Варају се сви који мисле да је вест месеца то што је Вучић преломио да на пролеће, уз локалне и војвођанске листе, у бирачке кутије убацујемо и имена републичких посланика. Због атмосфере.
Вест је да Кристијан дилује аутограме деци по унутрашњости Србије. Тужна слика наше данашњице. Бојим се и сутрашњице.
И нема криваца за овај новоуспостављени систем друштвених вредности. Омладина се квари сама од себе. Или је можда Сократ илегално деловао на моралном посрнућу младежи?
Нема сумње да је Кристијан, бар овај пут, потпуно невин. Пола живота је провео на робији а сад мора да рмбачи по фармама и издржава фамилију.
Грешка је кривити власника телевизије који му је само дао прилику да се социјализује и прилагоди новим изазовима ријалити пословања. Човек живи од програма који су увек на линији – и власти и народа.
Невине су и судије. Ни њима није лако. Док им не сашију нове тоге немају услова да Кикија пошаљу иза решетака. Што због доброг држања на те-веу, што због рехабилитације од напорног рада на фарми. А робија може да причека. Није аутобус.
Над Кристијановом фотографијом посебно се згражавају они који су кројили медијска правила у Србији. Згражавају и критикују Вучића за цензуру. А они су пре њега поделили фреквенције, апанаже и места у саморегулативним телима. Авангарда лицемерства.
Ценим да нема ни моралне кривице за друштвене трудбенике који су кројили а и даље кроје правила која дилере, робијаше и битанге легализују у угледне чланове заједнице. Уосталом, пре њих то су постали и они који су пљачкали банке без чарапе на глави.
Нису одговорни чак ни они који су пре четири године преузели овај насукани брод, извели га на Дунав али још нису сигурни ’оће ли га окренути ка Шварцвалду или Црном мору.
Ако се председнику приписују заслуге за афирмацију образовања онда се слободно може рећи да је премијер жртва таблоидизације друштва. Емисија у којој је пре два месеца саопштио нацији да није време за изборе каснила је неколико минута. На фарми је баш било избацивање.
Вучић немоћно посматра како му навлаче медијску кабаницу скројену у тржном центру у коме нема његових конфекцијских бројева.
Гледа како се прави коалиција медијско-политичких активиста уперена против њега. Али то није разлог да сваког новинара који му постави незгодно питање сматра личним изаслаником Бојана Пајтића.
Диловање потписа само је први видљиви резултат учинка ријалитија у слабо описмењеној држави. Шта ће бити кад стасају генерације које суштински не буду разликовале добро од лошег?
Има земаља у којима се убице и дилери славе као добротвори и јунаци. Певају се песме о њима. Подижу им се и споменици. Србија је на добром путу да им се придружи.
Џаба Вучићу и ракетни раст привреде ако се по земљи дилује морална беда. То је атмосфера која би требало да га забрине. А не она због које расписује изборе.
