субота, 19.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ЗАМКЕ НА ДРУШТВЕНИМ МРЕЖАМА

Кад тражиш сродну душу, а нађе те преварант

Више од 200 милиона долара преваранти узели од виртуелних партнера, утврдио ФБИ.– Многе је срамота да признају како су насамарени па се нашој полицији јави свега неколико изиграних годишње
С. Печеничић

„Мислим да сам коначно пронашла своју сродну душу“, похвалила се својој најбољој пријатељици млада американка Саманта Блејк која је, разочарана потрагом за емотивним партнером, решила да срећу потражи на једном од бројних сајтова за упознавање. Након неколико недеља контактирао ју је студент електротехнике из Сиднеја који се бави спортом, слуша исту музику као и она и у својој видеотеци колекционира филмове њених омиљених редитеља.

Оно што Саманата ни у најлуђим сновима није могла да претпостави јесте да је њен  момак из снова украо фотографију са туђег профила на инстаграму како би јој се допао, а потом је пажљиво студирао њен профил пре него што јој је послао захтев за упознавање. Тако је открио да спорт чини саставни део њеног живота, да она воли романтичне комедије и мисли да је Адел некрунисана музичка краљица.

Како је време одмицало, њихова комуникација постајала је све емотивнија и страснија, почели су да праве планове како да се сретну „негде између“ Америке и Аустралије, а онда је Саманти једног дана дечко рекао да неће моћи да се дописују јер се његов мобилни покварио, а оправка би коштала колико и куповина новог  телефона, који он себи не може да пришти од скромног студентског џепарца.

Саманта није ни секунду размислила пре него што је свог дечка упитала за број жиро рачуна на који му је убрзо уплатила новац за куповину новог телефона. И никад није сазнала да ли је њен новац заиста послужио за куповину мобилног или се њен „виртуелни“ дечко преко ноћи заљубио у неку другу девојку.

Према подацима ФБИ, само у протеклој години емотивни преваранти су  преко друштвених мрежа и сајтова за упознавање узели преко 200 милиона долара од својих виртуелних партнера. Они упозоравају да преваранти обично лове жртве на сајтовима за упознавање као што су Match.com, OkCupid, eHarmony, Grindr и Tinder тако што користе слике атрактивних људи чије су идентитете украли на Фејсбуку или Инстаграму како би успоставили што лакши контакт. Преваранти могу живети у северној Африци али и у суседном кварту – то може бити момак који нам свакодневно послужује кафу у омиљеном кафићу. Према искуству ФБИ, преваранти су чешће мушкарци него жене и могу бити свих старосних доби, образовања и сексуалне оријентације.

Ако сте помислили да се Интернет преваре дешавају само „неком другом“ и „негде далеко“, сетите се свежег примера из наше средине: професор ликовног из Краљева упознао је преко Фејсбука лепу девојку која се представила као правница из Врњачке бање. Након неколико месеци интензивне емотивне комуникације почео је са њом да размењује голишаве фотографије, а када је средином јануара закорачио у зборницу своје школе и видео да му се колеге смеју иза леђа, схватио је да је његова интимна фотографија постала свима видљива на овој социјалној мрежи, јер су профил лажне правнице направили његови ученици како би га извргли руглу.

Објашњавајући разлоге због којих особе лако ступају у контакт са непознатима преко социјалних мрежа, Добринка Кузмановић, психолог и асистент на Факултету за медије и комуникације каже да велики број особа дигиталну комуникацију не узима за озбиљно, јер немају директан контакт са „другарима“ на Фејсбуку и „пратиоцима“ на Твитеру. Уз то, велики број њих руководи се девизом „шта се десило у виртуелном свету, остаје у виртуелном свету”.

–Људи не схватају да само један погрешан корак може скупо да нас кошта. Довољно је да се слика на три секунде појави на нету па да је неко преузме. Свакоме може да се деси да постане жртва интернет преваре – без обзира на пол и образовање“, истиче наша саговорница, ауторка приручника „Дигитално насиље – превенција и реакција“.

Владимир Урошевић, шеф одсека за електронски криминал у одељењу за борбу против високотехнолошког криминала МУП-а Србије, каже да две до три особе годишње пријаве полицији да су постале жртве емотивних превараната на социјалним мрежама, а овако мали број пријављених случајева он тумачи чињеницом да је људе једноставно срамота да са полицајцима поделе своје искуство.

„Усамљеност и потреба да се нађе сродна душа представљају изузетно снажан мотив да особе победи сумњичавост и предрасуде када је у питању склапање познанства и тражење партнера преко социјалних мрежа. Чињеница је да има љубавних прича које су почеле онлајн и имају срећан крај, али има и оних особа које су извукле – дебљи крај и постале жртве преваре”, наглашава Кузмановић и додаје да преваранти своје жртве не бирају насумице – они пажљиво проучавају информације које остављате о себи на различитим друштвеним мрежама и праве ваш профил.

– Те „шеме“ настале су у Нигерији крајем 20. века а са настанком социјалних мрежа невероватно брзо су се прошириле. Сценарио је мање-више исти: након неколико месеци интензивне комуникације, виртуелни партнер ће вам затражити новац. Обично су у питању мање своте како особа не би посумњала на превару и новац се најчешће тражи за услуге типа превод докумената неопходних за добијање визе која ће коначно спојити заљубљени пар. Друга опција је да се тражи новац за блиске особе које су стицајем несрећних околности завршиле у болници (слепо црево, прелом руке, лекови). Ако особа посумња и одбије да уплати новац на рачун, њен партнер обично почне да је уцењује – најчешће прети да ће објавити њене интимне фотографије“, каже наш саговорник.

Он додаје да не постоји прецизна евиденција колико људи из наше земље користи „услуге“ сајтоваза упознавање, али додаје да је Србија прва у региону по коришћењу фејсбука. „Социјалне мреже су најбогатија ризница личних података, а људи заборављају да све што се окачи на интернет није безбедно. Иако се сви сајтови за упознавање хвале чињеницом да је дискреција гарантована, сви сајтови могу да се хакују и најинтимнији подаци о нама тако доспеју у погрешне руке“, упозорава Владимир Урошевић.    

Коментари4
6307d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља