субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:49

Амфилохијев Фрањо

Аутор: Александар Апостоловскиуторак, 19.01.2016. у 22:00

Када је митрополит црногорско-приморски Амфилохије скинуо чини са самоуправног социјализма, на недавном шаторском протесту против Мила Ђукановића, била је то прворазредна новост у реторици Српске православне цркве. Нарочито је звучало јеретички када је Амфилохије рехабилитовао петокраку коју је сматрао симболом нечастивог који се врзмао по шумама и горама Монтенегра. Али, није се он приказао као једини кандидат за Ципраса у мантији. Папа Фрањо одавно мири левицу са Христом.

Сада су се свети отац и човек број два у хијерархији СПЦ сусрели у Ватикану, где су расправљали о много значајнијим питањима него што су идеолошке полемике о блискости хришћанства и комунизма. Званично, папа и Амфилохије су разговарали о начину на који би могло да се реши спорно питање канонизације хрватског кардинала Алојзија Степинца, које оптерећује не само духовне већ и световне односе Београда и Загреба.

Али, очигледно је да се ватикански сусрет неконвенционалног епископа Рима, који по својој глобалној популарности достиже размере поп-стара, и моћног духовника СПЦ, познатог по својим честим излетима у политику, барем по Амфилохијевим изјавама, може сматрати почетком једног дивног пријатељства.

Заинтересованост папе да саслуша аргументе наше Цркве и склоност светог оца ка заједничком решавању проблематичне Степинчеве светости, за коју, гле чуда, много више скепсе показује Рим него Загребачка набдискупија, очигледно је омекшала и тврдо срце митрополитово, те је папи изрекао неочекивани комплимент. Рекао је да га Фрањо веома подсећа на патријарха Павла.

Ако митрополит који је исповедио Слобу Милошевића, крстио Чеду Јовановића, одржао посмртни говор Зорану Ђинђићу, проклео читаву Владу Србије и одликовао Шешеља, јавно пружи овакав комплимент папи, верници СПЦ остају у чврстој вери да је Фрањо добродошао у Србију више од свих својих претходника на ватиканском престолу.

Ако је, такође, Амфилохије до сада важио за чувара тврђаве српства и православља, његов нагли преокрет у сликању карактера оца Рима, уз захвалност што Ватикан није признао Косово и подржао нас у Унеску, може се читати и као припрема верника СПЦ за добродошлицу поглавару Римокатоличке цркве.

Земаљски Београд, за разлику од небеског, није изражавао противљење папиној посети Србији, јер би, као шеф државе Ватикан, која није признала Косово, папа у свакој другој прилици, и у некој другој одежди, био драг гост у Србији. Да ли је Фрањо човек који може да измири световни и политички прагматизам и духовну скепсу Срба? Да ли би покојни патријарх Павле, кога су сматрали свецем за живота, изрекао добродошлицу човеку који Амфилохија тако неодољиво подсећа на њега?

 


Коментари27
f175b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

journalist u mirovini
Iako je izbegao civilizacijski običaj da se kao gost pozove domaćin na uzvratnu posetu,što je odraz primitivizma i balkanizma, Amfilohije,je otišao kod pape,da ne "svetuje" Stepinca iako je bio srpski ratnik u Prvom sv.ratu ?!,kad Amfilohije nije ni rodjen !(1938) g.
Катарина Крстић
Степинац се никада није борио у српској војсци, а ваша тврдња је једна од комнистичких подвала Србима. Степинац је заробљен како хрватски војник у АУ војсци и одведен у бритнаски логор и Италији из кога је пуштен у децембру 1918. године. Тада је отишао у Солун, е не би ли се прикључио победницима. Први светски рат је завршен још 11. новембра, а српска војска је у децембру ослобађала Далмацију, те јој се у Солуну никако није могао да прикључи. Остало је већ рекао коментатор Мировина.
Препоручујем 4
Mirovina
Stepinac je prethodno boravio u Vatikanu i odande je poslat u Srbiju s ciljem da se približi Karađorđevićima u čemu je i uspio. Dalje je sve poznato. Ubistvo A. Karađorđevića u Marseju , NDH, pokrštavanje Srba , zbog čega je i beatifikovan
Препоручујем 5
E U
Prvo je do kanonizacije Tita,Amfilohije u Beloj Crkvi krajem osamdesetih godina u sali na glavnom jezeru,prokleo Tita i učinio da Šešelj uskoro dodje na vlast.
Борко Благојевић
@ Zorica Baštić Када је постао врховни поглавар Католичке цркве садашњи папа је изабрао име према свом верском узору светом Фрањи Асишком. Пошто ми тог свеца не зовемо Францискус Асишки него Фрања Асишки то је исправно и садашњег папу називати Фрања. Иначе једно исто страно име се у Србији често различито преводи па се тако за Фелинијеву супругу каже Ђулијета Масина а не Јулија Масина, док је Шекспирова драма код нас преведена као Ромео и Јулија а не као Ромео и Ђулијета. Према томе не треба да чуди што град у САД зовемо Сан Франциско а не Свети Фрања што би био исправан превод тог града на српски пошто "сан" на шпанском значи "свети".
Srba, Velika Britanija
'ми тог свеца не зовемо Францискус Асишки него Фрања Асишки' A ko smo to 'mi'? Mi Srbi ovde ga zovemo Franciskus. Franja svakako ne moze da bude. To sto je usla greska u srpski jezik ne znaci da tu treba i da ostane. Etimologija imena Franciskus: iz Francuske > od plemena Frank > slobodnjak, slobodan.
Препоручујем 4
Рио Лобо
Изгледа ми да ће у будућим временима бити још неких великих измирења осим побројаних... После толиких трвења и време је за то...
fra Jovan
Ne znam sto nas je briga sto ce oni da kanonizuju Stepinca. Njihova stvar. Neka kanonizuju i Harija Potera, ako zele... Jos bolje, da zavrsimo za sva vremena. Izgleda da vrh SPC pokazuje vecu brigu za buducnost ekumenizma od samog Pape. Cudi me i to sto imaju vise istinske ljubavi za katolike nego za Artemija koji im je, kako slovi javna tajna, odvukao vise od polovine monastva. Moje neskromno misljenje je da bi vrhu SPC bilo bolje da uzme ucesca u finansiranju aktuelnih raketnih sistema s obzirom na to da je dobro poznato kakvo je delovanje katolicke akcije kada naidju smutna vremena. Pravoslavno Trebinje je udaljeno od Rima koliko i Milano. Mnogima previse blizu...
fra Jovan
Deda Trifune, to bi bilo isto kada bi Vi vodji Islamske Drzave prijavli slucaj bombasa samoubice i trazili od njega da ga posthumno osudi.
Препоручујем 7
fra Jovan
@JelenaDavorkaDrasko Iako mi ova tema nije omiljena, istine radi, napisacu ono sto znam. Artemije, kada ga je smenio Bajden, jeste odvukao polovinu svoje eparhije koja je inace bila najbrojnija, nazivali su je rasadnik monasva... Oko 120 monaha je poslo tom prilikom. Kasnije im se pridrizilo sestrinstvo manastira Vaznesenje, bilo je individualnih prelazaka. Nisam upoznat sa brojem novih monasenja, ali jesam sa stanjem u pojedinim mastirima u SPC koji su samo u fiktivnoj poslusnosti. U njima se ime Franja ne izgovara onako milozvucno kao sto to cini Amfilohije (kao prema roditelju), niti bi im ono pismo bilo toliko jedinstveno da bi otvorilo trecu epohu u odnosima sa Vatikanom. Necu ih nabrajati jer me ne svrbe navodnici nad javnom tajnom. Takodje, ima manastira u kojima su podeljeni stavovi... Posledica nepotrebnog priblizavanja Vatikanu bice produbljivanje podele unutar SPC. Ako je cilj vrha SPC da zbog necega bude zapisan u istoriji, pre ce to biti rascep unutar svoje crkve, nego...
Препоручујем 8
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља