петак, 22.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:40

Ко пита (Европом) не скитa

Ако је дебата о томе да ли Србија треба да се придружи Унији заиста завршена, онда је крајње време да почне дебата о томе шта за нашу земљу процес приступања стварно значи
Аутор: Ненад Б. Ковачевићчетвртак, 04.02.2016. у 08:05

Према редовном истраживању јавног мњења које је у децембру прошле године спровела Канцеларија за европске интеграције (КЕИ), а објављено је 1. фебруара, ако би сутра био одржан референдум с питањем: „Да ли подржавате учлањење наше земље у ЕУ?”, 48 одсто грађана би гласало за чланство у ЕУ. Против би се изјаснило њих 28 одсто, а не би гласало 15, док око девет одсто не зна или нема одговор. Ово су резултати истраживања у коме је учествовало 1.027 пунолетних испитаника (истраживање је доступно на интернет презентацији КЕИ).

Слични резултати (уз занемарљив пад подршке чланству у ЕУ од један одсто), забележени су у претходном истраживању, из јуна прошле године, а тада је, као и сада, КЕИ саопштила да је подршка грађана реформама, попут претходних година, веома висока.

Питање информисаности грађана о процесу ЕУ интеграција једно је од најзначајнијих јер су управо грађани ти који би на крају процеса придруживања, као носиоци суверености, требало да знају све релевантне информације о ЕУ и последицама придруживања, како би могли да донесу одлуку да ли њихова држава треба да се прикључи Унији. Наравно, ово би био идеалан сценарио, али томе би свакако требало стремити. У најмању руку би требало много интензивније него до сада радити на образовању и информисаности грађанства, а тиме би требало да се баве пре свега организације цивилног друштва као неформални представници грађана. Свакако, улога наших формалних представника, које бирамо на изборима и који нас заступају у скупштини, не би смела да буде ништа мања, напротив.

О лошој информисаности грађана о процесу ЕУ интеграција, као и о томе колико њихови ставови имају упориште у чињеницама, говори и податак да је чак 73 одсто испитаника подржало чланство Србије у ЕУ у новембру 2009 (у освит добијања „безвизног режима”), док је три године касније, у децембру 2012, подршка износила свега 41 одсто (иако је Европски савет у марту исте године донео одлуку да Србији додели статус кандидата за чланство). Очигледно је, дакле, да своје мишљење о ЕУ интеграцијама грађани често не заснивају на познавању тог процеса, нити на анализи добробити и трошкова које ће Србија имати, већ пре свега на дневнополитичким утицајима.

Један од разлога за пад ентузијазма према чланству – и за слабију информисаност грађана – свакако јесте замор друштва од целог процеса, који траје више од 12 година (ако као релевантан почетак узмемо самит у Солуну 2003, када је потврђена европска будућност држава западног Балкана, па и Србије) и многобројни сигнали који долазе из ЕУ и наговештавају много опрезнији приступ (ако не и потпуно замрзавање) ширењу Уније, а поготову имајући у виду све изазове пред којима се нашла ЕУ.

Ипак, мора се имати на уму да ће се промене које нам предстоје у процесу интеграција много лакше спроводити ако цело друштво да томе своју подршку, која ће бити заснована на познавању овог процеса. Ако је дебата о томе да ли Србија треба да се придружи Унији заиста завршена, онда је крајње време да почне дебата о томе шта за Србију процес приступања стварно значи. У супротном, у некој следећој фази ЕУ интеграција може нам се догодити нешто слично као у априлу 2003, када је, у то време, Државна заједница Србија и Црна Гора постала чланица Савета Европе, на шта је одговор случајног пролазника ТВ новинару, који га је упитао да прокоментарише ту вест, гласио: „Хвала богу да смо коначно ушли у ту Европску унију.“

Адвокат, уредник блога „Еуроблогер”


Коментари9
17393
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Боривоје Банковић
"Ако је дебата о томе да ли Србија треба да се придружи Унији заиста завршена..." Не, није завршена, јер је никада није било. "Европска будућност" се још од 5. октобра 2000. узима као нешто што се подразумева само по себи, а грађане нико никад није на одговоран начин обавестио које су предности и недостаци једне или друге опције, нити их је питао шта заиста желе. Овако како сада стоје ствари, највећи део евроентузијаста верује да ће нас ЕУ натерати да будемо добри, вредни и поштени, па ћемо зато живети боље. Они реалнији се надају да ће им се побољшати стандард јер ће моћи да иду у печалбу у Унији, а они који су били у њеним новим чланицама на истоку и југоистоку Европе, знају да немају чему да се надају.
mladen jovanovic
puno pozdrava za autora teksta i za urednistvo politike,konacno ste poceli da dajete mesta i normalnim mladim ljudima.sto vise tekstova od pametnih mladih ljudi to je jos jedan korak napred u javnoj debati koja je potrebna ovoj zemlji i njenim gradjanima
За и против
На страну што нас и чека признавање Косова као независне државе, много већи проблем за наше политичаре представљају закони и прописи које треба ускладити са законима ЕУ. Звучи просто: реформисати правосуђе, ускладити прописе и обезбедити њихово спровођење у задатом периоду. Мислите ли да би се онда исти ликови, као протеклих 20 година, грчевито борили да остану или да се врате на власт. Сви они се и врте у круг на политичкој сцени управо зато што не спроводе реформе правосуђа, а од тога итекако имају користи. Следећи проблем је становништво. Којој власти одговарају информисани грађани?! Чисте глупости. Погледати само школство: градиво све сиромашније, критеријуми све нижи, а плате смешне. Није то случајно! Али, ако би се правосуђе средило, и смањила корупција, нисам сигуран да бисмо стално добијали пацке од ЕУ. Ипак је то економска заједница,на првом месту. Овако, остаје нам да чекамо да нас приме у ЕУ из милосрђа. А за то ће требати брдо уступака са наше стране, и биће болно...
Katarina
Pozdrav dragom kolegi!
Јелена - пишимо ћирилицом
"Ако је дебата о томе да ли Србија треба да се придружи Унији заиста завршена..." - не да није завршена, није ни почела. Никада се није дозволило противницима ЕУ интеграцијама да изнесу своје аргументе, напротив, они су протерани из медија. На силу и неинформисаност има и тих 40-так посто ЗА. Када би се грађани информисали, још би мањи проценат био. Према томе, еврофили би требали да пазе шта желе, можда им се и оствари. Само ћу један пример да наведем: дајте проценат колики број грађана жели у ЕУ ако је услов признавање независности Косова и Метохије или увођење санкција Русији. Па да видимо где смо.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља