понедељак, 18.06.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:28
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Родитељска моћ

Аутор: Зоран Миливојевићнедеља, 24.01.2016. у 10:05
(Илустрација С. Печеничић)

Један од великих проблема савременог родитељства јесте што расте број родитеља који показују родитељску немоћ. Они су васпитно немоћни јер не успевају да утичу и обликују понашање свог детета. На крају, они не успевају да припреме дете за самостални живот у друштву и тиме испуне своју родитељску дужност. У конфликтним ситуацијама у којима захтевају од детета нешто што оно одбија да учини – они му попуштају. Резултат је да у сукобу две воље, дететове, којом управља дететов нагон да избегава непријатност, и родитељске, којом управља жеља да се дете социјализује – превладава дететова воља. А дете које се не подреди родитељу одбија да се подреди било коме и захтева у каснијем животу да се сви подреде њему, тако да не израста у функционалну одраслу особу.

Иако се људи слажу да је немоћ нешто негативно, и на њену супротност – моћ – не гледају позитивно. Поготово у вези са васпитањем деце. Питамо се: да ли је боље бити немоћан или моћан; да ли је проблем у моћи или њеној злоупотреби?

Именица моћ у вези је са глаголом моћи: моћан је онај који може да оствари оно што жели. А када људи остваре своје жеље, тада осете осећање задовољства или среће, ако су жеље биле њима веома важне. Зато људска жеља да се буде задовољан и срећан је неодвојива од извесног степена личне моћи.

Када особа живи сама на некој планини или на пустом острву, тада само од ње зависи шта може а шта не може да уради. Када нека особа живи у људској заједници, тада се њена моћ мери тиме колико је у стању да утиче на друге да јој помогну да оствари своје циљеве и жеље. Зато је моћ – социјална моћ.

Родитељска моћ је врста социјалне моћи јер родитељ утиче на дете да се оно, у аспектима које родитељ доживљава као важне, понаша на пожељан начин. Да би то постигао, родитељ мора дете упозоравати, обавештавати, захтевати, похваљивати и награђивати, критиковати, претити му казном и кажњавати. Али у свему томе мора да има меру како не би претерао са наметањем своје воље детету и упао у супротну грешку родитељске премоћи.

Превише моћан или премоћан родитељ штети детету. То чине они родитељи који стално презаштићују дете не дозвољавајући му да се од њих одвоји и да нешто ради самостално, али и они који дете оптерећују различитим активностима у којима очекују да буде изузетно успешно. У ову групу убрајамо и оне који дете малтретирају зато што га не прихватају.

Савремени родитељи треба да избегну замку немоћи, али и да не упадну у замку премоћи. То могу да постигну ако јасно показују детету да га воле, али и да су ауторитет који га дисциплинује. Помаже и ако у неким ситуацијама родитељи не гледају како се дете осећа, већ на то коју животну лекцију оно тада треба да научи. 


Коментари18
52970
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

RajkaPopovic
Ovaj pasus je na mene ostavio najveci utisak a i zivot je pokazao da je tacno. ,,Kada osoba živi sama na nekoj planini ili na pustom ostrvu, tada samo od nje zavisi šta može a šta ne može da uradi. Kada neka osoba živi u ljudskoj zajednici, tada se njena moć meri time koliko je u stanju da utiče na druge da joj pomognu da ostvari svoje ciljeve i želje. Zato je moć – socijalna moć." Zivot na selu i planini sa svojom surovoscu ostavlja ti samo mogucnost da se sam snadjes.Sve se to kasnije preslika na ceo zivot.
črtomir
Ne sečam se više, ko je, od "onih velikih" - mažda čak i Frojd, rekao: Zadovoljan čovek (razvijena ličnost) je taj koji je sposoban da radi in koji je sposoban da voli. Zadatak roditelja je, da dete to postiže. Sad, kako če to roditeljima uspeti, to je intimna ili unikatna priča svake porodice. Ali uvjeren sam u nešto: neče moči bez "svih živih" doživljaja (koliko god to zvuči geštaltistički) pa čak ne i bez doživljaja frustracije (pozitivne, edukativne). Sad, ima tih koji pomisle: frustrirati vlastitu decu znači ne voleti je. Evo gde se krije moč roditelja. Močni roditelji znaju, da je to glupost. I u pravu su. Decu roditelji nikako ne mogu (kamo li trebaju) da uče o svemu. Dovoljno je to, da ih tako pripreme za izazove, da su deca sposobna sukobit se sa naporom. Što če radit i kako če to da naprave njihova je sloboda. Tu se možemo i mi roditelji naučit nešto :) Bitno je da dobijaju "životne bitke". Sami na svoj način. Roditelji čemo uvek dati podršku ako če deca to tražiti od nas.
Raca
Наша деца, нису наша деца, рекао је метафорично песник давно пре ,,открића,, тв. аналитичара и психолога. Било би им корисније запитати се, чији је и како је створен, (под чијим утицајем ) и овај наш блесави мозак, који ми родитељи те деце носимо у својој глави. Вешто манипулишући жељама и нагонима, почевши још од малог детета, велики брат (у овом случају родитељ) на крају се мало прерачуна , па ето, кад то дете порасте још мало веће, такорећи у човека и његове научене навике тј. нереалне жеље сразмерно постану мало веће, и ето нерешивих проблема.
Без правде и морала
Мене више брине што је социјализација (васпитање) деце заправо релативна категорија. Велика већина родитеља васпитава децу да прихвата став већине без обзира да ли је то у супротости са правдом и моралом. Да ли је то социјализација? Мањина родитеља васпитава децу да пре свега буду на страни правде и морала иако то доноси тешкоће у животу. Од односа ова два правца васпитања директно зависи у ком степену је друштво у коме живимо праведно и морално. Закони су ту само форма, само подсетник. И најважније: када у друштву превлада неправда, а морал постане прошлост, тада почиње урушавање друштва. Дакле питање је да ли су родитељи заиста немоћни у васпитању или они не могу да учине немогуће - да се боре против неправедног и неморалног друштва. Јер, родитељи васпитавају децу само једним делом, други део васпитања је утицај друштва.
Деда Милоје
Сјајна тема, али на жалост, млако анализирана. Без јасног и аутентичног ауторског става. Штета.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља