четвртак, 26.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 03.02.2016. у 09:05 Ана Тасић
ПОЗОРИШНА КРИТИКА

Љубав (п)окреће свет

„Свит Черити”, текст Нил Сајмон, музика Сај Колман, режија Михаило Вукобратовић, Позориште на Теразијама
Мина Лазаревић, Милена Живановић и Ивана Кнежевић (Фото Ж. Јовановић)

Настао према романтично-комичном текстуалном предлошку Нила Сајмона, заснованом на Фелинијевом филму „Кабиријине ноћи”, мјузикл „Свит Черити” се одиграва у окружењу ноћних клубова, макроа и девојака „за изнајмљивање”, које сањају о љубави која ће их избавити из сивила њујоршког подземља (адаптација Михаило Вукобратовић и Слободан Обрадовић). Београдска верзија овог бродвејског мјузикла, у режији Михаила Вукобратовића, постављена је театрално, донекле у поп-арт маниру. Визуалне поп-артистичке оквире стварају стриповске видео-пројекције међунатписа и коментара у позадини, поднаслова сцена, коментара радње, у речима и цртежима, прожетих иронијом. Они су у стилском складу са сведеним, стилизованим дизајном сцене и костима (сценограф Герослав Зарић, костимограф Татјана Радишић), и преовлађујућом театралношћу игре бројних извођача, глумаца, певача, плесача (музички аранжмани Иван Илић и Милан Недељковић, диригент Милан Недељковић, кореограф Милан Громилић). Њихови најчешће пренаглашени наступи карикатурално разобличавају теме о којима се говори, на пример, девојачке снове о удаји за принца на белом коњу, наде о бекству и новим почецима итд.

Каракатеристична је у том погледу игра Татјане Бошковић која комички упадљиво, грандиозно и театрално пар екселанс, представља Урсулу Марч, Виторијеву размажену девојку (значајан допринос комичкој снази њене појаве даје помпезан костим зачињен оклембешеном лисицом и некаквим перјем на глави, као шлагом на торти). Виторија Видала, каприциозну филмску звезду, игра Бранко Цвејић, комички сведеније, у складу са његовом потчињеношћу у односу на Урсулу, вулкански доминантну у њиховој вези. Мина Лазаревић и Ивана Кнежевић играју Ники и Хелену, Черитине другарице и колегинице, такође у грубим, карикатуралним тоновима. Оне су реалније и намазаније од наивне Черити, не верују више много у љубав и постојано черече Черитине снове. То се постиже пренаглашеном стилизацијом њиховог наступа, претераношћу израза која цинично растура клишее, идеалистичке погледе на свет.

Издвојенија и значењски оправдано другачија је игра Милене Живановић, у улози слатке Черити, плесачице (проститутке) меког срца. Она је наивна и сентиментална, искрено раздрагана, заразно оптимистична и пуна живота, у окружењу тврдих циника. Живановићева је знатно експресивнија у певачким и плесачким партијама, него у драмским, што се нарочито односи на њену игру у наглашено осећајним тренуцима, на пример у сцени Оскарове просидбе. Глумица ту слабо уверљиво представља скрхану девојку, нарочито зато што су у остатку представе те врсте емотивних сцена обложене јаком театралношћу и иронијом, које масакрирају сентиментална значења. Зато посебно тај њен стваран, неироничан, емотиван испад делује бледо. Поред лика Черити, такође је у смиренијим, сентименталнијим и не много упечатљивим тоновима обликован лик њеног вереника Оскара (Никола Булатовић), смотаног и смушеног, са блиско идеализованим, сањалачким погледом на свет.

У игри бројних извођача има сјајних комичких зачина, који доносе прштеће појаве епизодних ликова. То је, на пример, случај са Човеком са псом (Душан Каличанин) који спорадично, цвркутаво и врцкаво, прошетка по сцени са Фифијем на точкићима, или са наступом Татице Брубека (Милан Антонић), громогласно лажног месије, њу-ејџ секташа.

„Свит Черити” је нешто слабији од последњих пар мјузикала Позоришта на Теразијама, представа као што су „Маmmа Miа” и „Виктор Викторија”, у погледу укупне сценске енергије извођача и нарочито музичког дела, који овде није толико снажан, посебно у односу на представу „Маmmа Мiа”, имајући у виду мелодичне квалитете и ефектну препознатљивост песама групе „АББА”. Упркос овом мишљењу, „Свит Черити” је и даље мјузикл коју ће публика несумњиво волети, а ову врсту музичко-плесно-драмских спектакала Београд без дилеме треба да одржава и даље развија, паралелно са идејно захтевнијим, ангажованијим позориштем.

Коментари3
6bd83
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Goran Jovcanić
Anonimna kritika koju sam pročitao, kao neko ko se našao na toj premijeri, je preambiciozno i malodušno skrojena sa ciljem da jedno delo svetske produkcije koje se ipak našlo u Srbiji prikaže manje vrednim nego što ono zaista jeste. Ja sam u poslednjih nekoliko godina gledao skoro sve predstave ovog pozorišta i čini mi se da je ova premijera iznedrila jednu novu vrlo darovit glumicu Milenu Živanović, koja je sa ogromnim tekstom briljirala. Bez greške je u predstavi odigrala ulogu koja nosi 40 posto teksta.Ako je potrebno kritikovati nešto u predstavi onda je to orkestar koji je ovog puta "bledo" i neuverljivo ispratio radnju. Svi akteri u predstavi bili su na nivou, tako da im ovog puta čestitam od srca. Publika je bar pet minuta tapšala tako da sam pomislio da nikada neće prestati. U publici je bilo mnogo predstavnika kulture pa i moja malenkost. Neka je i Politika, ali boli kada je tendeciozna u trenucima kada je sve manje predstava i sve manje premijera. Anonimne kritičare ne uzimaj
tatjana medojevic
Teatralno, predugačko , drugi čin uopšte nije potreban, muzika koja je bitan ako i ne najbitniji segment mjuzikla prosečna i ispod proseka.. tanja bošković i branko cvejić se pojavljuju svega desetak minuta tokom cele predstave, ostali mladi glumci bez posebne izražajnosti. kraj koji cela sala jedva dočeka bez ikakve poente, smisla i putokaza. sve u svemu mjuzikl koji ne zavredjuje poseban osvrt.
živan
Dobro napisan osvrt, ali o mjuziklu koji ne zavredjuje ozbiljniju paznju...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља