Српски парламент после евентуалних избора не би био једногласно на европском путу, чуо би се и и глас оних који су против, слабашан, али би се, ипак, чуо. И то би, чини се, била једина промена, с обзиром на то да опозиционе странке које имају шансу да уђу у Скупштину Србије практично нуде исту политику, као и садашња владајућа коалиција.

Оне, пак, тврде да се ипак разликују од власти. А колико се разликују и у чему, опозиција неће моћи лако да објасни грађанима с обзиром на то да ће, како кажу, имати врло мало средстава за предизборну кампању.

На парламентарним изборима пре две године, највећи губитници су биле странке које су против уласка Србије у Европску унију. ДСС и СРС први пут су од свог оснивања изгубили парламентарни статус, иако је готово 40 одсто грађана против евроинтеграција, али, очито, ове странке нису успеле да привуку гласове тих бирача. Сада су, тврде аналитичари, а показују и истраживања јавног мњења, њихове шансе нешто боље. СРС се креће око цензуса, као и ДСС у савезу с Дверима, па постоји реална вероватноћа да се врате у посланичке клупе.

Опозиционе странке проевропске оријентације, парламентарни ДС и СДС и ванпарламентарна ЛДП, имају, кажу аналитичари, проблем што је њихову политику преузела Српска напредна странка, а оне немају ту богзна шта ново да понуде.

Председник „Транспарентности Србија” Владимир Гоати каже да је опозиција, у којој су све „стари” људи, у једној парадоксалној ситуацији, јер је СНС када је „основан 2008. године преузео све кључне елементе њихове политике, чланство у ЕУ, равноправност полова, људска, мањинска права, све”. Гоати додаје и да данашња опозиција, док је била на власти, није била у стању да реформише Србију. Није имала спремности и способности да иде у промене.

„То је, и свака част за то, обавила садашња власт. Опозиција је сада у ситуацији да критикује вредности које је сама прокламовала, али их није остварила и као резултат тога велики број људи је, према мојој процени, апстинирао на изборима. Сада ДС може, на пример, да критикује неке патолошке појаве попут корупције, или расподелу новца у буџету, који даје више новца партијама, а науштрб угрожених категорија грађана”, објашњава Гоати.

Истовремено, како каже овај аналитичар, патриотска опозиција, ако уђе у парламент, биће маргинална, а верује да ће маргинална бити и досадашња демократска опозиција.

ДС, СДС и ЛДП, међутим, тврде да имају шта ново да понуде бирачима. Бојан Пајтић је много пута рекао да је ДС учио на својим грешкама док је био на власти и да зна шта треба избећи. Садашња власт, према његовој оцени, злоупотребљава полицију и тужилаштво за обрачун с неистомишљеницима, те обећава да нечега таквог не би било у власти коју би поново формирале демократе. Било би, тврди, и дијалога у друштву, чега сада нема. Он је говорио и о страху који влада међу грађанима, чега, такође, каже, не би било.

Чедомир Јовановић сматра да је важно јасно дефинисати како изгледа алтернатива Александру Вучићу и „то није персонално питање, не желим да од Србије правим државе као што су Македонија или Црна Гора, где не постоји могућност да се било шта заједнички уради”.

Јовановићу је, како каже, драго што је „Вучић макар декларативно прихватио нашу политику, коју је време потврдило”. И због тога, како објашњава, у претходној кампањи није „ломио” врат Вучићу, мада су, како каже, многи од њега то очекивали, „јер ја то најбоље радим”.

Он поручује и да се вара онај ко мисли да добије изборе на рату с лидером СНС-а.

Вучић стално понавља да никад неће увести санкције Русији и да је наша земља неутрална, Јовановић понавља да Србија треба да иде у НАТО.

„Али, не могу ја да одведем Србију у НАТО, мора озбиљно да се разговара о томе. Питате ме шта је ново. Није ништа ново, само је једна истина, нема пречица и нема више лагања. Је л’ лагао Вучић? Јесте. Је л’ лагао (Томислав) Николић? Јесте. Нема пречица”, поручује Јовановић.

Борис Тадић, пак, каже да је оно што СДС нуди, а ново је, јесте избегавање грешака у домену финансија и у политици у региону.

„Не би се могло десити да премијер говори једно, а да председник Србије вређа Црну Гору, као што се сада догађа. Друго, три пута су биле веће инвестиције у време моје власти, а није се ни вештачки смањивао дефицит науштрб инвестиција”, категоричан је Тадић.

Тадић сматра да треба дефинисати и безбедносну и спољну политику, мада не прецизира како тачно, али истиче да се „сигурно не може тако нервозно реаговати кад Хрватска говори о наоружавању”. Према његовим речима, најважније је „решити проблем државних предузећа, која производе огромне губитке, 500–600 милиона евра, то је много више него уштеда на смањењу плата и пензија...”

Хоће ли грађани схватити шта им то ново нуде већ познати политичари зависи и од кампање, а све три странке су имале проблема с дуговима од претходних избора. Тадић каже да новца нема, али „имамо знање и за кампању од врата до врата, за дуеле и једва чекам да продискутујемо коначно о свему у јавности, ако већ на Јавном сервису нема нема емисија у којима се дискутује о питањима која тиште грађане”.

Јовановић каже да не жели својим проблемима да оптерећује људе и истиче: „Снаћи ћемо се. Никада само новац није био довољан у кампањи”.

Александра Јерков (ДС) каже да неће бити проблема и додаје: „Увек се за изборе отвара нови рачун. Не верујем да ћемо трошити новац преко оних средстава која добијемо из буџета за кампању, као што смо радили прошли пут. Немамо намеру да водимо спектакуларну кампању, важнији су нам грађани”.