субота, 17.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:07
Интервју: Арне Санес Бјорнстад, амбасадор Норвешке

Повећавамо помоћ најугроженијима, укидамо права лажним азилантима

Норвешка затвара своју амбасаду у Софији и још четири дипломатска представништва у свету, смањују се дотације за преводе писаца, иако је протеклих година норвешка литература доживела књижевни бум, биће уштеда на другим странама, фондови за развој су истањени, али наставићемо да помажемо Србији јер је један од приоритета садашње владе да се повећају хуманитарне донације за мигранте
Аутор: Зорана Шуваковићнедеља, 24.01.2016. у 09:05
(Фото Амбасада Норвешке у Београду)

Један већи узгајани лосос (4,5 килограма) продаје се ових дана за више новца него барел нафте из Северног мора чија је цена пала испод тридесет долара. Поређења ради, у лето 2014. барел норвешке нафте вредео је 110 долара. Уколико цене енергената остану на овако ниском нивоу, норвешко богатство у нафтним резервама смањиће се за две трећине – са 4,2 билиона на 2,5 билиона норвешких круна. То значи да се капитал у јавном сектору смањује за 500.000 круна или 51.700 евра по глави становника. Норвешка, другим речима, неће више бити онолико богата колико је предвиђала базирајући своје прогнозе на резервама нафте у Северном мору.

„Нагло осиромашење богате Норвешке не изазива велику драму, у буџету је за хуманитарну помоћ због кризе са мигрантима издвојено више новца него претходних година, али се уштеде проналазе на другим странама”, каже у интервјуу за „Политику” Арне Санес Бјорнстад, амбасадор Норвешке у Београду. „Тако, на пример, Норвешка затвара своју амбасаду у Софији и још четири дипломатска представништва у свету, смањују се дотације за преводе писаца, иако је протеклих година норвешка литература доживела књижевни бум, биће уштеда на другим странама, фондови за развој су истањени, али наставићемо да помажемо Србији јер је један од приоритета садашње владе да се повећају хуманитарне донације за мигранте”, каже Бјорнстад и посебно наглашава да је Норвешка „дубоко импресионирана” начином на који се Србија суочила са мигрантском кризом.

„И Влада Србије и људи и невладин сектор уиграно обављају тај хуманитарни посао, помажу и прихватају огроман број људи. То је фасцинантно, поготово ако се има у виду блиска прошлост и чињеница да Србија већ брине о великом броју својих расељених људи са Косова. Мислим да су слике из Србије помоћи мигрантима учиниле више за промену имиџа о вашој земљи него било шта друго што се дешавало протеклих година”, наглашава норвешки амбасадор.

Истовремено из Норвешке стижу слике, неуобичајене за ту земљу, која важи за хуманитарну велесилу. Прошле године депортован је рекордан број људи за које кажете да су лажни азиланти. Пооштрава се контрола граница са Данском и Шведском. Шта се дешава?

Наша политика је да прихватамо оне људе којима је помоћ заиста потребна, а не увек оне који стигну до Норвешке. Због тога би по нашем мишљењу требало да прихватимо људе са листе коју одређује Високи комесаријат за избеглице Уједињених нација. Али је јако тешко прихватити високе квоте УНХЦР кад у исто време велики број људи долази на границу у сопственој организацији. Наш став не разликује се много од става Лондона. Требало би да помогнемо избеглицама у земљама које су у непосредној близини ратних зона, како би имале боље услове живота.

Док разговарамо, око седамдесет миграната смештених на крајњем северу отпочели су штрајк глађу јер не желе да буду враћени натраг у Русију.

Практично у парламенту постоји консензус да треба помоћи свима онима којима је заштита потребна. Они којима та заштита није неопходна, мораће да оду. Велики број миграната који су у Норвешку ушли из Русије преко такозване арктичке руте боравио је претходно и по годину, две у Русији, а онда су одлучили да пређу у Норвешку. Они немају права да добију азил или избеглички статус у Норвешкој, јер су одлучили да пређу у нашу земљу, иако су били заштићени у Русији и живот им није био у опасности.

Ваша министарка за имиграцију, из десне Партије прогреса, сматра да је Норвешка сувише дуго живела под „тиранијом доброте” и да је дошло време да се рационално понаша и према избеглицама и према социјалним давањима?

Одлучили смо и да смањимо социјалну помоћ избеглицама. Схватили смо да од те социјалне помоћи они успевају понешто и да уштеде и да пошаљу својима у Турску, Либан или Сирију. То је, с једне стране, лепо, али социјална помоћ није замишљена као новчана надокнада за рођаке ван земље. Већ се она даје да би избеглице у Норвешкој могле да живе. Код нас се све ставке и сви трошкови стриктно израчунавају. Схватили смо да смо били сувише великодушни, да смо сувише новца давали у готовини избеглицама, чим су они успевали да нешто од тога пошаљу у иностранство. Ако имају бесплатно становање и храну, није им потребно толико новца у готовини. И зато смо смањили редовну исплату готовине.

То је, ако добро схватам, одлика норвешке социјалне политике. Држава даје онолико колико је неопходно, онима којима је најпотребније, али ни својим ни страним становницима неће дозволити да се паре из буџета троше ненаменски? Строго се држите утврђених дефиниција о избеглицама, азилантима, мигрантима...

Ако се присетимо година када је Норвешка примила велики број Ирачана, видећете да смо тада примењивали исту политику. Док су Канада и САД бирале и радије примале лекаре и инжењере, ми смо примали избеглице без обзира на њихову школску спрему. Испало је да Норвешка дочекује оне које нико други неће. Јер ми смо примали људе са посебним потребама, оне којима је по оцени УНХЦР-а потребна заштита. Али кад људи дођу на наша врата, све ово постаје јако компликовано, јер практично немамо више слободних капацитета.

Много је конфузије настало у вези са опхођењем према мигрантима или избеглицама. Кажете да враћате људе у Русију јер су тамо већ добили заштиту. Исто тако можете да кажете да Сиријци који су две године живели у Турској не могу да очекују да ће свој статус регулисати било где другде, јер ни по дефиницији УН њихов живот није више био угрожен?

Тачно тако. Не може се дозволити бирање азила. С друге стране, Турска је специјални случај. Јер Анкара не одобрава азил људима из суседних земаља. Турска их толерише, направила је изузетак у овој ванредној ситуацији. Али не пристаје да им да легални папир. Друго је питање да ли су људи који долазе преко Русије заиста Сиријци или су из неке друге земље. Они којима је потребна заштита добиће азил, они који су дошли из других разлога мораће да се врате натраг.

Ове године Норвешка планира да депортује 5.000 људи, такозваних лажних азиланата?

Не планирамо да испунимо ниједан зацртани број. Сваки случај ће бити посебно разматран. Ако видимо да је та особа провела неколико месеци у Немачкој, Шведској или Русији, пре него што је дошла у Норвешку, тешко је поверовати да је тамо била угрожена.

Европи је, другим речима, потребан рационални приступ када покушава да реши и олакша избегличку трагедију. Закон који доноси, на пример, Данска, по коме се тражиоцима азила одузимају новац и предмети од вредности, пореди се са праксом у нацистичкој Немачкој. Али Копенхаген у ствари каже да се на исти начин поступа и са Данцима који траже социјалну помоћ. Шта ви мислите о таквим мерама?

Да, сличне мере се већ примењују у Швајцарској. Норвешка није отишла тако далеко. Али у нашем систему социјална заштита се не даје онима који поседују вредне непокретности. Велика се дискусија води код нас око тога имају ли стари људи право на помоћ ако имају велику кућу или стан.

Да ли су све ове пооштрене мере према придошлицама логични резултат владе састављене из коалиције десних партија која је дошла на власт после Брејвиковог терористичког напада у коме је убијено 77 људи? Да ли се Норвешка ипак променила после те трагедије?

Не мислим да је то имало утицаја . Мислим да је до овога дошло због огромног броја људи који улазе у земље западне Европе. У време Брејвиковог напада на власти су били Радничка партија и Јенс Столтенберг је говорио да треба да примимо још много људи. Сада Радничка партија у парламенту подржава мере владе. Постоји консензус међу партијама да треба помоћи и заштитити људе, али да правила морају да се поштују. На власти је уосталом мањинска влада, па ништа не може да се уради без сагласности са осталим партијама. Практично су све мере у вези са имигрантима донесене уз подршку Радничке партије.

У Норвешкој се, по вашем мишљењу, не осећа толико заокрет надесно? Иако је на пример новопостављена министарка за интеграције из Партије прогреса рекла да би даљи „прилив муслимана изазвао велики проблем”. У Норвешкој се о неким стварима јавно говори, а никад се раније није такав речник употребљавао?

Десни заокрет, како га зовете, више се осећа по реторици политичара, а мање по практичним потезима. Партија прогреса говори на исти начин још од седамдесетих година, али тада није била на власти. Партија прогреса у Норвешкој је при томе много умеренија од десничарских антиимигрантских партија у другим скандинавским земљама. Подсетимо да је она настала као странка која се борила за умањење пореза.

И даље тврдите да се одлуке о важним питањима за земљу доносе најширим консензусом између владајућих странака и опозиције, па чак и целог норвешког становништва?

Да. И због тога у Норвешкој нема великих заокрета, без обзира на то ко је на власти. Суштина давно успостављеног етичког кода неће се променити.


Коментари4
a9166
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mirko Ivanovic
Svejedno je sa cenom nafte, u drzavnom fondu Norveske gradjani imaju preko milion dolara po glavi tako da pad cene nafte ne utice na to.
Slobodan
Veliki razdel izmedju drzavnog kapitalizma do fasizma.
M.pov.citaoc
Iz ovog clanka se vidi kako se domacinski brine o svojoj zemlji, i to potpomognuto sa onim sto narod zeli i ocekuje od vlasti. Danas je na TV u Svedskoj pokazana reportaza iz Srbije gde se migranti koji izjave da su krenuli za Svedsku zaustavljaju. Za njih je putovanje zavrseno. Kako ce se sve odraziti na Srbiju? O tome se malo zna a jos manje diskutuje od strane onih koji donose odluke. Velika je opasnost da se u Srbija pretvori u veliki migracioni sakupni centar, na duge staze , sa nesagledivim posledicama za zemlju.
Ilija
Nemojte toliko negativno. Vidite da je Vucic opet dobio pohvalu za svoj 'rad sa izbeglicama'? A to je Norveska. Ako jos potpise i '35. poglavlje' o predaji Kosova, mozda mu se smesi i 'Nobelova nagrada za mir' ?
Препоручујем 32

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља