Велесајма у Брну и награда за добар дизајн Међународног сајма у Хановеру. Стекао је међународну репутацију и о њему су писале новине у Јапану, САД, Великој Британији, Русији...


Коментари9
08b18
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

usaf
Samo jos jedan,u nizu dokaza,koliko je SFRJ bila jaka i napredna drzava,u svim oblastima.
nema to veze sa nama
Slovenci i dalje imaju proizvode sa svetskim dizajnom. Pogledajmo Elan ili Gorenje. Mi nazalost nemamo.
Srba, Velika Britanija
@nema to veze sa nama Gosn Keljmendi, ne pljujte po Srbiji! Pre dosta vremena, gledao sam u emisiji 'Kvadratura Kruga' kako su nasi studenti Shumarskog fakulteta u Bg (molim vas Shumarskog a ne fakulteta za dizajn) dizajnirali nekoliko modela stolica koje su me totalno opcinile, odusevile I zapanjile. Nisam mogao da verujem da je tako nesto fenomenalno moguce (o)smisliti. Srbija je puna genijalnosti I genijalaca. Ali I neprijatelja koji koriste svaku priliku da je pljunu I unize.
Препоручујем 2
Srba, Velika Britanija
Fantastican uspeh, dodeljena mu je 'престижна Прешернова награда', izuzetno cenjena i 'престижна'.
Dj. M.
Bel, je rodjen u Skotskoj i ziveo i radio u Kanadi. Nije Amerikanac.
M.Pavlovic
Ovaj telefonski aparat niti je bio niti je mogao biti zasticen patentom a to su znali i ljudi iz "Iskre" a i autor ovog modela a zasto nisu hteli da ga zastite u svetu to je njihova odluka, tako on nije kopiran zbog slabe patentne zastite (koja inace ne postoji kao ni jaka papentna zastita) vec zato sto ga vlasnik i autor nisu zastitili u inostranstvu.
alpline
Gospodin Pavlović je u pravu. Patentom se štiti tehnička inovacija. Iskrin telefon nije sadržavao nova tehnička rešenja. U slučaju Iskrinog telefona bilo je moguće zaštititi "samo" dizajn ( oblik telefona). O takvim stvarim se tada u Iskri nije razmišljalo jer se nije razumela vrednost dizana ( oblika) proizvoda.
Препоручујем 0
Mrgud
Gospodine Pavlovic, da li biste nam objasnili kako tacno telefon nije mogao biti zasticen i zbog cega?
Препоручујем 5
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља