среда, 19.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:45

Шта је уметничка, а шта рутинска фотографија

Скупштински одбор је констатовао да је битно постојање ауторског дела из којег произилази ауторско право, како се не би ауторским делом сматрало апсолутно све - чиме се ауторскоправна заштита доводи до апсурда
Аутор: Мирјана Чекеревацпетак, 22.01.2016. у 18:32
(Фото Бета-АП)

„Рутински израђена фотографија” није ауторско дело, оценио је Одбор за уставна и законодавна питања, после аутентичног тумачења Закона о ауторским и сродним правима и препоручио Скупштини Србије да усвоји овај став. Расправа о оваквој оцени одбора обављена је у понедељак, без неке веће полемике, али је зато изазвала буру у новинарским и удружењима фоторепортера, који траже да парламент не усвоји овакав став, а посланици ће се изјаснити идуће недеље.

Захтев за аутентично тумачење члана 2 став 2 Закона о ауторском и сродним правима поднела је Душица Стојковић (СНС). Одбор је у образложењу свог става навео да би овако како је ово питање регулисано законом, „свака рутинска фотографија, која се појављује у електронском облику (селфи, фотографија кобасица, празних рафова у продавницама, рупе на путу, пилећих крилаца, крана, аутомобила и слично) била ауторско дело, а не мора се доказивати ниједан од елемената дела из законске дефиниције (оригинална духовна творевина).”  Одбор је закључио:„Самим тим, довољно би било да било каква фотографија постоји, па да ужива правну заштиту по закону, без разлике између обичне фотографије и оне која је ауторско дело.”

Марјановић (ДС): Не гласајте за овакво тумачење
Весана Марјановић (ДС), председница Одбора за културу и информисање позвала је јуче посланике из редова напредњака, пре свега, да не гласају за овакво тумачење Закона о ауторским и сродним правима, јер „оно унижава уметничку професију и угрожава права фоторепортера и фотографа.” Марјановићева је казала да је „недопустиво прихватити да фотографија нема никакву ауторску заштиту.” Она је истакла:„Аутентично тумачење закона постоји да би се закон разјаснио и учинио примењивим у правном систему. Ова одредба додатно уноси правни неред и несигурност и угрожава права фоторепортера. Ако буде усвојена, то ће бити скандал и не разумем посланике СНС-а зашто су је предложили.”

Одбор је, такође, оценио: „Обична фотографија, а посебно оне које су у саставу новинарских чланака као илустрација текста, је резултат искључиво механике, рутинске, односно физичке радње и треба да има правну заштиту на основу општих принципа грађанског права, али не у смислу Закона о ауторским и сродним правима. Посебно се указује да је изражен проблем због хиперпродукције фотографија насталих услед развоја техничких уређаја (фотоапарати, паметни телефони и слично) где је учешће човека незнатно и сведено на саму механичку радњу.”

Одбор је у прилог свом тумачењу навео  део из „Интернет права”, аутора др Драгана Прље, др Мариа Рељановића и др Звонимира Ивановића у издању Института за упоредно право, у коме се, између осталог, наводи да „фотографија као уметничко дело мора да поседује извесну оригиналност, која је одваја од обичне фотографије.” Одбор је цитирао и  Решење Врховног суда Србије од 12. јула 2001. године где се каже да „ауторска дела, па самим тим и фотографија, која уживају законодавну правну заштиту треба да су само она ауторска дела која, као творевина људског духа надилазе рутинска, физичка или умна дела, којима задовољавају свакодневне потребе у животу, професији и раду”.
Одбор је навео и да је „овакав правни став изражен и у међунаропдним правним прописима, као и у прописима, односно судској пракси судова бивших југословенских република, где се обична фотографија сматра обичном техничком репродукцијом”. Одбор је констатовао: „Зато је битно постојање ауторског дела из којег произилази ауторско право, како се не би  ауторским делом сматрало апсолутно све, чиме се ауторскоправна заштита доводи до апсурда”.

Посланици су о овом тумачењу расправљали у уторак, без полемике, много више су се бавили аутентичним тумачењем Закона о електронским медијима, спорећи се око тога да ли то тумачење треба да помогне да „нечији кандидат” буде изабран у РЕМ, него ауторским правима. Тек кад су реаговала еснафска удружења, реаговале су и неке странке.

----------------------------------------------------------------------
Мартиновић (СНС): Ничија права се не доводе у питање

Председник Одбора за уставна и законодавна питања Александар Мартиновић (СНС) одбацио је тврдње Весне Марјановић (ДС) да аутентично тумачење Закона о ауторским и сродним правима угрожава права фоторепортера, рекавши да ничија права нису угрожена, да фоторепортери имају заштиту по Закону о облигационим односима, те да „ДС дезинформише јавност.”

Мартиновић је казао да је ДС попкушала, „безуспешно, да подигне прашину око аутентичног тумачења, посебно један део уметничке јавности”. Мартиновић је казао: „Сва дела уживају заштиту, само се на нека примењуије Закон о ауторским и сродним правима, а друга по Закону о облигационим односима. Фотографије рупа на путу не могу да уживају заштиту по ауторском праву, али може по Закону о облигацијама. Свако ко направи било какву фотографију може да поднесе тужбу суду, уколико сматра да му не направљена штета”. Према његовим речима, на овај начин се спречава злоупотреба Закона о ауторским правима, да би се судови растеретили огромног броја парница за заштиту ауторских права. Он је истакао да„фотографија, или слика академског сликара не могу бити стављене у исту раван као, на пример, селфији”.


Коментари18
ddeff
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marko
Osnovati firmu ko se bavi promocijom i prodajom fotografije. Firmu otvoriti u Nemackoj kao GmbH. Fotografi trebaju da se odreknu prava zastupnistva, promocije priliko prodaje fotografije. Firma koja je otvorena je zaduzena za promovisanje forotrafije, zastupnistvo i prodaju. Sav profit koji ta firma ostvari promovisanjem i prodajom fotografije deli sa licem kojo joj je dostavilo fotografiju. Slicno posluje IstockPhoto, Dreamstime i ostali ali ovde ne treba da bude vodeni zig. Kako bi oni koji su doneli ovakav zakon mogli da nesmetano skidaju a onda ih tuzi Nemacka kompanija te je su nadlezni Nemacki sudov. Treba ih pustiti da sami sebe uniste svojim neznanjem i bezobrazlukom.
Tina Đ.
Zakon je veoma jasan a ovo Tumačenje u potpunoj suprotnosi sa slovom zakona. Zakon kaže: "Autorsko delo je originalna duhovna tvorevina autora, izražena u određenoj formi, BEZ OBZIRA NA NJEGOVU UMETNIČKU, naučnu ili drugu VREDNOST, njegovu namenu, veličinu, sadržinu i NAČIN ISPOLJAVANJA, kao i dopuštenost javnog saopštavanja njegove sadržine."
milosrdni andjeo
U kapitalizmu,trziste odredjuje vrednost umetnickog objekta.NARAVNO DA SE STITE I PRAVA AUTORA,ali samo u SAD i zemljama koje imaju pravni sistem da se copy right zaista i zastiti.Nije moguce zabraniti distribuciju i prodaju,na primer, kopiranih filmova.SVAKO umetnicko delo u posedu autora,moze se prodati skupo,ako se obezbedi pravi marketing,sto je dodatni napor za autora u kapitalizmu.PUBLIKA kupuje i placa samo ono sto eksperti potvrde kao vrednost.U Srbiji je tesko biti umetnik.NO zaista pravi slikar i fotograf i ne radi da bi postigao cenu,vec zato sto voli umetnost.U tome je i tajna ZAISTA velikih dela,kojih je zaista malo na planeti!A ta retka umetnicka dela zaista SVI prepoznaju i stite!
DjordjeS
Iz svega stičem utisak da je tumačenje o "rutinskim fotografijama" proisteklo kao posledica novca koji se vrteo oko prodaje fotografija, da bi se izbeglo plaćanje autorima. Kupci fotografija kao da nisu znali da postoje slobodne alternative recimo na Wikimedia Commons. Ideja o "rutinskim fotografijama" mi deluje toliko neverovatna i amaterska da bi verovatno mogla da se patentira kao originalan pristup kako da se rešimo autorskih prava.
Momir Alvirovic
Ovakva tumačenja su samovoljna, potpuno neutemeljena u bilo kakvoj svetskoj ili evropskoj praksi, i potpuno suprotna samoj premisi Zakona o autorskim pravima. Ko meni ne veruje nek na internetu prouči "Cooyright" i "Fair use" pa će da pronađe - a naša se država međunarodno obavezala na poštovanje istih standarda. Svaka, makar umetnički bezvredna dečija "škljoc" fotografija JESTE u smislu COPYRIGHT autorsko delo, za razliku od čiste informacije koja nije autorsko delo. Dakle, po zakonu međunarodnim standardima čak ni koncept i ideja za fotografiju nisu autorski, nego upravo ono "škljoc" koje sam JA napravio, nezavisno od umetničke vrednosti i jedinstvenosti. Činjenice iznete u tekstu ili na slici nisu zaštićene, ali moja slika je moja, kome treba slična nek sam sebi napravi ;) U svskom slučaju, ukoliko tako banalizujemo i potcenjujemo i obspravljujemo male autore onda velike nikad nećemo ni imati. A ako je neko bahato koristio tuđe slike bez pitanja, red je da plati a ne da ga štitimo.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља