четвртак, 22.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:05
ИНТЕРВЈУ: АЛЕКСАНДЕР ПИКЕР, председник Извршног одбора Комерцијалне банке

Највећу жабу већ смо прогутали

Чак и по цену исказаних губитака за 2015. желимо да у нову развојну фазу уђемо чистих рачуна и јасних амбиција, каже први човек те наше највеће домаће банке
Аутор: Јована Рабреновић - Слободан Костићнедеља, 24.01.2016. у 22:00
Александер Пикер (Фото А. Васиљевић)

Комерцијална банка кренуће у офанзиву, не само на српском, него и на регионалном банкарском тржишту, не задржавајући се само у Црној Гори и Босни, прецизније Републици Српској, где је одавно присутна. Пословне активности планирамо и на тржиштима осталих бивших југословенских република, али и у Аустрији, Русији... У офанзиву ћемо кренути новим производима, који би требало, бар за овај простор, да буду новитет, мада за мене и мој тим нису, јер смо се на њих као на референцу, ослањали и пре уласка у аранжман са власницима Комерцијалне банке. Циљ није да превасходно подигнемо вредност банке пред продају, него да подигнемо њен квалитет, а преко тога и њену вредност на дуги рок, без обзира да ли ће и када бити продата.

Слаба банка не треба ни држави
Србија, уз још неколико мањих банака у државном власништву, после најављене продаје Комерцијалне банке, остаје практично без „своје”, домаће банке. Какав је Ваш став о томе, независно од функције на којој сте тренутно? Шта Вам казују искуства земаља у суседству које су, такође, продале свој банкарски систем?
Ово питање се, нажалост, често политизује и њиме се још чешће манипулише. Као и другде, не само у банкарству. Али да ја одговорим питањем: Шта би Србија изгубила од тог наводног суверенитета, уколико би се, на пример, банка приватизовала тако да њене акције купи велики број малих акционара, грађана Србије? Ако банка буде квалитетна и стабилна, што је наш превасходни план, можда ће се баш то десити. А ако банка не буде јака и стабилна, шта ће она уопште и држави? Речју Комерцијална банка не мора нужно да остане домаћа. Али шта мора – да буде успешна банка. Уосталом, банку нико не може однети. Њена вредност је у клијентима, али и у запосленима који им пружају најбољу могућу услугу, који регуларно плаћају, штеде, троше и плаћају порезе...

Ово је у интервјуу за наш лист рекао Александер Пикер, од пре два месеца председник Извршног одбора Комерцијалне банке. „Политика” га је питала – какви су му планови пред приватизацију банке у 2017. години, али и о томе шта је својим бизнис планом понудио акционарима – држави Србији, као појединачно највећем акционару, као и осталима – ЕБРД-у, ИФЦ, немачком ДЕГ фонд, Сведфонду...

Да ли се банка може продати на задовољство њених акционара? Подаци са берзе, према тржишној вредности акција, показују да вреди 200-220 милиона евра, а само у скорашњој историји акционари су је докапитализовали с око 230 милиона евра. Само држава Србија са 110 милиона евра. Јесу ли акционари на губитку?

То није адекватно стварној вредности, а још мање тржишном и реалном потенцијалу банке. Сигуран сам да се ни власници неће сложити да је то и приближно задовољавајућа цена за њих. Верујем да је по тој цени не би продали. Банку никако не треба продавати брзо и по сваку цену. Треба је поставити на стабилне темеље на дуг рок. Утврдити јасан и сигуран план развоја и учинити је пожељним „пленом” за потенцијалне купце. Направити је банком о коју ће се купци отимати и инвестирати и по вишој цени од тржишне када се увере да је снажна и перспективна.

Какве сте билансе затекли? И сами сте наговестили да би банка после негативних резултата у три квартала 2015. и целу ту годину могла да заврши с губитком. Откуд тај први негативни резултат у скорашњој историји када је банка претходних година редовно имала профит од неколико десетина милиона евра, делила је дивиденде акционарима, бонусе управи и запосленима?

Ту сте потпуно у праву. Банци се догодило оно што се дешава особи која је дуго живела под пригушеним светлом, гледајући се само у свом омиљеном огледалу. Онда се једног дана нашла под јаким снопом рефлекторског светла и схватила да ту има и изгужваних хаљина, ципела које су изашле из моде, фризуре коју треба поправити, као што би се догодило Успаваној лепотици после дугог сна. Тај сноп јаког светла се нама догодио крајем 2015. У кратком року су прокњижене исправке вредности (обезвређења) инструмената обезбеђења по основу кредитних пласмана, прокњижени су трошкови по основу обарања класификације корисника највећих кредита. У међувремену завршени су неки судски спорови, а извршена су усаглашавања и књижења по основу налаза Посебног дијагностичког испитивања Народне банке Србије, са стањем 31. 3. 2015. Битно је, међутим, да су покрића и за ова књижења и за она која су спроведена у наредним кварталима 2015. у целини обезбеђена. Није уобичајено да се толико велика операција ради у тако кратком року, али кад ако не сад? У нову развојну фазу, а у крајњој линији и у приватизацију, улазимо чистих рачуна и јасне визије. Иако банка исказује губитак у 2015, најважнија вест је та да су се све непријатне вести већ догодиле, прогутали смо „највећу жабу” да се метафорично изразим. Банка је стабилна, адекватно капитализована, штедња је на нивоу од 1,6 милијарди евра, а најважније је  да се перформансе текућег пословања и текућег пословног биланса побољшавају.

Колико су НПЛ (проблематични зајмови) узрок губитака, односно исправљено књижење тих кредита што је банка навела? Подсећамо да су се званичници банке до јуче хвалили како је удео ових проблематичних зајмова упола нижи од просека банкарског сектора?

Не бих коментарисао изјаве досадашњих званичника банке. У датој ситуацији можда је то и била приближна слика стварног стања. Она се у међувремену променила. Тога смо свесни и над новом реалношћу у погледу лоших зајмова не вреди да кукамо. Можда је један од разлога због којих су акционари мене поставили на чело банке, управо то, што према решавању НПЛ-а имам потпуно другачији и врло проактиван став. Уверен сам да добрим управљањем НПЛ-ом банка може не само да га држи у границама просека, него може и на њему сасвим лепо да заради. При томе не мислим на решење које је данас најчешће – продаја уз огромне дисконте, чак и у бесцење.

С обзиром на то да сте радили у Србији у Уникредит банци 2004–2007. познавалац сте овдашњег банкарског тржишта. Ипак, како Вам се прилике сада чине, осам или девет година касније? Да ли се нешто, због кризе, променило?

Промена набоље је што су пале камате за кориснике кредита, али је то, на другој страни проблем и за штедише и за банке. Лоше је што захваљујући глобалној кризи нема довољно инвестиција. Привреда не показује знаке значајнијег опоравка иако и ту видимо мале, али важне промене набоље. То доводи до парадокса да у банкарском сектору има новца, али не и довољно квалитетних пројеката у које се тај новац може пласирати.

Чини се да тај парадокс „тишти” и Комерцијалну банку, јер сте лидер у девизној штедњи са 1,6 милијарди евра. Да ли банка има проблем да прода тај новац, јер без тога имате само трошак?

У ситуацији кад евидентно влада недостатак квалитетних корисника кредита, вишак новца заиста може постати проблем, а не предност. Део проблема се решава смањивањем трошка, обарањем пасивних камата које су улазне цене новца за банке, што је процес који се убрзано одвија на српском тржишту и који ће се сигурно наставити. На другој страни заиста је веома тешко наћи квалитетне зајмотражиоце, у зони прихватљивог ризика. Ово је све већи проблем, али успешност менаџера се најбоље и мери тиме како су решили тај проблем.


Коментари13
fb24c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Super
Drago mi je to cuti mada poslednji put kada sam bio kod njih (davne 2011) prosetali su me izmedju saltera da sam na kraju otisao u SG i otvorio racun. Odnos prema stranci, "kultura firme" se mora promeniti ako zele u svet. Bilo bi super ako uspiju.
dragan
Sta namerava g Piket da uradi po pitanju odgovornosti pa I krivicne odgovornosi prethodnika I rukovodilaca Banke? Njemu, a I NB Srbije sada mora biti jasno da su finansijski rezultati Banke u prethodnim godinama bili krivotvoreni. Zasto je tek u 2014. G. NBSrbije otkrila nepravilnosti I mahinacije u Banci? Zasto je NBSrbije dozvolila da se finansijski rezultat Banke za 2014.god. iskaze kao pozitivan, kada je dijagnosticko ispitivanje u Banci NBSrbije ivrsila 2014.god. Ko nije radio svoj posao kako treba, a ko je saucesnik u krivotvorenju (krivicno delo)? Pitanja za neki novi intervju.
Djordjina sa Dedinja
kad sam odlucila na povratak naravno da sam izabrala domacu banku,mada sam se zapanjila koliko ima stranih banki u Srbiji .Ako bi svi povratnici otvorili racun u domacu banku ,Srbija bi imala jaču bolju budućnost za našu decu . Uspeh dobre banke zavisi od njene kliantele kao i od menadzmenta ,zato želim gospodinu Pikeru puno uspeha u 2016
Ivana
Zar vlasnik 'Domace Banke' nisu stranci a Direktor austrijanac? O cemu to pisete ? Ovo je 'srpska' banka koliko i bilo koja grcka ili francuska!
Препоручујем 2
Miro Coric
Lepo je to sto g-din kaze da treba jaka I uspesna banka. Kako se ostvaruje uspeh nije tajna, ali mi nije jasno da isti g-din ne zna da u drugom po velicini gradu u Srbiji (Novi Sad) Komercijalna banka ima 3-4 bankomata a o ekspoziturama da I ne pisem, a znam ljude koji su poput mene otisli u tu banku zato sto je domaca pa sad kad nam nesto treba, treba ici kilometrima da "Svoje banke". Eto g-dine ja sam Vas javno izvestio da ste NEOBAVESTENI I u medijima NESTO pricate... Pobrinite se da mi koji hocemo I tu sitnu zaradu da ostavimo domacoj banci, a ne nekim stranim imamo tu mogucnost, I pitajte nekog ko prima dobru platu sta je to sa Novim Sadom I priblizavanju domace banke korisnicima.
Baba Vanga
A ja Vas obavestavam da je gospodin tek mesec dana u Banci i nije logicno da mu prioritet bude broj bankomata u Novom Sadu...
Препоручујем 3
Božidar Petrović
Dobra je to banka. Donedavno su imali jako puno dobrih IT.stručnjaka. sad su ih napustili ne zbog lošeg poslovanja banke ili malih plata, nego zbog rukovodećeg kadra koji se pravio nedodirljivim. Nisu imali sluha mladih stručnjaka koji su bili puni ideja o modernom poslovanju banke. Čvrsto su se držali svojih ne tako malih provizija od poslovnih partnera, da su u jednom trenutku postali nižerazredna banka koju još samo penzioneri obilaze. Sva elektronska čuda 21. veka oni su propustili. Nažalost na rukovodećim mestima i dalje su nestručni ljudi koji radi sopstvenih interesa kvare ugled dobre banke.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља