четвртак, 28.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 29.01.2016. у 08:05 Тања Вујић

Сорос објавио рат јуану

Оцена да је крах кинеске привреде „готово неизбежан” разгневила кинеску штампу и заљуљала берзе у Шангају и Шенџену
Џорџ Сорос (Фото Ројтерс)

„Кладим се да ће кинески јуан и хонгконшки долар да падну и купујем америчке хартије од вредности. Крах кинеске привреде је готово неизбежан. То није прогноза, већ опсервација. Ипак, Кина има начина да се избори са овим кошмаром, будући да поседује преко три милијарде долара девизних резерви.” Ова изјава Џорџа Сороса (86), легендарног берзанског инвеститора, у четвртак 21. јануара током Светског економског форума у Давосу, најновији је фактор дестабилизације финансијских тржишта у Шангају и Шенџену, због чега кинеска штампа већ данима критикује „финансијског крокодила” сумњајући у његово „делимично слепило”.

Сорос је већ неколико пута у прошлости предвиђао економске невоље Кине, овог пута или берзански спекуланти нису урадили домаћи задатак, или... намерно покушавају да створе панику, како би згрнули профит... оценила је јуче званична државна новинска агенција Синхуа. Кинески „Народни дневник” је текст поводом Соросове дијагнозе кинеских привредних превирања спаковао под насловом „Објава рата јуану? Ха, ха”. Енглеска верзија кинеског дневника „Глобал тајмс” оптужила је истим поводом „западњаке” што не „прихватају одговорност за хаос” у светској економији. Соросово „абнормално” понашање у Давосу – када је мимо уобичајене тајновитости својих пословних потеза јавно објавио своје акције и планове –само је пробни балон за берзе, упозорио је још „Глобал тајмс”.

Салва оштрих кинеских (медијских) критика Џорџа Сороса није случајна.

Инвеститор изузетног утицаја и поља дејства, близак неким од најмоћнијих финансијских кругова света, међу којима и породици Ротшилд, Џорџ Сорос је у два наврата крајем 20. века заљуљао текући глобални финансијски поредак. У само једном дану 1992. године, кладећи се против Банке Енглеске, успео је да обори вредност фунте за петину (и баснословно заради). Пет година касније Сорос и група препредених западних финансијских спекуланата заљуљали су тајландску валуту „бахт”, што је по многима било окидач велике азијске финансијске кризе 1997–1998. године. Ондашњи малезијски председник Махатир Мухамед назвао је тада Сороса „мороном” због безобзирног поигравања са валутама, државама и народима.

Овог пута Соросова објава кладионице против јуана имала је тренутно (ипак привремено) дејство на кинеска финансијска тржишта.

Логика обарања вредности кинеских акција почетком ове седмице заснована је на стрепњи да тамошња привреда стварно осетно успорава, инвеститори масовно повлаче новац (лане преко билион долара), док економија „азијског тигра” исувише споро мења развојни модел од извозно оријентисане ка јачању домаће потрошње.

Колико у уторак, берзe у Шангају и Шензену забележиле су рекордни пад вредности акција од око шест одсто, док је јуче била међу ретким глобалним финансијским тржиштима која су исказала позитиван раст.

Кинеска берзанска клацкалица није огледало кинеске привредне ситуације, истичу углас тамошњи званични медији. Којим ће темпом јуан мењати вредност током периода економске транзиције? Да ли ће Народна банка Кине више или мање интервенисати у одржавању стабилног курса валуте друге најјаче економије света? На ова питања одговор је неизвестан. Оно што се зна јесте то да кинеска валута од октобра ове године треба званично да почне да функционише као равноправни члан глобалне корпе валута Међународног монетарног фонда. Коме је у интересу да игра против јуана и кинеске привреде (чији утицај данас признаје и америчка централна банка – познатија као Управа федералних резерви)?

Што се Сороса тиче, овај инвеститор у последњих неколико година давао је многобројне изјаве о Кини.

„Будући курс историје великим делом ће зависити од тога како ће Кина извести транзицију од извозно оријентисаног привредног раста ка већој зависности од домаће тражње, и како ће САД реаговати на то. Стратешко партнерство САД и Кине могло би да спречи еволуцију два блока моћи која би их могла одвести у војни конфликт”, колико лане написао је Сорос.

Коју финансијску игру са Кином сада игра легендарни инвеститор?

Коментари46
b24ac
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sreten Bozic -Wongar
Previse si tanak za Kinu. Izgibices sve sto si manipulaciom stekao. Kazu da ima Boga.
Mil L
To su zelje lesinara koji zaboravljaju da Kina postoji hiljadama god. i da su je vodili i vode mudri, skromni, strpljivi, odlucni, radni i rodoljubivi ljudi od careva do Sekretara KP. Setite se samo plana i pokusaja rasturanja Kine na onom cuvenom trgu na kome su tenkovi ispisali Istoriju i omogucili Kini da postane ekonomska sila broj 1. za razliku od SSSR i Jugoslavije. I sad bi neki tamo ameri Serosi da igraju igru sa mudrim Kinezima.
Čas sudnji njega je omeo
„берзански спекуланти нису урадили домаћи задатак, или... намерно покушавају да створе панику, како би згрнули профит... оценила је јуче званична државна новинска агенција Синхуа.“ Лако му је купити америчке хартије од „вредности“. Теже је доживети и наплатити их!
Боривоје Банковић
Доживели смо и то да неко Остапа Бендера модерног доба назове "легендарним финансијером".
sava
Kina ima 3 bilijarde a ne milijarde dollar rezervi kao I jednu trecinu vrednosnih papira dugova Amerike U isto vreme Indija Kina Rusija kupuju zlato da bi odbacili dollar kao reserve I platezno sredstvo Uspostavljaju izmedju sebe novi SWIFT I kartice koje zamenjuju Vizu I Masters U jednom trenutku ce zamo EU I Amerika da ima dolare I niko vise.Sve ekonomske sisteme su stvorili ljudi tako da se mogu kopirati Rublja je pala zbog cene nafte koja je pala Ali sada ide gore jel je padom ispod 30 dolara barel pocela da rusi zapadne berze jel zapad ima gomilu investicija u naftnoj ekonomiji Sve ispod 60 dolara ih razvaljuje sto se upravo I desilo Jedino Kina I Indija benificiraju od niskih cena jel Kina sama stedi 450 milijardi godisnje na nafti Cudna logika cudna ekonomija Sorois je proslost Ta spekulacija je onda prolazila Sada su svi kapitalisti I valute nisu vezane nego slobodno flukturiraju.Funtu je 1993 devalvirao jel je bila vezana sa ostalim valutama
Боривоје Банковић
@ Dragan Miljkovic: Билиона. Кинеске девизне резерве се процењују на 3,6 билиона долара.
Dragan Miljkovic
Savo, lim Vas da definisete bilijardu za mene i ostale citaoce. Hvala.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља