недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:55
ПОГЛЕДИ

Алијанса у кризи

Неповерење међу чланицама НАТО-а тиња већ дуже време, али га је тек рат у Сирији избацио у први план
Аутор: Мирослав Лазанскинедеља, 31.01.2016. у 09:15

Сваки војни савез има најмање три главна циља: заједничка одбрана у случају напада, пакт о међусобном ненападању и колективна командна структура. Могу да се наведу још и неки други циљеви, али ако се ова три циља не испуњавају, сваки војни савез постаје болестан и може да заврши на гробљу историје. Да ли таква судбина прети НАТО-у? Од ове три главне функције алијанса само једну извршава на одговарајући начин, а то је ефикасна заштита од међусобног напада чланица НАТО-а.

Друге две функције су се изгубиле током протеклих година, рат у Сирији то најбоље потврђује. Заправо, тешко да и једна земља чланица НАТО-а може да рачуна на заједничку одбрану у случају напада. Да ли су Немци пешадијом, или оклопним снагама помогли Турцима против наоружаних Курда који су из Ирака ушли у Турску? Нису. Да ли би Французи војно похитали у помоћ Пољацима ако дође до сукоба са белоруским војницима? Чисто сумњам, свако гледа прво себе. Чак ни Немци нису сигурни на кога би унутар НАТО-а могли да се ослоне у случају рата. Рачунају на Американце, али се прибојавају да би и они могли да искористе тренутак да им очитају лекцију.

Неповерење међу чланицама НАТО-а тиња већ дуже време, али га је тек рат у Сирији избацио у први план. Расправе у НАТО командним структурама после обарања руског бомбардера „Су-24” од стране турског ловца Ф-16, показале су да европски војни партнери Турске нису унисоно подржали Анкару, чак је било мишљења да се Турска том приликом не може позивати на члан 5. вашингтонског споразума о колективној безбедности НАТО-а. О кризи изазваној обарањем руског бомбардера расправљало се у Монсу и Бриселу онолико дуго колико је требало времена да непосредна опасност од руског одговора не прође. Из чега произлази поука: када ситуација постане опасна, најбоље је ослонити се на сопствене снаге. Због чега свака земља мора рационално да размишља како да одговори на неку кризу сопственим снагама. Уколико их, наравно, има.

Трећи елемент НАТО-а, колективна командна структура, већ годинама губи на снази. Турци уопште не слушају Американце и одбијају да повуку све војнике које су послали у северни Ирак. Турске трупе под сопственом командом прелазе турско-ирачку границу, односно границу једне државе чланице НАТО-а, упадају у другу државу без мандата УН. Многе земља чланице алијансе не гледају са одобравањем турске потезе на Блиском истоку, али и Американци и Турци у Сирији делују без мандата НАТО-а, и то лоше утиче на дисциплину унутар алијансе.

Да ли је то онда, када свако ради што хоће, прави савез? Више ми то личи на анархију у којој чланице предузимају само најнеопходније ствари да би се одржао привид јединства. Када би Пољаци били у прилици да бирају између НАТО-а и САД несумњиво је да би изабрали САД. Нове чланице алијансе улазе у савез само ради наде да ће их САД штитити, а не ради неког одушевљења према самој западној војној алијанси.

Кроз десетак последњих година видели смо да је сваки нови задатак оптеретио НАТО. Не само војно и финансијски, него и дипломатско-политички. У погледу рата против Ирака 2003. године земље чланице НАТО-а нису се понашале колегијално, али то није узрок кризе у алијанси већ њена последица. Зато сваки савез може да служи само једном ограниченом броју циљева. У време оснивања НАТО је имао пред собом једног противника, СССР, касније и Варшавски пакт. Један противник, један циљ, један савез.

Данас више не постоји само један велики противник, а сваки члан НАТО-а гаји анимозитет према некој групи трећих земаља и има вишеструке интересе у својој хемисфери. Ако се данас саберу непријатељи свих чланица НАТО-а, видећемо да их има више од 30. Но ни један од ових противника није навукао непријатељство целог НАТО-а на себе. Не може бити заједничког имениоца, јер нема заједничког непријатеља, тако да свака земља чланица НАТО-а и не може да очекује да јој НАТО помогне у сваком специфичном проблему.

Анархична ситуација може да доведе до малих ратова, па се употреба силе мора контролисати. То је, међутим, политички, а не војни задатак. Пошто би с таквим задатком НАТО био и преоптерећен. Циљ и реализација циља треба да су стриктно одвојени једно од другог, попут законодавног и извршног тела у једној држави. Што више алијанса буде покушавала да буде законодавно тело, то ће бити лошија извршна сила.

Рат у Сирији оголио је све проблеме јужног бока НАТО-а. Дугогодишњи спор Атине и Анкаре на ендемичан начин угрожава повезаност НАТО-а. Турска се понаша све самосталније. Анкара лансира тезу да је „гуше” грчка острва у близини Турске и да Атина жели да претвори Егеј у „грчко језеро”. Турска 4. армија, постављена према Грчкој, у турским се војним круговима зове и „армија Егејског мора”. Та армија не припада структурама НАТО-а.

Две чланице НАТО-а, Турску и Грчку, географија је предодредила да буду комшије и пријатељи. Али њихова прошлост показује да их је историја осудила да буду можда не непријатељи, али свакако супарници. Када историја и географија дођу у сукоб, историја тежи да победи.


Коментари78
0fe70
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dejan nedic
Efikasnost NATO-a osetili smo na svojoj kozi. Infrastruktura nam je sankcijama i bombama vracena u srednji vek. Rat u Siriji pokazuje uspesnu strategiju zapada - godinama se pazljivo posmatra sa strane, kako se sve rusi i nestaje u haosu rata, kada dodje vreme i nikakvog otpora vise ne moze biti, NATO svojim bombama i bez vecih gubitaka dokrajci stvar na terenu.
Добро
Треба прихватити све ово, јер човек говори о чињеницама. Из нашег угла тешко је ово посматрати јер смо сувише мали и немоћни у односу на једну и другу страну. Као што је познато тај НАТО нас је уништавао у пуном саставу доста дуго и нисмо могли ништа, могу да им опростим али децу која су настрадала никада. Нека су њихова жива и здрава и да Бог да да им се то никада не деси. Драго ми је да су у пат позицији, шта да се ради, коначно се појавио даса који може да им ради шта хоће. Нека забава почне...
predidajte te evroatlanske integracije dok još imamo zemlju
Da li bi Srbija dozvolila da NATO trupe stacioniraju Turske i Albanske vojnike na tlu Srbije? Ne bi. Valjda. Jer kad se rasprsne NATO, osta Srbija pod okupacijom Turaka, daleko bilo..puj puj puj. Realno, čuli smo kako poljski predsednik govori Nemačkoj da se ne meša u poljska pitanje posle sveg zla koje su im uradili u drugom sv. ratu. Samo nama sole pamet o obavezi "normalizacije odnosa" sa neprijateljskim okruženjem. A da je neprijateljsko svaki dan se uveravamo.
Beogradjanin Schwabenländle
@ Дуле Пајанотовић, само Ви и даље сањарите о сарадњи Руса и Кинеза.
Nemanja
Zasto da sanjari kad ta saradnja vec dugo postoji?
Препоручујем 15
Dragan Pavlovic
Alijansa u krizi ili kriza u alijansi - EU u krizi ili kriza u EU. Svejedno, mislim da je vise ovo drugo nego prvo, a ovo nagomilavanje americkih i engleskih vojnika nije protiv Rusije, vec za slucaj da se EU rasturi kako bi oni pravilno bili rasporedjeni u zemljama istocne Evrope. Za svaki slucaj, da ne bi neka clanica ponovo zalutala Rusima.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља