уторак, 21.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:43

Неправедно запостављена Велика дворана Коларчеве задужбине

Једна од најакустичнијих музичких сала у свету која постоји 84 године последњи пут реновирана је 1978, а сада је на списку приоритета сређивање климатизације, набавка техничке опреме, сценске расвете, адаптација хидрантске мреже, али помоћ државе и града не стиже
Аутор: Марија Бракочевићуторак, 26.01.2016. у 22:05
(Фото А. Васиљевић)

Велика дворана Коларчеве задужбине, саграђена пре 84 године, и даље је репрезентативни концертни простор за представљање уметничке музике и једна од најакустичнијих музичких сала у свету. Званично је отворена 4. фебруара 1932, и то концертом Београдске филхармоније којом је дириговао Стеван Христић. Тај датум биће обележен и ове године, гала наступом на којем ће бриљирати сопран Душица Бијелић, мецосопран Милијана Николић, тенор Розарио ла Спина, баритон Никола Мијаиловић и пијаниста Ђорђе Несић.

Акустична дворана данас је, нажалост, неправедно запостављена. Последњи пут реновирана је 1978. када су обновљена седишта, оспособљено светло, грејање и вентилациони систем.

Зграда Коларчеве задужбине изграђена 1932. према пројекту архитекте Петра Бајаловића проглашена је 1984. спомеником културе

– Велика дворана заслужује посебну пажњу и план за реконструкцију. Није реално да се нешто од планираног оствари у овој години, али то не значи да ћемо одустати од планова. За помоћ смо се обраћали Министарству за културу и Градском секретаријату за културу, али су нас одбили. Пошто нису наши оснивачи, нема законских основа (Закон о задужбини) да добијемо директну помоћ од њих. Али, и даље верујемо да на основу Закона о култури и стеченог статуса установе културе од националног значаја ипак постоји могућност да се донесе одговарајућа одлука за овакву врсту подршке – уверена је Јасна Димитријевић, директорка Задужбине Илије М. Коларца.

Да би најстарија концертна дворана у Србији повратила стару славу и сјај требало би спровести неколико планова: детаљно техничко опремање и набавка светлосне, аудио и видео-опреме.

– На списку приоритета је климатизацијa у великој дворани јер постојећи систем није адекватан и не одржава се редовно, а то све ствара велике проблеме, посебно у зимском периоду. Морала би да се преуреди и гардероба за оркестре, као и солистичке гардеробе, обнови простор иза сцене у великој дворани. Набавка неопходне техничке опреме, сценске расвете, као и израда пројеката који ће допринети уштеди електричне енергије, адаптација хидрантске мреже, само су део неопходних послова – набраја Димитријевићка, подсећајући да је у плану и набавка новог концертног клавира, за који је Коларчева задужбина у прошлој години већ обезбедила део средстава донаторским концертима.

На сцени Велике дворане одржано је више од 17.000 концерата и наступило је око 14.000 солиста и више од 3.500 ансамбала, са око 1.500 диригената. Изведено је више од 35.000 различитих композиција.

– У току године под кровом концертне дворане одржи се више од 300 различитих музичких програма, реситала, предавања и свечаних академија. Музичким програмима присуствује више од 70.000 посетилаца, тако да концерти одржани у Великој дворани представљају својеврсну музичку историју Европе – открива директорка Коларчеве задужбине.

------------------------------------------------------------------------

Део крова поправљен, замењени и прозори

Само у претходне две године општина Стари град уложила је око шест милиона динара, и то за поправку дела крова изнад учионица и хола гардеробе јер је на неким местима највише прокишњавао. Помоћ је стигла и за замену дотрајале прозорске столарије, а радило се и на унутрашњем делу објекта, хобловању и лакирању паркета на сцени концертне дворане… Уграђен је и систем за дојаву пожара и комплетно су опремљени и тоалети на четвртом спрату зграде јер нису били у функцији.

------------------------------------------------------------------------

ВЕЛИКА ДВОРАНА

Површина сцене

130 квадрата

Капацитет бине

– велики мешовити хор, симфонијски оркестар, два концертна клавира „Steinway” и чембало „Neupert”

Капацитет дворане

883 седишта

------------------------------------------------------------------------

Наступали су...

У Великој дворани Коларчеве задужбине наступали су Сергеј Прокофјев, Бенџамин Бритн, Кшиштоф Пендерецки, Алфред Корто, Артур Рубинштајн, Свјатослав Рихтер, Никита Магалов, Иво Погорелић, Кемал Гекић, Ендрју Ватс, Клаудио Арау, Артуро Бенедети Микеланђели, Григориј Соколов, Емил Гилелс, Алдо Чиколини, Алексис Вајсенберг, Валериј Афанасјев, Александар Унински, Филипе Ентремонт, Золтан Кочиш, Николај Лугански, фламенко певач Дијего ел Сигала, хорови „Глинка”, „Обретенов”, Хор Вестминстерске катедрале, Хор бечких дечака...


Коментари3
a561a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan
Kada se pominje Velika dvorana Kolarceve zaduzbine ili popularna scena Kolarac, ne radi se samo o tome da li je sala akusticna ili akusticnija od drugih. Sustina je u tome da je Kolarac tradicionalno i visedecenijski paradigma kulturnog programa grada Beograda. Medjutim buduci da se trenutno u gradskim i republickim administracijama stekla kriticna masa korumpiranih mediokriteta, posledicno je istancani kriterijum kulturne selekcije u Kolarcu prilagodjen neosubkulturnom sistemu vrednosti i oizmesten u Lisovic , na Pink, u Informer...
Григорије МММ
Највише боде очи оно да је "једна од најакустичнијих музичких сала у свету". А колико сте дворана у свету узели за поређење, да би смо схватили величину те акустичности: да ли хиљаду, сто или само три најакустичније? Одакле потреба за толиким претеривањем?
Angelina Pavlović
Sramota kako državu ne zanima NAŠA NAJBOLJA DVORANA! Jasno vam je da su sve ostale totalno bezveze - centar Sava sa onim itisonima i tapisonima - najgori. A načula sam da zaposleni ne dobijaju platu, da li je to istina? (naravno, ko zna ko je tu sve zaposlen... kelneri, prodavačica slika, masa nastavnika jezičkih kurseva, a ja pričam o muzici)

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља