четвртак, 20.07.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:33
Етничка пресуда Светиславу Стојковићу из Штрпца

Затвор због љубави према завичају

Аутор: Живојин Ракочевићнедеља, 31.01.2016. у 23:13
Светислав са супругом Мартином у Швајцарској (Фото лична архива)

Дошао је да оствари свој дечачки сан, имао је намеру да живот и рад доврши лепим погледом на Шар-планину, саградио је мали хотел у свом завичају и дао му име своје супруге... То је ретка, са још много детаља, готово идилична прича Светислава Стојковића из села Доња Битиња код Штрпца. Онда је пошло све наопако: урушио му се живот, илузије, материјална добра стечена у Швајцарској и вера да поштени људи могу нешто променити. Последња вест која га је, пре неколико недеља, затекла, гласи: Врховни суд Косова осудио га је на деведесет дана затвора! Оно што је проузроковало ову казну догодило се када је господин Стојковић био полугодишња беба, далеке ратне 1943. године. Тада су бугарске окупационе јединице, у близини села Доња Битиња, убиле дуванског шверцера Аслана Ндрецаја из села Мачетево, које се налази с друге стране планине, у општини Сува Река. Страх од бугарских фашиста и њихова репресија оставили су леш у селу све док није почео да се распада на улици, након чега су га сахранили на ливади у непосредној близини реке. Кад се рат завршио, гроб је зарастао јер се за њега нико није интересовао, а велика поплава 1979. године однела је комад земље и куће у том крају, па, вероватно, и гроб убијеног шверцера.

Власник те парцеле Милија Ивановић, као ни било ко од Албанца из овог етнички мешовитог села, није могао да нађе гробно место, нити је знао на чијој је земљи сахрањен. Деценијама касније, 2011. године, Ивановић је швајцарском држављанину Србину Светиславу Стојковићу продао лепо парче земље поред реке. Како је стицао иметак у једном уређеном систему, Стојковић је строго поштовао све локалне косовске процедуре, извадио сваку дозволу и до детаља решио обимну папирологију и административне захтеве. Свој мали хотел решио је да назове именом своје супруге Мартине, а радове је поверио локалном грађевинском предузетнику Гарипу Тахирију. Тахири није задовољио техничке услове, па је архитекта предложио Светиславу да нађе другог извођача радова, што је овај и урадио, тако да је објекат довршила друга албанска грађевинска фирма.

Изгледало је да је све у реду, док у швајцарском дому Стојковића није зазвонио телефон и док глас с Косова није рекао госпођи Мартини да ће зграду на њиховом имању у Доњој Битињи динамитом дићи у ваздух, јер се ту налази гроб њиховог деде. Претњу истог дана пријављују српској косовској полицији и први пут чују да је на њиховом имању неки необележен гроб, а међу онима који прете и сведоче налази се и први извођач радова на мотелу. Полиција ништа не предузима, косовско тужилаштво покреће кривичну пријаву против Светислава Стојковића због „оштећења гробова и лешева”, а он прилаже папире и документацију. Основни суд из Урошевца, односно његов огранак из Штрпца, осуђује Стојковића на 90 дана затвора. Срж пресуде, у којој су се помешала времена – на готово неразумљивом српском језику – гласи да је „оптужени неодређеног датума месеца јануара 3013 године у с. Доња Битиња, опстина Стрпце без овласцења унистио гробље покојног Асллана Ндрецај на тај нацин сто је окривљени иако је био у сазнању да се ту налази гробље покојног исти и напротив обецању да неце остетити гробље, саградио је објекат где је био гробље покијног још од ругог светског рата.” Суду сачињеном од Албанаца било је довољно то што су сведоци, њихови сународници, „чули” да је ту био гроб. Аргументи, логика, време, овај наказни језик имали су само један циљ.

„Првостепени суд уопште није разматрао предложене и уредно достављене доказе, већ је донео пресуду којом је Светислава Стојковића огласио кривим и осудио”, каже његов бранилац адвокат Горан Миленковић. Суђење се наставља, а Стојковић тражи помоћ од државе Србије, одакле му одговарају да: „Канцеларија за Косово и Метохију нема ефективну власт на терену и не може Вам пружити директну помоћ, нити се може мешати у предметни судски поступак.” У међувремену, непознати починиоци руше ограду и ломе стакла на подигнутом објекту, а уочи поступка пред Врховним судом Косова Стојковић се обраћа швајцарској амбасади, која пише Суду и од њега „очекује правичан поступак којим неће бити повређена људска права нашег грађанина.” Све је то пало у воду и тај суд потврђује првостепену одлуку: Светислав мора да иде у затвор. Иза свега стоји етнички интерес, који већ годинама купује српска имања на Брезовици, а предмет куповине Ски-центра „Брезовица” потреса и у питање доводи опстанак Срба у Сиринићкој жупи. Појава Србина који нешто гради у мултиетничкој средини је опасан преседан који се мора зауставити, а цео процес је показна вежба за Ски-центар.

„Срби не би требало да граде него да се селе. Ово је, у првом реду, политички прогон а у другом етничка дискриминација”, каже Стојковић за „Политику”. Његов пријатељ, судија Албанац, који се код председника суда у Урошевцу распитивао за случај, добио је кратак одговор и питање: „На чијој сте ви страни?“ Сви су заузели своје стране, само је породица Стојковић остала без икакве заштите, јер ако Светислав дође на Косово и Метохију, чека га затвор.

Иронија судбине и циклус зла поновио се на овом примеру: у селу Мачетево, одакле је убијени шверцер Ндрецај, до почетка Другог светског рата стајали су остаци цркве и српско гробље ограђени жицом, а онда су уништени и нестали без остатка. Разуме се, за ово злодело нико није одговарао, а седамдесет година касније за један нестали гроб Врховни суд Косова осудио је Светислава Стојковића на 90 дана затвора. Рачуна се да је на Косову и Метохији од 1999. године до данас уништено 10.000 српских гробова. Према овој пресуди, починиоци би за то добили 2.465 година робије, а нико није кажњен ни један једини дан. У тој сулудој збрци израња из прошлости прича о томе чија је земља на којој је гробље једног народа, а данас се поставља питање: чија је земља на којој је гроб једног несталог шверцера погубљеног од бугарских фашиста? Судови, па и овај Врховни, јесу етничке институције, настале на легализацији нестанка оног гробља из Мачетева, на некажњавању савремених рушитеља – зато је сасвим логично што је после толико година из прошлости изронила „светиња” незнаног гроба Аслана Ндрецаја, као што је „логично” да Светислав Стојковић у осмој деценији живота одробија своју невиност.


Коментари16
79c37
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

кондор
Господине Живојине, честитке вама и Политици на одличној репортажи. То је та косовска "правда" подржана од тзв. међународне заједнице (читај НАТО). Двоструки аршини на сваком кораку. Но не треба се томе много чудити. Погледајте како се суди у Србији, где неки предмети леже у судовима и више од 30 година. То није правда, већ спрдање са правддом.
Твртко
Све док постоји веровање "на чијој сте ви страни?" - ми имамо "племенско" изнад цивилизованог - правног - државног. Косово наравно није нека држава, али ако су већ изграђене некакве институције - те институције морају да посупају равноправно према свима без обзира како се тај неко зове. Правда се слика са повезом на очима управо зато да не би била "на нечијој страни". Време пролази и након 20 година ми на Косову (али и у Хрватској) имамо "племенско" изнад закона и права. Ако Косово хоће да буде држава - оно мора да поступа ЈЕДНАКО према свима који се затекну на тој територији. Ако кажњавају за уништавање гробаља и гробова - онда морају да кажњавају СВАКОГ. Ако не кажњавају, онда не смеју да казне НИКОГ. Држава која не може да обезбеди једнакост пред законом - није држава. Равноправност грађана пред законом је на овај или онај начин гарантована још у ХАМУРАБИЈЕВОМ законику - дакле, пре неколико хиљада година. Очигледно је да су тад неки људи били напреднији од неких људи данас.
Sale Marino
Hajdemo sad svi u glas, jos jednom: Hvala, Slobo!
Rocco
Hvala Slobo za sta? Sto se za vreme njegove vladavine postavio svoje partijske sledbenike na visokim pozicijama na Kosovu a u stanove koje je izgradila Srbija nije uselio ni jedan Srbin. Zato sto su ti njegovi partijski sledbenici koji su bili sudije, komandiri stanica milicije, predsednici opstina reketirali Siptare i naplacivali im za pasose i ostale papire basnoslovne sume i prodavali im stanove namenjene Srbima povratnicima. Zato sto je dao Arkanu i njemu slicnim da reketiraju i maltretiraju Siptare i to one da kazem regularne gradjane. Oni teroriste nisu nikad ni jurili niti ih hapsili. Neka se Slobi zahvale svi oni koji su se vratili na Kosovo i dobili stan od njega. Mozda mu se mogu zahvaliti Kosovari koju su prodali nekretnine Siptarima a na Kosovu nastavili da rade kao Profesori, Sudije, Komandiri Milicije ili Predsednici Opstina i primali duple plate. Sta se desilo posle je posledica onoga sto je Sloba predhodno uradio. A mogao je mnogo vise da ga je Kosovo interesovalo.
Препоручујем 12
Cmrle
Ispravno bi bilo: ''Hvala, Tito.??
Препоручујем 32
Максимилијан Мрмот
Никада ми неће бити јасно зашто Србин, који проведе цео живот у некој другој држави, који заради и уштеди лепе новце, има потребу да се врати и да уложи сав тај новац ту у место одакле је отишао јер није могао нормално да живи, да ради, да размишља... Овај добри човек је уложио свој иметак у Запад Дивљег Запада и шта је очекивао? Ја не знам да ли знате колико је тешко саградити зграду у сред Београда и колика "леђа" су потребна код нас Срба Србину да сагради и да заради, а не тамо где Оливера Ивановића осуде на 9 година и ако га ни један сведок није видео. Драги људи, Ви, који радите и зарађујете тамо преко, сетите се дана када сте отишли одавде и зашто сте отишли, онда приупитајте неког искреног да ли се нешто променило, и онда на крају, размишљајте мозгом а не сујетом... глупо је на тако глупаву грешку страћити све године рада...
igor
mrmot ti mislis da treba zaboraviti korene poreklo i predati se bez borbe,coveka znam licno iz mog mesta je toliko kapitala ima u strpcu ulagao i pre rata i posle rata,a bogastvo se njego meri milonima a njegova ljuckos nema cenu jer je svaku parcelu koju prodaje srbin kupio da nebi otislo u albanske ruke e zato ne sudi o coveku koga neznas.veliki pozdrav
Препоручујем 9
Цицка
Наравно да сам после свега, шта се дешавало и сада дешава на тим теренима КиМ, за господина Стојковића, али тако то изгледа када се држава понаша са лакоћом гледајући сваку врсту криминиала , пређи преко оног, пређи преко овога и на крају шта добијемо да гледамо од њих шта треба да радимо и како да радимо , да ли смо немоћни , па нисмо, да ли смо били немо`ни, нисмо , али треба радити, треба се борити , ко да се бори, боре се само за себе и своје приватлуке . Како су они издали дозволе ако су знали да ће се нарушити нешто о чему причају ,како да ни инспекција није изашла на терен а забрани градњу , крив је онај који је издао дозволу , и онај који није стопирао на време ако је мислио да су нарушена нечија права , али су га вероватно пустили да утроши новац знајући да ће му наравно некажњено , као и обично, све срушити и натерати га да одустане од свега , уосталом оваквим методама су и добили територију и нашом леношћу и нашом политиком ма није важно , ма није битно, ма шта нас брига, ч

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља