уторак, 19.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:51

Од Беча, преко Пеште, до Новог Сада

Прва скупштина Уједињене омладине српске, самом својoм појавом, али и својим програмом и циљевима, наишла је у владајућим круговима Беча и Будимпеште на велико подозрење и узнемирење
Аутор: Зоран Радисављевићпонедељак, 01.02.2016. у 08:05
Василије Крестић Фото Раде Крстинић

Крајем XVIII и почетком XIX века Срби из Аустрије преместили су средиште свог културног и политичког деловања најпре из Беча у Пешту, а затим из Пеште у Нови Сад. Због појачане цензуре, која је посебно дошла до изражаја после 1807. године, они су своје културно и политичко средиште потражили даље од центара моћи, на простору на којем су имали етничку већину. Једно време упоредо су се развијала два културно-политичка средишта српског народа у Монархији: будимпештанско и новосадско.

Књигу академика Василија Ђ. Крестића „Аустроугарска грађа о уједињеној омладини српској” објавила је Матица српска из Новог Сада.

Са више од 20.000 становника, стотинама дућана, јаким занатством, развијеном житном трговином и речним саобраћајем, који га је на северу повезивао с Пештом и Бечом, а на југу с Београдом и Србијом, објашњава Крестић, Нови Сад је имао врло повољне услове да се развије и учврсти као трајан културно-политички центар Срба у Монархији. Нимало случајно Јован Скерлић је написао да је од 1860. „Нови Сад духовно и политичко средиште српско”, да су „млади људи из Србије ишли [...] у Нови Сад да се напоје на источнику поезије и просвете и да се поклоне великим жрецима српске књижевности и политике” и да је „либерална опозиција у Србији, чији су листови били угушивани и вође протериване, имали [...] Нови Сад, као своје средиште”. У првој половини XIX века Нови Сад је имао гимназију, две штампарије, посебне књижаре, читаоницу, стрељачку дружину и дилетантске позоришне трупе.

У Новом Саду је у то време излазило више листова и часописа, међу којима су познатији и утицајнији били: „Србски дневник”, „Србобран”, „Напредак”, „Комарац” и „Даница”. Током 1861. почело је да ради Српско народно позориште. Још у време револуције 1848. покренуто је питање пресељења Матице српске из Будимпеште у Нови Сад, али је до пресељења дошло тек 1864. године. У то време Срби су желели да стекну и посебан српски универзитет. То питање најпре је покренуо патријарх Јосиф Рајачић, а потом, 1864. године, и Светозар Милетић.

Милетићевим програмским иступом о културним и просветним потребама и задацима српског народа умногоме је антиципиран програм којим ће јавно, пред аустријским и мађарским властима, 1866. године у Новом Саду иступити Уједињена омладина српска.

Те идеје, подсећа Крестић, постепено су сазревале и уобличавале се у читавом образованом делу српског друштва током више деценија. Оне су ницале у Матици српској и њеном „Летопису”, у „Сербским народним новинама” Теодора Павловића, у бројним читаоницама, расејаним по српским градовима, које су окупљале српску интелигенцију, ђачку и студентску омладину, а имале су задатак „да друштвеним опхођењем и читањем добрих књига, новина и часописа своје чланове развијају духовно, друштвено и хумано”.

Организовани иступ Уједињене омладине, подсећа Крестић, у најтешњој је вези с избијањем аустро-пруског рата, који је почео 16. јуна 1866. Аустрија је 3. јула доживела тежак пораз у бици код Краљевог Градца, па је била принуђена да 30. августа у Прагу потпише мир. Прва скупштина Уједињене омладине српске, самом својoм појавом, али и својим програмом и циљевима, наишла је у владајућим круговима Беча и Будимпеште на велико подозрење и узнемирење. Одмах се поставило питање да ли је такав скуп и такву организацију требало дозволити или забранити. На самом почетку аустријска власт је схватила да Уједињена омладина има далекосежнији циљ од ширења народне просвете и да се, без сваке сумње, може закључити да јој је намера да оствари идеју уједињења свих земаља српске националности у једну велику српску државу.

Опасна сама по себи, Уједињена омладина српска, по виђењу Беча и Будимпеште, представљала је потенцијалну опасност и зато што је могла да прерасте у шири покрет аустријских Словена. Да се то не би десило, да на њеним скупштинама не би учествовали Хрвати, Чеси и Руси, власт је предузимала многе превентивне мере. Забранила је издавање путних исправа за одлазак на београдску Преображенску скупштину, а онима који би на њој, упркос забрана, учествовали, запрећено је строгим казнама.   

После прве оснивачке скупштине, одржане у Новом Саду, Омладина је одржала још пет скупштина: у Београду 1867, која је била забрањена, у Великом Бечкереку 1868, у Великој Кикинди 1869, у Новом Саду 1870. и у Вршцу 1871. Последњу скупштину је мађарски владин комесар распустио, а рад Омладине забранио зато што она није хтела, како је речено, да удовољи захтевима мађарских власти да чланови покрета могу да буду само Срби аустроугарски држављани.

Тешки дани за Уједињену омладину настали су после убиства кнеза Михаила, зато што је на њу пала сумња да је интелектуални и морални зачетник злочина. Под тешким притиском Омладина се нашла и после забране, током 1871. и 1872. године, када је обављала озбиљне припреме за подизање устанка на Балкану. Кључни људи који су припремали устанак били су Светозар Марковић и његов брат Јеврем, група србијанских официра, Светозар Милетић, Перо Матановић из Црне Горе, Љубен Каравелов из Бугарске и други.

Највише докумената о Омладини, сведочи академик Василије Крестић, нашао је у Мађарском земаљском архиву у Будимпешти. Зато што је Омладина била најактивнија и најбројнија на подручјима Јужне Угарске, са средиштем у Новом Саду, то су за њу и њене националнополитичке и културне циљеве, од саме њене појаве до нестајања са политичке сцене, биле најзаинтересованије мађарске власти.


Коментари1
3590a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Слобо Н
Ми смо данас само бледа слика тих ондашњих Срба ... Матица и НСад нас не дирају у срца која су окренута на сасвим другу страну ...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља