уторак, 17.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:45
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: митрополит волоколамски ИЛАРИОН, шеф Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије

Украјински расколници су пријатељи Мираша Дедеића

Папа Фрањо и Света столица с разумевањем се односе према позицији московског патријарха у украјинском проблему. То даје наду за могућност организације сусрета патријарха московског и целе Русије и римског папе, каже митрополит Иларион
Аутор: Јелена Чалијасубота, 23.01.2016. у 22:00
Фото Бета

Предстојећи дијалог Српске православне цркве и Римокатоличке цркве о канонизацији загребачког надбискупа кардинала Алојзија Степинца пратиће и Московска патријаршија, иако у њему неће учествовати. Други човек Руске православне цркве митрополит волоколамски Иларион Алфејев, шеф Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије, каже у интервјуу за „Политику” да очекује конструктивне резултате тих разговора, али напомиње да ниједна православна помесна црква не може утицати на процес канонизације којим руководи искључиво Римокатоличка црква. Иако папина посета Србији, како је и званично саопштено из српске Патријаршије, није била на дневном реду прошлонедељног састанка делегације СПЦ с поглаваром свих католика, медији су је ипак наметнули као тему. Тако се поново провукла и незванична теза да српски патријарх не би требало да се састане са римским папом, пре него што се с њим састане руски патријарх. Припреме за сусрет патријарха московског и све Русије и папе годинама су у току, и то није тајна. Митрополит Иларион много пута се баш тим поводом састајао с највишим званичницима Римокатоличке цркве, а срео се неколико пута не само са садашњим папом Фрањом, већ и с његовим претходницима Јованом Павлом Другим и Бенедиктом Шеснаестим. Као искусни црквени дипломата, на новинарско питање када ће се срести поглавар највеће православне помесне цркве и поглавар свих католика, шеф руске црквене дипломатије никад није директно одговорио нити лицитирао с датумима и најавама. – Разумљиво је интересовање јавности и медија за тај догађај, утолико пре што се никада у историји нису лично сусрели римски папа и патријарх московски и све Русије. Али, да би тај сусрет био заиста користан, неопходно је спровести озбиљне припреме, у смислу решавања проблема који још постоје између две цркве.

Од тога је најтежа ситуација у вези с односима међу православцима и гркокатолицима у Украјини. Крајем осамдесетих и почетком деведесетих година 20. века православни верници лишени су својих храмова у западноукрајинској регији због насилног деловања гркокатолика и њихова права до данас су угрожена.

Гркокатолици су, на своју руку, почели мисију на традиционално православним територијама источне и јужне Украјине. Током последњих догађаја у Украјини, гркокатоличка црква активно је подржала радикалне политичке снаге и иступала с оштрим нападима на канонску православну цркву.

Са задовољством желим да истакнем да се папа Фрања и Света столица с разумевањем односе према позицији московског патријарха у украјинском проблему. То даје наду за могућност организације сусрета патријарха московског и целе Русије и римског папе – каже у интервјуу за „Политику” митрополит Иларион Алфејев.

Папа Фрањо отворио је Годину милосрђа речима да католици и православци треба да превазиђу „грех поделе”. Како Руска црква гледа на те поруке и шта, у ствари, подразумева приближавање двеју цркава?

Тај позив папе видимо као знак заинтересованости за развој православно-католичких односа. РПЦ придаје велику важност односима с Римокатоличком црквом. Контакте остварујемо како на билатералном нивоу, тако и у мултилатералним оквирима Заједничке комисије за богословски дијалог између православних цркава и Римокатоличке цркве. Заједничка комисија сада се бави разматрањем питања о односу саборности и примата у васељенској цркви. Тај се однос традиционално другачије интерпретира у Римокатоличкој и православним црквама. Независно од сложености, надамо се успешном наставку рада комисије. Не мање важан проблем, како за Руску православну цркву, тако и за Римокатоличку цркву, јесте дискриминација хришћана, појава на коју је наш заједнички задатак да одговоримо. Ипак, рекао бих да је најважнији задатак православаца и католика сведочење свету о Христу, о непролазним јеванђеоским вредностима. У том сведочењу, по мом убеђењу, можемо и морамо данас бити уједињени.

У интервјуу листу „Комерсант” навели сте да је једно од главних питања којима се бави Руска православна црква заштита и помоћ хришћанима на Блиском истоку. Какве информације добијате из Сирије, на пример, и колико им РПЦ може помоћи?

У непосредном смо контакту с блискоисточним хришћанима, како са свештенством, тако и са верницима, и информације о њиховом положају добијамо из прве руке. Вести које добијамо су забрињавајуће. Према недавно објављеним подацима, Сирију је напустило око 40 одсто хришћана од два милиона, колико ју је насељавало 2011. године. Реалан број може бити и много већи. Људи беже од ратних страхота, екстремистичких и терористичких претњи. Будућност је неизвесна јер је Сирија разрушена ратним дејствима, а за поновну изградњу инфраструктуре, разрушених храмова и болница требаће много година.

Руска црква помаже материјално, учествујемо у скупљању хуманитарне помоћи, а, такође, на међународном нивоу инсистирамо на праву хришћана на заштиту од екстремиста.

Западни медији пренели су изјаве званичника Руске православне цркве о ангажовању руске војске у Сирији, уз тумачење да се њима позива на „свети рат”. Иако се у таквим интерпретацијама може прочитати зла намера, можете ли нам појаснити став Руске православне цркве према војним акцијама Русије у Сирији?

Што се тиче „светог рата”, та формулација је проистекла из некоректног цитирања речи једног свештеника. Нико није говорио и не говори од „религиозном рату”, о рату хришћана против муслимана, сунита против шиита... Реч је о неопходности борбе против међународног тероризма. Неважно је под којим паролама терористи изводе своје злочиначке акције. Чак иако они при извршењу тих монструозних злочина, за које цео свет зна, извикују „Алаху егбер!”, они су слуге сатане, а не Алаха. Данас је неопходно да се цела светска заједница уједини у борби против тероризма, а не само појединачне државе. Потребан је стваран, ефикасан одговор на злочине терориста на светском нивоу. Нису довољне само речи и изјаве – потребне су конкретне акције.

Има ли истине у најавама да делегација Руске православне цркве неће доћи у Истанбул на Свеправославни сабор због захлађења односа Русије и Турске?

Руска православна црква дуже од педесет година активно учествује у организацији и припремама Васељенског сабора, почевши од првог претсаборног саветовања, све до данас. Не видимо разлог за одустајање од учешћа у Сабору или његовој организацији. У исто време, за нас је очигледно да време сазива светог и великог Сабора православне цркве, који треба да буде историјски догађај, зависи, пре свега, од степена спремности његових основних одлука. Видимо да је та припрема још далеко од завршетка, иако су се многе помесне цркве активно укључиле у процес припреме. Треба обратити пажњу на погоршање политичке напетости у свету, укључујући Турску, на раст терористичких претњи којима су пре свега изложена наша хришћанска браћа на Истоку. Тим питањима баве се у многим помесним црквама и очигледно да је потребна свеправославна дискусија.

Крајем прошле године патријарх српски Иринеј послао је писма патријарху Кирилу и митрополиту кијевском Онуфрију у знак подршке Украјинској православној цркви, чији су поједини храмови насилно заузети. Можете ли појаснити шта је разлог конфликта и каква је ситуација сада?

У Украјини, осим Украјинске православне цркве, коју признаје српска црква и остале помесне цркве, постоји неколико расколничких структура које не признаје нико. Пошто канонска Украјинска православна црква не подржава грађански конфликт и не заузима позицију миротворца, она је мета напада радикалних политичких снага у Украјини. То користе локални расколници, такозвана Кијевска патријаршија, и уз помоћ радикала одузимају храмове православцима у Украјини. Фалсификујући документа о власништву, изгонећи наше вернике из храмова, они приказују своје деловање као наводне „добровољне преласке” православних заједница у расколништво. „Кијевска патријаршија” је велики пријатељ црногорског расколника Михаила (Мираша) Дедеића, а имају и сличне методе. Сећате ли се како је Дедеић ударио старицу? А при узурпацији храмова у Украјини било је случајева кад су наше вернике, старце, жене и малолетнике, масовно пребијали и наносили им тешке повреде. Писма патријарха Иринеја имала су велики утицај на украјинску јавност и Украјинска православна црква је захвална Његовој светости патријарху Иринеју на важној подршци, као и ми у Москви. Данас је у Украјини више од 30 храмова под расколницима и ситуација је и даље узнемирујућа.

Добро сте познати, како београдској, тако и светској публици, као композитор. Могли смо да чујемо извођење вашег „Страдања по Матеју” на Коларцу 2011. године. Колико вам данас остаје времена за музику?

У последње време уопште немам времена за компоновање. Своју последњу композицију Кончерто гросо за солисте и оркестар написао сам пре четири године. Али раније написана музика, међу којима је и „Страдање по Матеју”, живи свој живот. Од премијере пре девет година, то дело је извођено више од осамдесет пута у разним земљама и у многим градовима у Русији. Постоје ствари које се не могу изразити речима и оне се могу изразити једино музиком. У своја музичка дела уложио сам део свог срца и ако имам прилику да присуствујем њиховим извођењима, увек осетим одговор публике. Тако је било и у Београду 2011. године.


Коментари24
d4acc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

артиљерац
@ goran 1812 Русију је напао Наполеон,па је морала да се брани.Русија је иначе била у рату с Турском,па је склопила букрештански мир који је у историји оцењен као веома повољан по Србију.Русија није пустила Србију у договору с Аустријом јер је Аустрија тада била у вазалном односу према Француској.Турска је искористила одсуство руске војске(кренула за Наполеоном) и 1813 је скршила отпор устаника.Чим се руска војска вратила из Француске,1815,Милош је у договору с Русијом успешно подигао устанак Књаз Нилош је Анастасу Јовановићу,првом српском фотографу,диктирао своју биографију и рекао:Нит би Србије било Србијом,нити мене Књазом без брата Руса(у једнини).Све што сам радио,радио сам у согласију с Русом. Хатишерифе из 1831 и 1833,о српској аутономији и наследном кнежевству, је издејствовала Русија од Турске.И још ово.1812 Бугарска НИЈЕ постојала. Била је као и Србија,део турског царства,Румелија.Могао бих још о руској помоћи Србији,али бојим се да ви имате своју "истину",па је узалудно.
Србин по Вери
@артиљерац Молим Вас, наставите! Мени је ово изузетно занимљиво.
Препоручујем 1
Boki
Braco srbi, birajte ko ce nama upravljati: guvernaduri ili gubernatori. Trece varijante za sada nema.
marko stankov
Ljudi moje svuda oko nas je NATO Hrvatska, Madjarska, Rumunija, Bugarska a tu je Crna Gora i Makedonija blizu a Rusija je daleko daleko. Ljudi moji o cemu vi....
Кикирики
i Kalinjingradska oblast je odsecena od Rusije sa neprijateljskim NATO drzavama pa joj to ne smeta da bude deo Rusije. Sta cemo sad?
Препоручујем 6
@podanik
Gospodinu podaniku bih samo savetovao da pod hitno shvati i prihvati da je svaka mala zemlja kao Srbija, pa i neke koje nisu tako male - Velika Britanija ili Francuska - nekome podanik. Nema samostalne politike malih i slabih, kakvi smo mi. Nama se SAD skandalozno petljaju u unutarnje stvari od 1999. na ovamo i Vlada Srbije ne sme da zine a da ne aminuje ambasador SAD. SAD finansiraju stostruko mnogo raznih (neretko antisrpskih) NVO, u poredjenju sa Rusijom. Rusi su i u pogledu uplitanja u unutarnje stvari Srbije i u pogledu neprijateljskih NVO a posebno u pogledu glasanja u medjunarodnim forumima mnogo mirniji i korisniji za Srbiju u poslednjih 10 godina. Pri tom ne smatram da mi treba da menjamo nacionalnu strategiju koja nas vodi u EU i NATO, to je sve u redu. U EU i NATO moramo. Ali napadati Rusiju za navodno uplitanje u unutarnje poslove Srbije je zaista apsurdno, kada se tim poslom preko 99% bave SAD.
Nacija
VI shvatite da se "nacionalne strategije" koje VI promovisete protive volji naroda. To sto ne postujete volju naroda i uzimate ih otvoreno za budale sve govori o vama.
Препоручујем 11
@Nacija
To je "nacionalna strategija" svih vlada Republike Srbije od 2000. na ovamo. DSS-Voja se tu kao navodno bunio ali i on je radio na tome. Ako posle 15 godina to niste shvatili, onda vam je krajnje vreme da to hitno uradite.
Препоручујем 5
Прикажи још одговора
podanik
Svaki unformisan sluzbenik bilo koje ruske institucije (a pogotovo Crkve!), radi za imperijalisticku politiku svoje drzave. Tako i ovaj Ilarion. Sta on ima nama da sugerise kada treba da dodje papa?! Doci ce kada mi pozovemo. Zasto bismo cekali da ga prvo Rusi pozovu?? Do toga ioanko nikad nece ni doci. Rusija se skandalozno mesa u politike i Srbije i Crne Gore, gde su finansirali proteste protv NATO-a. Placuju i sve nacionalisticke NVO i stranke u regionu, i time pogorsavnju medjusobne odnose susednih drzva. Zavadi pa vladaj!
Danilo
A što rade tvoji evroatlanski globalisti?
Препоручујем 37

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља