понедељак, 19.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:36
ПОГЛЕДИ

Купим прње ако не буде боље

Да купимо ми прње – неко мора
Аутор: четвртак, 04.02.2016. у 08:05

Сећате ли се ове Вучићеве изјаве: „Ако не буде много боље за шест месеци, сами морамо да купимо прње.” Да наведем извор: емисија „Црно-бели свет”, Радио-телевизија Војводине, 26. октобар 2014. године. А скептичним саговорницима премијер је поновио: „Ја сам сигуран за себе лично, то могу да гарантујем. Ако вам тако кажем, онда ће тако и да буде.”

Шта је било шест месеци након те изјаве? Где се десило то, „много боље”? У медијима? У парламенту? У привреди? Да није, можда, унапређено дељење правде? Или било шта, за шта нису потребна никаква улагања, већ само политичка воља?

Да ствар буде још гора, ни опозиција од овога обећања није профитирала. А било би баш занимљиво да су на сваки напредњачки лелек, типа: „Ви сте упропастили Србију” само понављали: „Купим прње ако не буде боље!”

А није било боље. Ни пре ове изјаве, а ни после ње.

Узмимо, рецимо, премијеров обрачун с тајкунима. Докле смо са тим дошли? До дна, рекла бих. И то вероватно у тренутку када је премијер позвао највећег српског тајкуна на састанак угледних привредника, па новинарки са висине (а у ствари, нама са висине) љутито поручио да је Мишковић позван зато што је највећи порески платиша. А пре тога га хапсио због утаје пореза.

Твитер, 28. јануар, https://pbs.twimg.com/media 

О рушењу институција је реч, наравно. Ако постоји дно испод дна, на коме обитава наше независно судство, оно је пробијено онда када је један судија смењен јер је Мишковићу вратио пасош, што се некоме у врху није допало. Да би данас исти тај Мишковић тужио државу да му врати дванаест милиона евра које су му узели за кауцију, а неуставно су га држали у притвору. И треба да му врате, наравно. И то да му врате од пензија, које је премијер такође обећао да никад неће смањивати. Може ли боље од овога?

Прашину су подизали и доласци нових саветника, Строс-Кана и Тонија Блера, којом се приликом јавност поделила око тога који је гори: Строс-Кан, са биографијом сексуалног насилника, или Тони Блер, чију улогу у НАТО бомбардовању Србија није заборавила. Другима је, опет, теже пало кад је премијер до небеса хвалио нове министре, Крстића и Радуловића, од којих је један недуго затим побегао, а други се одметнуо у љуту опозицију, пошто је тек по уласку у владу схватио све што се могло схватити гледањем било ког ТВ канала.

После смо слушали о доласку „Мерцедеса”, о новим инвеститорима за Железару (који се никада нису појавили), и још о хиљадама милиметара аутопутева, који никако да се изграде.

Главну ствар, институције, овај премијер није дотицао. Његов парламент је постао извор најсмешнијих видео-клипова на „Јутјубу”, па ако по нечему ова влада остане запамћена, биће то изјаве Бечића – Мортаделе, Бабића – Ваздуплохова, Гашића који воли новинарке које клече, а свакако и Гашића кога премијер због те изјаве смењује, па затим брижно ставља на челно место кад год построји владу, да би нам саопштио неку новост.

Те новости је данас тешко и слушати, а камоли у њих поверовати. Требало би пре тога заборавити макар ону премијерову изјаву од прошле године: „Које год јавно предузеће да узмете нигде није партијски човек!”, дату у тренутку док му партијски колега и кум води „Електромреже Србије”, други партијски колега управља „Електропривредом”, о директору „Колубаре” и његовој печењари „Фантазија” више ми je мука и да пишем, а камоли да ређам даље све оне Бајатовиће, Кркобабиће и остале чауше што данас управљају Србијом.

Стварност данас изгледа овако: од два одсто раста из Железаре Смедерево нема ни трага. На пад цене челика надовезале се још и две хаварије, пукло све, изгледа. Али и пре хаварија, ова нада српског привредног раста била је и остала у губицима, осим у једном моменту: док је премијер најављивао да ће Железара бити профитабилна већ у мају (2014. године).

А железничка станица „Прокоп”, знате она, што је прошле недеље по стоти пут свечано отворена – прокишњава. Што директор „Инфраструктура железнице” демантује: не прокишњава, каже, „него услед кондензације имамо појаву капљања воде на пероне” (ТВ Н1, 31. јануар). Дакле, тамо вода капље на главу – и кад киша не пада.

То ће нам свакако помоћи да останемо у стању згранутости, макар до новог бисера посланика Бабића, или до неког новог плагијата. Или барем док нас министар финансија (а сада и војске), као достојни Гашићев наследник, не обрадује неком новом изјавом, у рангу претходне две: „Ја сам спасао Србију од банкрота” и „Ако вам се овде не свиђа, нађите другу државу.”

Да купимо ми прње – неко мора.

