Лични подаци грађана нису заштићени – то је потврдио и регистар неплаћених новчаних казни за прекршаје, који је у среду почео са радом. Само дан касније објављено је да казне за прекршаје нису платили министар Братислав Гашић и директор „Електромреже Србије” Никола Петровић. До ове информације није било тешко доћи за онога ко је знао јединствени матични број Гашића и Петровића, јер ЈМБГ, као и име и презиме одређене особе омогућавају улазак у регистар за прекршаје и откривање података о евентуалном дуговању.

Зоран Живковић, председник Нове странке објавио је на „Твитеру” фотографију извода из регистра за министра одбране и написао: „Смењени” министар Гашић, по подацима из његове приступнице СРС – дужан је за казну и не може да региструје аутомобил!” Приложио је и уплатницу за саобраћајни прекршај на Гашићево име, као и фотографију папира на коме пише да је приступница Српској радикалној странци из 2008. године. За ову „приступницу” која се у пролеће 2014. појавила на интернету касније се испоставило да је лажна, али очигледно да је онај ко је ту уносио Гашићеве личне податке био добро обавештен.

До матичног броја грађанина, који се налази у личним документима, лако се може доћи и преко разних формулара који се попуњавају у државним институцијама, банкама, поштама... Налази се и у евиденцији фирме у којој ради, на здравственој легитимацији, а може се видети и приликом очитавања разних картица.

Примери Гашића и Петровића указују да регистар неплаћених казни може бити врло добар извор компромитујућих података у предизборној кампањи под условом да се унесе ЈМБГ жељеног политичког противника. Повереник за заштиту података о личности подсећа да је својевремено украдена комплетна база ЈМБГ. Реч је о случају с краја 2014. године када је објављено да је група хакера дошла до јединствених матичних бројева грађана Србије, а МУП и тужилаштво су тада саопштили да није реч о државним базама, већ да су подаци највероватније узети из приватних база маркетиншких агенција и оних које праве анкете.

– Није проблем у регистру неплаћених новчаних казни, који има упориште у закону. Суштински проблем је што лични подаци нису добро заштићени и што се до њих очигледно може лако доћи на безброј начина, па тако данас имамо аферу да се износе у јавност наводи о неплаћеним казнама функционера и политичара – каже за „Политику” Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

Лични подаци лако су доступни и на сајту Агенције за привредне регистре. У овој агенцији кажу да се на њиховом сајту налазе лични подаци грађана који су оснивачи привредних субјеката, удружења или фондација. Они су доступни јавности на основу закона, а међу њима се могу наћи и подаци јавних личности.

– Агенција за привредне регистре не води податке о политичарима и функционерима, већ води 20 јединствених централизованих електронских регистара, од привредних субјеката и предузетника, до регистра удружења, задужбина, медија. Сваки регистар успостављен је посебним законом којим је прописана његова садржина и подаци који се у њему објављују. Како регистрација производи правно дејство према трећим лицима, јавност и доступност регистрованих података обезбеђује се њиховим објављивањем на интернет страни АПР – речено нам је јуче у прес-служби Агенције за привредне регистре.

На питање како је могуће да су подаци из регистра за прекршаје доспели у јавност, Александар Илић, портпарол Прекршајног апелационог суда. каже да је повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности „више него безброј пута у јавности грађане упозоравао и упознавао ко, како, зашто и у коју сврху може тражити и вршити обраду личних података грађана”. Само органи власти имају право да обрађују личне податке без пристанка грађана.

„За злоупотребе су предвиђене велике новчане казне које се крећу од 50.000 до 1.000.000 динара, у зависности од степена неправилности”, каже Илић.

Он упозорава да је Зоран Живковић прекршио Закон о заштити података о личности, јер је јавно објавио лични податак без пристанка те особе.

Министар одбране одмах је отишао да плати казну од 5.000 динара за саобраћајни прекршај, али ЕМС је саопштио да је Петровић своју казну од 4.000 динара платио још у септембру прошле године. Да ли то значи да су подаци у регистру нетачни или да нису довољно ажурирани, питали смо надлежне у Прекршајном апелационом суду.

– Током прва два дана било је позива грађана који су упитом у регистар пронашли да имају неплаћене казне, за које тврде да су их измирили пре више месеци. Негодовали су и интересовали се како и у ком року се евиденција из регистра брише. Подаци о плаћеној казни бришу се оног тренутка када доказ о уплати стигне у суд. Свако ко донесе доказ о уплати у суд, биће одмах брисан из регистра – каже Зоран Пашалић, председник Прекршајног апелационог суда.