У првих 19 дана ове године на српским путевима је погинуло 16 особа, показују подаци Управе саобраћајне полиције МУП-а Србије. У овом периоду догодило се 1.502 саобраћајних несрећа, у којима је 651 особа теже и лакше повређено. У истом периоду прошле године живот у саобраћајним несрећама изгубиле су 34 особе, а лакше и теже повређено 723 људи.

„Најчешћи узрок удеса била је неприлагођена брзина кретања стању коловоза, који је био покривен снегом, ледом или поледицом. Чести узроци били су и нагла промена правца кретања, нагло кочење, као и управљање возилом под дејством алкохола”, кажу у саобраћајној полицији за „Политику”.

Промена времена, нагли пораст, односно пад температуре са изненадним снегом су најкобнији по безбедност саобраћаја, сматра Крсто Липовац, професор београдског Саобраћајног факултета.

„Возачи нису припремљени за нагле временске промене, нарочито не психички. Ако је баш тог дана планирао да пође на пут, возач ретко услед промењених временских прилика одустане од плана да за два сата пређе 150 до 200 километара. Већина није спремна да путује дуже и због тога су први дани временских промена најнебезбеднији за саобраћај”, оцењује Липовац за наш лист.

У саобраћајној полицији саветују возачима да током зиме добро припреме возило – промене антифриз који издржава најниже спољне температуре, да на време уместо воде сипају течност за прање ветробрана, која не мрзне на ниским температурама, да провере исправност брисача и грејача задњег стакла.

„Мокре и снегом или ледом прекривене улице повећавају зауставни пут возила, смањују његову стабилност и управљивост. Поред обезбеђивања „зимских гума”, шара на пнеуматику мора да буде дубља од четири милиметра. Постоји велика могућност да услед наглог кочења дође до проклизавања, иако летње гуме имају добру и одговарајућу дубину шаре. До неконтролисаног проклизавања долази због снега и леда који су испунили шаре на пнеуматику и тамо остали услед ниских температура, па возило уместо да се заустави, почиње да се понаша као да је на санкама и наставља да се креће”, напомињу у полицији.

Последња у низу тешких саобраћајних удеса догодио се у недељу, када је погинуо Иван Милојевић (40), а две особе су повређене. До несреће је дошло око 12.15 часова на Чамурлијском путу од Ниша ка Алексинцу, када су се директно сударили „фијат стило”, којим је управљао Милојевић и „ситроен”, нишке регистрације којим је управљао Мирослав М. (57). Повређени су Мирослав и његова супруга која је била на месту сувозача. Погинули Иван М. је рашчињени монах.

Четири дана раније, 13. јануара, једна особа је погинула а две су лакше повређене у саобраћајној несрећи на регионалном путу Крагујевац–Јагодина, код села Врба. У судару аутобуса прибојске регистрације и „мазде”, јагодинске регистрације, који су се кретали супротним смеровима, погинуо је возач аутомобила, док су двојица путника у овом возилу лакше повређена.

Возач Горан Б. (40) из Пожаревца погинуо је дан раније када је шлепером ударио у ограду Остружничког моста, а затим се у откинутој кабини камиона сурвао у реку Саву. До трагедије је дошло након судара три теретњака. Камион са приколицом јагодинске регистрације, којим је управљао погинули, који се кретао из правца Шида ка Нишу, нагло је скренуо лево, очешао се о један камион и поломио му ретровизор. Затим је прешао у леву траку и директно ударио у десни део кабине камиона краљевачке регистрације.

Од силине ударца кабина његовог камиона спала је са шасије и сурвала се у реку. Возачево тело извучено је из воде четири сата касније.

------------------------------------------

Ударне рупе

Оно што возаче највише узнемирава током зимских месеци јесу такозване ударне рупе, које се на коловозу појаве већ после првог снега. На питање због чега улице брзо пропадају зими, после снега, када се поспе со, професор Крсто Липовац одговара:

„Први проблем је недостатак стратегије одржавања путне мреже, а други је четвородеценијско неулагање у пут. Доњи слојеви пута, такозвани подстројеви су знатно оштећени. Због тога је све теже одржавати горњи слој коловоза. Када би се доњи слој одржавао, вода се у њему не би задржавала и горњи слој би био заштићенији.”