среда, 03.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 01.02.2016. у 15:10 Мирјана Чекеревац

Дачић: Немамо намеру да се прикључимо санкцијама Русији

Министар спољних послова Ивица Дачић (Фото Бета)

Србија нема намеру да се прикључује санкцијама Русији, рекао је јуче министар спољних послова и потпредседник владе Ивица Дачић, одговарајући посланицима у Скупштини Србије.

Он је додао и да наша земља жели и нада се да ће санкције Русији бити укинуте што пре.

Дачић је казао: „У интересу нам је да будемо члан ЕУ, али и да водимо рачуна о нашим интересима. Не можете у исто време да тражите од неких земаља да нас подржавају у борби у Унеску, а да се придружујемо санкцијама Русији.” Ово је био одговор на питање посланика СДС-а, зашто се закон о међународном ограничењу, о коме се расправља, не односи и на увођење санкција на основу аката које је донела ЕУ.

Дачић је појаснио да је законописац био става да не могу да се спроводе обавезе које произлазе из чланства у организацијама у којима нисмо члан и додао: „Ми нисмо члан ЕУ и сами се опредељујемо шта ћемо да примењујемо. У УН уопште није битно да ли сте гласали за или против, одлуку морате да примењујете.” Александар Сенић (СДС) реплицирао је министру речима: „Молим вас да ми не одговарате да сам за то да Србија уведе санкције Русији, јер нисам. СДС се јасно определила против увођења санкција Русији.”

Увођење санкција по закону

Законом о међународним мерама ограничавања уређује се поступак спровођења мера ограничења које се примењују у циљу успостављања и очувања међународног мира и безбедности, поштовања међународног хуманитарног права, људских права и основних слобода и извршавања других међународних обавеза, рекао је јуче Ивица Дачић, министар спољних послова, представљајући овај акт у Скупштини Србије. Подршку закону најавили су посланици и власти и опозиције.

Међународне мере ограничења (санкције) могу се применити према државама, међународним организацијама, физичким лицима, нашим и страним држављанима и правним лицима, укључујући и страна правна лица, уколико поседују имовину на територији Србије. Санкције, како предвиђа закон, могу, између осталог, бити потпуни или делимични прекид дипломатских односа, прекид економских односа, саобраћаја, телекомуникационих веза, трговине оружјем и друге мере.

Како је рекао Дачић, закон се односи и на мере које Србија уводи, примењује или укида на основу аката организација за европску безбедност и сарадњу и других међународних организација, које обавезују Србију. Према његовим речима, доношење овог закона је у функцији испуњавања међународних обавеза Србије, и обавезе из „поглавља 31, које се зове – спољна, безбедносна и одбрамбена политика у преговарачком процесу са ЕУ”. Дачић је казао да су мере које се могу увести регулисане Повељом Уједињених нација и додао: „Уједињене нације су од 1994. године са свеобухватних санкција прешле на увођење такозваних циљаних санкција, које се најчешће састоје, поред забране извоза наоружања и робе двоструке намене, до забране путовања појединаца, замрзавања финансијских средстава, забране извоза одређених врста роба и ресурса као што су дијаманти, злато, нафта и друго. Од окончања хладног рата до сада према 27 држава су уведене различите мере ограничења.”

Образлажући Предлог закона о потврђивању Европске оквирне конвенције о прекограничној сарадњи између територијалних заједница или власти, Дачић је рекао да је „Србија потписала конвенцију уз предају изјаве којом је наглашено да закључивањем уговора и споразума од стране територијалних јединица или власти у вези са применом конвенције једино Република Србија има међународноправни капацитет”. Дачић је објаснио да се овом изјавом  избегавају евентуалне интерпретације одредбе конвенције у погледу међународног правног субјективитета територијалних јединица држава потписница. Он је рекао да су се на овакве изјаве одлучиле Италија, Шпанија, Словачка, Грузија и Азербејџан.

Хвалећи акт о прекограничној сарадњи, Балинт Пастор (СВМ) рекао је да ће његова потврда омогућити „билатералне и трилатералне облике сарадње”. Он је говорио о повезивању општина из Србије, Румуније и Мађарске, које „у формалном смислу постоје од 2009. године, али због непостојања правног основа, општине из Србије су могле да буду само посматрачи”. Наводећи да је реч о општинама са севера Војводине, из Бачке и Баната, Пастор је истакао да ће се „ситуација променити после ратификације ове конвенције”.

Подршку законима, најавио је и Сулејман Угљанин (СДА), јер ће „омогућити регионима, односно општинама и заједницама општина да могу самостално да конкуришу за европске фондове, што је веома важно за Санџак”.   

Коментари3
912c2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Младен
Дачић као некад Милошевић, сваки потез погрешан и погубан по српске националне интересе.Није чудо, можда се још увијек осјећа Југословеном..
Stari Beogradjanin
Zasto bi Srbija uvodila sankcije Rusiji kada i Nemacka hoce da ih ukine.
Цицка
Санкције =легална уцена свих грађана и то све док се не оствари шта хоће владе или политичари држава које су их увеле

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља