Пацијенти који болују од карцинома простате ове недеље су формирали своје удружење, с циљем да се изборе за боље услове лечења и савременију терапију.

За овакав вид самоорганизовања нажалост постоји више него убедљив разлог: у Србији се сваке године региструје 2.300 до 2.400 новооткривених случајева карцинома простате. То је, по подацима Института за јавно здравље „Батут”, после рака плућа, најчешћи малигнитет код мушкараца у Србији, а трећи узрок смрти, када су у питању малигне болести (после рака плућа и дебелог црева). Годишње од ове врсте рака умре близу 800 мушкараца. Практично, рак простате је за „јачи” пол исти „страх и трепет” (и ризик) као што је тумор дојке код  жена. Иначе, у нашој земљи већ годинама постоји неколико удружења за борбу против рака дојке.

– Иницијатива да се оснује удружење пацијената који болују од карцинома простате потекла је од нас, уролога, а разлог је што се овај рак све чешће јавља. Највећи проблем је што је реч о подмуклој болести, код које је пресудно благовремено, рано откривање – објашњава проф. др Зоран Џамић, директор Клинике за урологију Клиничког центра Србије, иницијатор оснивања новог удружења.

Овај уролог подсећа да медицина не зна шта је узрок појаве рака простате. Помиње се генетска предиспозиција, пушење, алкохол, чак и неке намирнице... Међутим, све то су хипотезе – др Џамић каже да оно што се поуздано зна јесте да је овај рак стопроцентно излечив када се открије у раном стадијуму.

– Сви мушкарци у петој деценији живота сваке две године треба да ураде лабораторијски тест, такозвани ПСА (простата специфичан антиген). Овај тумор маркер не потврђује стопроцентно сигурно постојање карцинома, али када су вредности повећане, то је за уролога „лампица за узбуну”, аларм, после којег ће тражити додатна испитивања и дијагностичке прегледе. Овај тест треба да ураде баш сви мушкарци, никако само они који су већ приметили неке симптоме и проблеме са мокрењем – подсећа др Џамић.

Наш саговорник наглашава да карцином простате не даје ни један специфичан симптом – у томе и лежи његова подмуклост и скривена опасност. Учестало и ноћно мокрење, лажни нагон за мокрењем или  промена јачине млаза, симптоми су који су карактеристични за више обољења простате, не само за карцином.

Такође, ни сви карциноми простате се не лече на исти начин: неки пацијенти само добијају лекове и терапију зрачењем, док је код других нужно хируршко одстрањивање целе простате – само на Клиници за урологију КЦС-а недељно се обави пет до седам таквих операција.

– У највећем броју случајева, пацијенти нам стижу у касној фази болести, јер нису имали никакве симптоме. А познато је да мушкарци не воле да без преке потребе иду код доктора. Таквог пацијента ми не можемо да излечимо у потпуности, али можемо да успоримо ток болести и смањимо компликације које је прате – каже др Џамић.

Наглашава да је нужно да се у борбу против карцинома простате, осим лекара, ангажују и пацијенти, њихове породице и цело друштво.

– Медицини је циљ да карцином простате преведе у хронично стање, као што је рецимо шећерна болест, а пацијенти ће организованим наступом пред надлежним органима допринети побољшању свог статуса – наводи директор Џамић.

Пацијентима у Србији са карцином простате код којих су се већ појавиле метастазе, нажалост, нису доступни сви најсавременији лекови, препоручени европским протоколима.

Момчило Ковачевић, председник новооснованог удружења оболелих од карцинома простате, зато и истиче да је важно да се и пацијенти боре да на позитивну листу лекова РФЗО-а доспеју и нови лекови које они могу да користе после хемиотерапије, јер мали број болесника месечно може да издвоји 3.000 до 4.000 евра, колико ова терапија кошта. У Словенији, Хрватској и Бугарској, по његовим речима, ова врста лекова је на позитивној листи и пацијенти је не плаћају сами.