петак, 06.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:48

Вредност заложене имовине 61 милијарду евра

Грађани и компаније за отплату дуга гарантују возилима, машинама, домаћим животињама, али и робним жиговима
Аутор: Јована Рабреновићуторак, 19.01.2016. у 22:00
Фото Д. Јевремовић

Вредност покретне имовине која је тренутно у Србији заложена износи 61,6 милијарди евра, показују подаци Регистра заложног права на покретним стварима и правима који се води у Агенцији за привредне регистре. Уколико рачунамо да се сваке године на нивоу државе створи нова вредност од 33-34 милијарде евра колико износи наш БДП долази се до закључка да је вредност покретних ствари датих као обезбеђење кредита или разних куповина готово равна ономе што се створи за две године. Само у прошлој години заложним правима обезбеђена су потраживања вредна чак 12,2 милијарде евра.

Како то да је толико велика вредност заложене имовине и да ли је то уопште реално? Подаци Удружења банака показују да су привреда и грађани задужени 18 милијарди евра, а ту ваља додати и још око десетак милијарди евра такозваних прекограничних кредита које су компаније узеле од међународних финансијских институција и матичних банака које послују код нас. Банке као најчешћи и највећи кредитори траже да вредност обезбеђења, банкарским речником речено колатерала, буде већа од позајмљеног новца да би у случају да клијент не врати кредит продајом заложене покретне и непокретне имовине наплатиле дуг. Банкарски стандард при куповини стана на кредит јесте да вредност хипотеке буде за петину већа од позајмљеног новца. У случају залагања других непокретности вредност хипотеке може да буде и много већа, па и двоструко и троструко, све због страха од пада цене вредности некретнина, јер у том случају кредитор има проблем да поврати уложено. Код залагања покретних ствари, даје се полог најмање 30 одсто већи. Околности диктирају и другачије „односе”.

Грађани и компаније највише залажу путничка возила, камионе, багере, а возни парк предмет је залоге у чак 50 одсто случајева. У укупно заложеним покретностима 23 одсто чине машине и опрема, око два одсто су животиње, а удели, потраживања „заузимају” непуних 16 процената. Банке су заложни повериоци у чак 70 процената случајева, а правна лица, односно привредна друштва у око 23 одсто случајева.

Банке, које су најчешћи повериоци, као гаранцију за отплату зајмова узимају и робне жигове чији се регистар води у Заводу за интелектуалну својину. Неке наше најпопуларније робне марке оптерећене су покретном залогом док се зајам не врати. Међу њима су уље „искон”, „Рубин” вина и алкохолна пића, „Карнекс” месна индустрија, кекс „плазма”, млеко „моја кравица”, „Фриком” смрзнута храна...

Претрагом поменутих регистара види се и колико су задужене домаће компаније, али и ко су велики кредитори домаће привреде. На пример, Међународна финансијска корпорација (ИФЦ), кћерка организација Светске банке, у портфељу средстава обезбеђења има баш брендове „искон”, „карнекс” ... Из података на сајту Завода за интелектуалну својину види се да је од овог повериоца „Викторија група” узела кредит од готово 80 милиона евра за своје фирме „Сојапротеин”, „Фертил” –Бачка Паланка, Ветеринарски завод – Суботица. ИФЦ је и МК групи са зајмом од 67,5 милиона евра ставила залог на жиг „карнекса”, а зајам су дали и „Фрикому” вредан 47 милиона евра за шта је једно од обезбеђења и истоимени бренд.

Уникредит банка финансирала је компанију „Моји брендови”, пређашњу „Дунав храна групу” са 140 милиона евра и по том основу има залогу на многим машинама, као и на жиговима „плазме” и „моје кравице”.

Произвођач пића „Рубин” – Крушевац такође је заложио истоимени жиг, али код АИК банке због зајма од 30 милиона евра.

Регистар, који се води у Агенцији за привредне регистре, показује да су банкама за кредите средство обезбеђења и домаће животиње тако да на листи има крава, оваца, кока носиља...

Могу се заложити и уметнички предмети или драгоцености, а чини се да ови предмети нису баш чест предмет залоге. Фабрика акумулатора Сомбор у власништву „Фармакома” – Шабац повериоцу, једној француској фирми, као средство обезбеђења дала је две слике које се воде под Блесић и Смијаљевић од којих је од првог аутора реч о репродукцији, а од другог пише да је настала 1996. Претпоставља се да је у првом случају реч о Павлу Блесићу, рођеном Сомборцу.

Физичка лица су заступљена као залогодавци у 58,72 одсто случаја, привредна друштва у 37,3, предузетници у 3,2, док 0,78 процената чине остала правна лица. Уговорна залога је, иначе, најзаступљенија, и чини чак 94 одсто свих заложних права, законска настала у пореском поступку чини четири одсто свих залога, док судска залога чини два одсто.


Коментари11
5af11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

За сада !!!
61+26=87 милијарди евра дугује Србија !!!
Neša (Glodur)
"Problem koji se sklanja već vekovima i koji će se morati rešiti borbom pre ili kasnije jeste problem između naroda i banaka." - Lord Ekton "Mrzim banke. One ne rade ništa pozitivno za druge osim za same sebe. One su prve kada treba naplatiti njihovu zaradu i prve beže kada dođe do problema." - Erl Voren "Šta je to sistem? On se zasniva na bankama i izgrađen je na moći banaka, tako da može biti i uništen preko banaka." - Erik Kanton
Miodrag
Toliko smo svi duzni (gradjani, privredna preduzeca i drzava) da ce nas uskoro nestati. I Srbi u Srbiji i Srbija. Sve su nam to donele velike boljsevicke vodje koje su poslednjih 75 godina vladale i jos i danas vladaju Srbijom. S postovanjem i ljubavlju prema Otadzbini.
Rafail Stefanovic
Jao da imam malo jalovine... Pa da je zalozim kod kod 5-6 razlicitih banaka za 200, 300 ili 400 miliona!
Часлав Кузмановић
Перо, морати бити упорни све док Вам не врате меницу. Ако треба ићи сваки дан, онда ићи сваки дан. Све док Вам не врате меницу ви практично нисте ништа завршили у вези са кредитом. Меница се може поништити простим пресавијањем. Одмах је неважећа. Добар пословни обичај је да пре уништења менице или више меница, исте покажете потенцијалним жирантима са менице. Без обзира ко су они.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља