Као један од најчешћих разлога за развод брака у нашој земљи наводи се „мешање родитеља” друге стране. Ову појаву породични терапеути називају „проблем са границама” и сматрају је последицом што родитељи не гледају на нову заједницу у коју је ступила њихова ћерка или син као на одвојену целину, већ као на продужетак њихове већ постојеће породице. Зато не признају постојање границе између родитељске, примарне породице и новонастале, секундарне породице.

Један од разлога за настанак овог проблема јесте у томе што наши родитељи – уосталом као и већина родитеља у јужној Европи – тешко признају својој одраслој деци да су заиста одрасла. Дефиниција детета је да је то особа до своје напуњене 18. године, а након тога она јесте нечији одрасли син или ћерка. За разлику од детета, одрасла особа је способна за самостални живот тако да није зависна од родитеља. Међутим, многи родитељи гледају на осамостаљивање сина или ћерке као на неку врсту емотивне издаје, као на напуштање, као на поруку да су постали бескорисни. Зато често упућују психолошку забрану одвајања: Шта ти фали код нас? Да те нисмо нечим увредили?

Када одрасло „дете” ступа у брак, родитељ са оваквим ставом види прилику да своју породицу прошири за једно ново „дете” – снаху или зета. Тако родитељи сами себи додељују право да се „мешају” за добро деце или детета.

Млади су често у конфузији улога: постојећим улогама сина или ћерке, придодате су улоге мужа или жене, као и оца или мајке. Појављују се ситуације у којима особа која је у различитим улогама треба да изабере да ли ће бити добра ћерка или добра жена.

Када настану трансгенерацијски конфликти правило је да свако треба да уреди односе са својом примарном породицом и тако одбарани „границу” секундарне породице. Грешка је када он покушава да буде подједнако добар син и добар муж, па се повлачи и захтева да конфликт расправе она и његова мама. У тој ситуацији ће се мама осећати непоштовано од снаје, а снаја незаштићено од стране мужа.

Некада је потребно одабрати страну јер се не може бити истовремено и добар син (или ћерка) и добар муж (или жена). Уколико су односи између супружника довољно добри, сасвим је разумљиво да ће се предност дати секундарној породици, а не примарној.

Сваки добар родитељ треба да прихвати као природну и исправну чињеницу да ће његовом вољеном, сада већ одраслом детету, неко други постати важнији од родитеља. Мудар родитељ приступа новонасталој заједници поштујући њену приватност и већ успостављене односе у њој. Тест родитељске мудрости је степен толерантности према одлукама које млади доносе, а који се не свиђају родитељима.