Професорка Економског факултета Универзитета у Београду


Коментари157
b4b06
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

petrovic
Koleginice iz davnih fakultetskih vremena, zar jos niste shvatili da je Srbija tesko slepo crevo koje nicemu i nikome ne sluzi, niti su njeni stanovnici dovoljno spremni, voljni i strucni da "preporode" taj prostor u narednim godinama, niti njene "elite" imaju neku sredrocnju viziju sta i kako, jure se investitori za rukav po celom svetu kao muve bez glave a sve u svrhu dizanja halabuke i prasine i nista vise. Mi smo uglavnom narod koji voli da se kiti i paradira u svakom smislu, a vrlo malo onaj koji zaista stvara, imamo pojedince koji mogu ali smo teski zapecak i svaki pokusaj je kratkog daha.
feliks56
Sjajan, bravurozan tekst, g-djo Popovic. Zao mi je sto sam ga sa nekim zakasnjenjem procitao. Ja sam jedan od onih "srecnika" koje drzava putem Fonda PiO zeli da usreci predlogom za vansudsko poravnanje u vezi razlika vojnih penzija. Ne, nisam penzionisani pripadnik Vojske Srbije. Ta prava sam zakonski, legalno, nasledio od pok. oca koji je bio oficir JNA u penziji. A sada mi drzava Srbija nudi 30% od sume koju sam dobio sudskom presudom. itd. U vreme kada je vas clanak objavljen ja sam se baktao svojom "srecnom" papirologijom. Evo jos uvek se bakcem, skoro 4 meseca posle objavljivanja Vaseg clanka. A pravosnazna i izvrsna sudska presuda, u moju korist, je donesena u aprilu 2014. god. I na kraju parafraziracu naseg jedinog nobelovca: "Svakih 50 do 60 godina ovde nastupi vrijeme, kada pametni zacute, budale progovore, a fukara se obogati."
Мики Лакић
Поштована Госпођо Данице Поповић. Имам једно питање и желим да сазнам о ономе што сам прочитао пре 37 година. 1975 год. био сам редовни читалац Вечерњих Новости. На трећој страни Вечерњих Новости сам прочитао Чланак где је Геолошки Институт испитао и установио да су нашли да има извор на дубини од 5000 метара нафте у Панонском Мору а у нашем Банату. Писало је тада да главну жилу тог извора користи и црпи Саудијска Арабија где су црпне станице или бушотине под углом од 45° на око 8000 метара дубине експлоатишу нафту из нашег Баната. Питам Вас да ли сте у могућности да поновите ову тему мог питања? И у колико има истине из тог богатог прохујалог Времена а Геолошки Институт је остао исти и та тадашња документација је иста се налази у истој поменутој установи.Или да се нађе Вечерње Новине од јуна или јула Месеца и отворите 3 Страну и прочитајте.Питање? Зашто ми не експлатишемо нашу нафту и Гас? Описано је да је Гас на 500 до 800 метара дубине.А Главна жила Нафте је у Банату само треба Рад
Slavica Đorđević
Ovaj vaš komentar, potkrepila bih pričom iz Negotinske krajine. Tih godina rađena su istraživanja i u našem kraju. Koliko se sećam, nađena je nafta, ali po nekom međunariodnom sporazumu, navodno, nije mogla da se eksplatiše, jer se već eksplatisala u Rumuniji, i da je to, taj pravac.
Препоручујем 0
Q
Kada u jednoj državi radi samo 35 odsto radno sposobnog stanovništva, kada je država praktično bez industrije, kada i bez velikih industrijskih potrošača Srbija kuburi sa energijom, kada je infrastruktura tragično zapuštena, tada ekonomska propast ne dolazi, ona je već tu.
Knut
Tekst je brutalan i svaka cast na tome. Ali sam malo prelistao starije tekstove od 2009/12 i nigde nisam nasao tako takvo seciranje neispunjenih obecanja, pominjanja youtube, raznih "Prokopa" i "uspesnih" investicija, a bilo ih je i ranije, izgradnje milimetara puteva, a bukvalno je tako bilo i slicno. Stavise, teme, tekstovi i sam ton u njima su bili kao za neki zenski casopis, uz recepte i sminku evo i ozbiljnije teme. Najdirektniji "napad" na tadasnje usrecitelje je bilo pitanje zasto su ulice u Bgd neobelezene, nesto malo i blago oko 4-5 banaka koje su propale u tom periodu usled burazerskih kredita i otimacine, spominjali ste neke besplatne udzbenike, zirafu i sve tako u relaks stilu. Kada bi covek procitao tekstove u navedenom periodu zakljucio bi da smo bili na konju, ali je onda dosla 2014 i svo ono savrsenstvo je otislo dodjavola. Ne volim ni je "Mortadele" i vazduplohove, ali jos manje volim one ispeglane i nalickane u belim rukavicama koji te ubedjuju da pada kisa dok ti ...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља