субота, 16.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 04.02.2016. у 08:05 Јелена Чалија

Како је Недићева власт продавала куће Јевреја

Иако је све раширенија теза да се Милан Недић „свесно жртвовао“ и прихватио да учествује у квислиншкој власти да би спасао Србе, очигледно је да ентузијазам ни сличан томе није показао према јеврејској заједници
Београдски Јевреји заточени на Калемегдану (Фото Википедија)

Готово истовремено, српска јавност је била обавештена да је суд прихватио да разматра захтев за рехабилитацију Милана Недића и да би ускоро требало да буде усвојен закон о отклањању последица одузимања имовине жртвама холокауста. Овај правни акт требало би да, између осталог, ублажи последице Уредбе о припадању имовине Јевреја Србији, коју је 1942. године потписао председник министарског савета Милан Недић

С једне стране, дакле, суд ће разматрати треба ли Недићу вратити одузета грађанска права (а за многе рехабилитоване до сада следећи корак је био враћање имовине) док ће са друге стране Агенција за реституцију јеврејским општинама враћати имовину која је одузимана Јеврејима по Недићевој уредби. Ако суд одлучи да рехабилитује Милана Недића нашли бисмо се у парадоксалној ситуацији да исто владино тело, Агенција за реституцију, решава захтеве и за враћање имовине Милана Недића и за враћање имовине Јевреја насилно одузете његовим потписом. Иако је у новије време све раширенија теза да се Милан Недић „свесно жртвовао“ и прихватио да учествује у квислиншкој власти да би спасао Србе из Хрватске који су се нашли под ударом усташког режима, очигледно је ентузијазам ни сличан томе није показао према јеврејској заједници. Та његова „свесна жртва“ подразумевала је, између осталог, и директно учествовање у одузимању јеврејске имовине и њеној распродаји. Недићева улога у томе била је да доврши оно што су окупатори започели.

Уредба из 1942. године тицала се јеврејске имовине за коју немачка, окупаторска власт није била превише заинтересована. Али, чак и када је препустила њено решавање Недићевим властима, Немци су нашли начина да се од тога окористе. Истражујући како је присвајан и одузиман новац са банковних рачуна Јевреја у Србији, ванредни професор Весна Алексић са Института економских наука из Београда, стигла је и до распродаје преостале имовине Јевреја коју је спроводила Недићева власт.

– Немци углавном нису били заинтересовани за непокретну имовину попут кућа или плацева. До 1942. године, уколико је неко од припадника немачке националне мањине желео такву непокретност да купи, могао је то да учини, као што су окупатори из јеврејских кућа већ изнели и присвојили драгоцености. Оно што је преостало, препустили су српским властима уз обавезу да ту имовину продају, као и да добијени новац плате Немцима као ратну одштету насталу као последица Априлског рата – објашњава Весна Алексић.

Лицитације и продаја обављале су се преко Државне хипотекарне банке. Наша саговорница додаје да су имовину углавном куповали Недићеви сарадници или људи блиски њему, као и да је она продавана у бесцење.

– Обавезу да новац уплаћују као ратну одштету, квислиншке власти су покушавале да изврдају. Међутим, Немци су водили прецизну евиденцију. Постојао је специјалан рачун на који се новац пребацивао под ознаком ратне одштете, али унутар тог рачуна свака продаја се бележила под именом и презименом правог власника, Јеврејина, иако је у тадашњим земљишним књигама под ознаком власника стајало само Србија. Када би сав новац који су добијали на име ратне одштете стављали само на једну гомилу, ту не би било довољно ефикасне контроле, а овако је вршена унутрашња финансијска контрола међу Нецима. Због тога је данас лако проверљиво ко је стварни власник јер у „Банкферајн“, преко које су ишле уплате, имате 70 одсто сачуваних тих рачуна по имену презимену и адреси. Чак и ако је неко купио непокретност од државе у то време, врло лако се може проверити да ли је прави власник, уствари, Јеврејин којем је имовина одузета - каже Алексић.

С обзиром да је највећи део имовине коју су већином људи блиски Недићевој власти куповали 1942. или 1943. године национализован, могло се десити да наследници оних који су у бесцење купили претходно одузету јеврејску имовину, сада од државе Србије траже да им непокретност купљену под врло нечасним условима врати. Такви захтеви, међутим,  који се тичу непокретности купљених 1942. и 1943. године стопирани су у Агенцији за реституцију.

Управо те непокретности, између осталих, обухватио је нацрт Закона о отклањању последица одузимања имовине жртвама холокауста које немају живих законских наследника.

--------------------------------------------------------

Немачки поход на јеврејски новац

У поход на јеврејску имовину у Србији, немачке окупационе власти кренуле су одмах по завршетку Априлског рата и то по добро осмишљеном рецепту који су примењивали и на другим окупираним територијама. Како објашњава Весна Алексић, већ у мају 1941. године донета је Уредба о привременом раду банкарског пословања и новчаног промета  којом је српском становништву забрањено располагање депозитима и штедним улозима у новчаним заводима предатим пре 18. априла 1941, а Јеврејима наметнута обавеза пријаве целокупне имовине којом су располагали. Новом Уредбом из јула исте године, сва имовина Јевреја је конфискована, па су осим забране коришћења својих банкарских улога, депозита и остава у трезорима, били онемогућени да располажу и својом непокретном имовином. Затим су, додаје наша саговорница, крајем 1942. године, на основу специјалног налога генералног опуномоћеника за привреду Србије о предаји јеврејских банкарских потраживања и депозита код кредитних установа, српски новчани заводи и филијале бивших југословенских банака морале да прелију сав јеврејски новац са текућих рачуна, вредносне папире, полисе осигурања, накит, злато у трезор Банкарског друштва у Београду, која је,уствари, била немачка банка. Процена је да је вредност одузетог са банковних рачуна и из сефова Јевреја у Србији укупно била 17.717.660 тадашњих америчких долара.

– Највећи део тог новца изашао је из Србије до ослобођења. По налогу немачких окупационих власти 1943. године формирана је комисија која је камионима изнела из Србије тај новац. Само мала количина капитала је завршила у рукама домаћих квислинга и њима блиских људи – напомиње Весна Алексић.

Коментари56
de6d3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoran Zoran
2. Možda ne svaki dan i u izobilju ali su ipak imale. Inače, ni komunistička polu-optužnica Nedića nije teretila za progon Jevreja jer se znalo da su SS i posebne okupacione vlasti bile isključivo (što i Politikinom tekstu piše) zadužene za to. Dalje, sve sledeće je kontradiktorno prethodnom: ... "ono što je preostalo, prepustili su srpskim vlastima uz obavezu da tu imovinu prodaju, kao i da dobijeni novac plate Nemcima kao ratnu odštetu nastalu kao posledica Aprilskog rata" ... Dakle, uz obavezu, a gornja dva navoda su Nedićeva želja?!!! Šta su trebali da rade? Neko je morao da kupi ti imovinu, morao da bi se izmirio nekakav dug. Da je bilo koristoljublja bilo je ko i u sva prethodna i buduća vremena. Naročito buduća, kada partizanština na mnogo gori način bez jednog dinara uze i jevrejsku i srpsku imovinu. Uknjižili je i sada muka da je vrate pa paljba na protivnike. Fabrike iz Srbije su bile rashodovane i odnešene od Vardara do Triglava i Albanije, i sve to po Jožinom naređenju.
Владимир (1)
Поштована "Проклета Јерина", поредите Француску и Србију за време окупације али рекао бих да су вам неке битне чињенице непознате. Прво, Француска је била подељена на два дела, северни који се званично називао „Немачка окупациона зона“ у којој се налазио и Париз, и јужни (око 50 одсто територије) где је успостављена влада у Вишију са Петеном на челу. Тај део се парадоксално називао „слободна зона“ а Петен је имао званичан назив „Шеф француске државе“. Оно што је битно ако се пореде Недић и Петен, то је да у северном, окупираном делу коме су припадали и Алзас и Лорена са већинским немачким становништво, никоме није падало на памет да коље Французе и да прави логоре попут Јасеновца и Јадовна тако да Петен свакако није стао на чело квислиншке владе да би спасавао Французе. Да поновим, Французе у том делу Француске нико није клао као што су усташе клале Србе у НДХ па је већ и по томе поређење између Србије и Француске. Недића и Петена, непримерено.
Prokleta Jerina
Pre svega, sluzite se neistinom, jer mi podmecete nesto sto nisam rekla. Nigde u komentaru nisam pomenula Petena, a vi bi da mi odrzite lekcju iz istorije, koja mi je poznata. E sad nesto o cemu se cuti. Dok je rat jos trajao vodje koalicije su se dogovarale o uredjenju posleratnog sveta i kaznjavanju zlocinaca odgovornih za izbijanje rata i svh onih koji su im u tome pomagali. Obaveze clanica koalicije su bile da sude kvislinzim i saradnicima nemaca. Nisu bili suptilni, za njih je poziv na pasivnost ‘act of collaboration’, bez obzira na okolnosti koje su do toga dovele. Nacisticke strahote, dotad nezapamcene u istoriji civilizovanih naroda, naterale su ih da traze kaznjavanje ne samo vodja i saradnika kolaboranta, vec i svi onih koji su na bilo koji nacin sluzili nacistima. Tu su pored podkazivaca Gestapoa, raznih dousnika, podvodaca, sitnih kriminalaca i zabavljaci koji su okupatorima ulepsavali zivot. Trazena je totalna denacifikacija. Srbija nije bila izuzetak od toga.
VASKE
Dokazi za to su verovatno štampani u pokrajinskim sedištima zloglasne Ozne,da bi verovatno zamenilii teze. Ko je imao novac za vreme ratnog stanja ili uopšte pre rata da kupi stan. To mogu samo da pričaju neznalice ,kojima svet počinje od 1945 godina,to jest poluinteligencija.
Prokleta Jerina
Zbog iskazanih simpatija prema nacistima, ispastali su mnogi poznati Francuzi. Medju njima pesnik Zan Kokto, pevaci Sarl Trene i Tino Rosi i vise poznatih imena iz sveta umetnosti. I kod njih su simpatizeri nacista ispastali i bili osudjeni, ili bojkotovani. Zara Leander, Hitlerova pevacica, nigde se vise nije cula, a neki poznati dirigenti ostavljeni su bez posla i prepusteni zaboravu. Ljubinka Bobic je odbila da igra pred nemcima. O tom vremenu se i dan danas snimaju filmovi, koji su jasni u osudi nacizma i kolaboraciji gradjana. Svojevremeno je pisano kako je glumica Ketrin Denev otkrila da joj je otac bio saradnik nemaca. Zgrozena, nazvala ga je monstrumom. U Italiji su zene koje su zabavljale fasiste sudili, i hteli da streljaju. Samo se kod nas fasisticki zlocinci i njihovi saradnici pravdaju, otporom okupatoru. Da nije bilo partizanskog ustanka, ne bi bilo ni nemackih zlocina. E to ni najdemokratskije zemlje ne prihvtaju, vec osudjuju.
Гидеон
Уопште није спорно да су српски Јевреју били опљачкани и изложени геноциду - спорно је каква је била улога Милана Недића у свему томе. Спискови су направљени пре његовог доласка на ”власт”, а имовина блокирана или одузета. Из јеврејских кућа је однето све што се однети могло. Да ли је требало оставити те куће празне, да неко са њих скида цреп и прозоре? Пуно је већи грех комунистичких власти што након рата, након што су поништене те продаје, нису вратили имовину правим власницима и њиховим наследницима. Уместо тога, отерали су узурпаторе и онда сами узурпирали туђу имовину. Нажалост, сигурно је да је много некретнина остало без наследника. Али није нам Милан Недић крив што седамдесет година након рата нисмо вратили имовину наследницима који су тај повраћај тражили.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља