Терали лисицу, истерали вука. Овако би се у најкраћем могла објаснити актуелна расправа о нацрту закона о систему плата у јавном сектору. По министру Душану Вујовићу, чувару државне касе, који би сваки издатак да смањи, ако не може да га елиминише, неприхватљив је предлог да се, рецимо, за обрачун боловања државних чиновника узму просечна примања запослених увећана за регрес, дежурства, ноћни, прековремени, па и минули рад. Само гола основица плате.

Министарка Кори Удовички предлаже нешто социјалније решење – да одлазак на боловање не буде казна и финансијско изнуривање запослених, те да, на пример, плата медицинске сестре с 20 година радног стажа од око 33.100 не падне на свега 21.515 динара ако оде на боловање дуже од месец дана.

И док та расправа још траје, а закон се крчка у два ресора, на терен је поново изашло питање минулог рада, који, као наводни реликт социјалистичког самоуправљања, треба што пре укинути и избацити из Закона о раду не би ли се послодавцима појефтинио рад и смањили трошкови. Као крунски идеолошки разлог, наводи се да капиталистичка Европа не познаје минули рад, а пошто ЕУ приступамо чиста срца, прихватајући готово све њене тековине, ништа лакше него уз један пропис, за сада само у државној управи, припремити терен за укидање минулог рада и за приватне послодавце. Они су, нимало случајно, с обе руке подржали ту идеју министра Вујовића на недавном Социјално-економском савету.  

Синдикалци су поручили министру Вујовићу да га више интересује шта пише на дигитрону него што ћемо због мањих плата остати без мноштва лекара. Вујовић је, тврде очевици, на то мирно рекао да би лекари могли да „потраже другу државу”.

Можда би за све који од 2014. примају умањен минули рад, само код последњег послодавца, лакше решење било да се потражи други министар, али дотле ваља одговорити на само једно питање – шта је то заправо минули рад.

Је ли то радни допринос бивших генерација у којем сада уживамо или је то и оно што смо сви ми, који сада радимо, улагали у себе, своје вештине, нова знања и способности, не би ли наш послодавац или власник капитала имао већи профит?

Да ли се кроз минули рад може платити новинар који је, рецимо, за време свог радног века научио три-четири језика, овладао занатом, или лекар специјалиста, примаријус? Чији је то капитал, како га вредновати и изразити?

У садашњем систему вредност минулог рада формално се мери годинама радног стажа – што дужи радни стаж, то већи проценат минулог рада и нешто већи доходак. Можда то није најбоља вага, али ова влада је на својој, па и садашњој, изборној застави видно истакла идеал социјалне државе. Ово што се сада предлаже у вези с (пре)минулим радом далеко је, много далеко од тога.