У професионалној биографији Марије Баришић уписана су различитa искустава, а током прошле јесени одржала је прву самосталну ревију са моделима за пролеће/лето 2016 – „Птице” у оквиру „Кликове” недеље моде. Целокупан приход од продаје модела уплатила је Националном удружењу родитеља деце оболеле од рака – Нурдору. Њена женска колекција била је изложена и у бившој згради „Југоекспорта” на Теразијама са моделима Драгане Николајевић – „ДНК” и Иване Деснице, креаторке накита, такође у циљу помоћи овом удружењу.

– По дипломирању на Катедри за костим Факултета примењених уметности, учествовала сам на колективним ревијама „Моне” у којој сам радила – каже Марија Баришић у телефонском разговору из Била, у Швајцарској, где сада живи.

Прву колекцију спремала је годину и по дана. Материјале је бирала у земљи Алпа и часовника. Тамо су настајале скице, а нешто је шила и дорађивала са колегама у Србији.

– Колекција је буквално настала између Србије и Швајцарске – додаје дизајнерка.

Идеја да све има хуманитарну црту протекла је из животних околности. Наиме, и у њеној породици суочили су се са борбом са опаком болешћу и са губитком једног члана. Ревијом је желела да споји моду, уметност и хуманост.

– Врло сам се позитивно изненадила када сам упознала људе из Нурдора, када сам чула које све пројекте спроводе, као и да имају више од 500 волонтера – каже наша саговорница.

Марија Баришић се до сада опробала у дизајнирању ташни, слика на текстилу, колажима. Колекцију је поделила у два сегмента. Део модела су монохроне форме од крутих, несавитљивих материјала док су они паперјасте текстуре, лагани, од вискозе и тила, обогаћени романтичним принтовима. Дизајнирала је и пратећи аксесоар.

Последњих десет година ради као „модни купац” за мрежу „Метробутик” – одабира шта ће бити у малопродајним објектима и веб-шопу. Преговара са менаџерима брендова попут Мајкла Корса, „Геса”, „Десигуала”, „Адидаса” до оних безимених из Кине.

Питамо је коликом слободом располаже?

– Апсолутном, односно диктираном од стране тржишта – каже и додаје да се много тога променило последњих година.  

– Пре неколико сезона били су популарни скејтерски брендови. Сада се боре за опстанак. Велике, јефтине куће потискују све, а камоли самосталне дизајнере. У Цириху се затварају студији креатора после 20, 30 година рада. Мени је било тешко да нађем посао, иако сам завршила постдипломске студије. Класично занимање дизајнера нестаје. Сада се траже „модни купци”, менаџери производа, стилисти – преноси Марија Баришић.

Такође, каже да је искуство са Кинезима фасцинантно.

– Са једне стране је запањујуће, са друге застрашујуће. За пет дана, нема колекције и модела који они не могу да произведу, ископирају – откива наша дизајнерка.