уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:46
ИНТЕРВЈУ: АЛЕКСАНДРА ЖЕЖЕЉ КОЦИЋ, теоретичар књижевности

Хемингвеј – мужевни геније

Премда експлицитно износи став против етикете изгубљене генерације, Хемингвеј у својим делима говори о емотивној исцрпљености, сексуалној фрустрацији...
Аутор: Зоран Радисављевићпетак, 05.02.2016. у 09:05
(Фото лична архива)

Ернест Хемингвеј, каже Александра Жежељ Коцић (1977), професор енглеског језика и књижевности у Филолошкој гимназији у Београду, био је велики писац који је платио, и даље плаћа високу цену зарад статуса бајроновског типа књижевне звезде коју је стекао. Није ни слутила, када је почињала са истраживањем, до којих ће све информација о Хемингвеју и његовом делу доћи. Сакупила је огромну грађу, од 1923. до данашњих дана. Недавно је одбранила докторску тезу: „Проза Ернеста Хемингвеја из угла теорија рода и разлике”, на Филолошком факултету у Београду.

Објављује радове на различите теме из књижевности. Поседује ЦПЕ (Certificate of Proficiency in English), диплому коју издаје Кембриџ за енглески као страни језик. Члан је Хемингвејевог друштва (The Hemingway Society), као и Удружења за англоамеричке студије Србије.

Планира да оде у Америку, у јулу ове године, на конференцију која ће се одржати у његовом родном граду Оук Парку, поред Чикага. На јесен, ове године, требало би да се наслов њеног доктората нађе на крају „Хемингвејеве ревије”, где се наводе сви најновији наслови о његовом делу, па и наслови дисертација које су писане на страним језицима.

Зашто сте се одлучили баш за Хемингвеја?

Одлука да пишем о Ернесту Хемингвеју долази, бићу потпуно искрена, из сопственог незадовољства сликом која је, чинило ми се, изграђена око овог америчког писца у широј читалачкој и академској јавности наше земље. Предговори или поговори Хемингвејевим делима, студије или одабрани критички текстови, које смо изучавали у Филолошкој гимназији и касније на основним студијама, стављали су нагласак на пишчеву авантуристичку биографију, објашњавали зашто је његова проза типични представник тзв. изгубљене генерације, дотицали се његовог истанчаног стила и своју пажњу готово сасвим усмеравали ка анализи новеле „Старац и море” и у јунаку Сантијагу проналазили Хемингвејев недвосмислено уједначени херојски кодекс маскулинитета, за који се веровало да је представљао основу ауторовог концептуалног система, али и круну његовог писања за коју је добио Нобелову награду за књижевност 1954. године.

И ваш мастер рад био је посвећен америчкој књижевности?

Мој мастер рад испитивао је драмски опус Тенесија Вилијамса и покушао да сагледа његово померање парадигми уврежених социјалних вредности и његово преиспитивање стереотипно изграђеног маскулинитета у контексту Америке XX века. Ову чињеницу помињем пре свега зато што сам, сада то јасно видим, писала мастер рад вођена темама које ме се лично тичу, спонтано применивши приступ истраживања маскулинитета.

Шта сте ново открили у Хемингвејевом делу?

На самом почетку мог истраживачког процеса водила сам се претпоставком да се књижевна критика заснива на политички ангажованој спекулацији, да је свако књижевно дело заувек отворено за различита критичка испитивања, али и експлицитно изреченим ставом Ернеста Хемингвеја да у тумачењу књижевних дела можемо бити „сигурни да постоји много више од онога што се да прочитати на прво читање”. И заиста, по завршетку рада на овој докторској дисертацији спознала сам да се у Хемингвејевој прози, осветљеној из угла теорија рода и разлике, прелама много више тема, него што сам на почетку истраживања могла да претпоставим. Уз нужан опрез у тумачењу због пишчевог истанчаног ослушкивања света пуног превирања и мајсторског нијансирања најразличитијих значења, помно читање сваког појединачног Хемингвејевог дела, његових биографија и писама, критичких чланака и студија о овом писцу, додатно упознавање с литературом о друштвенокултурном контексту 19. и 20. века, као и упознавање с бројним концептима који се у оквиру теорија рода постављају, довели су ме до многих закључака о односу Хемингвеја према друштвеном конструисању пола, рода, сексуалности, породице, патријархата и књижевности, али су ме и вратили на почетну претпоставку о завидном уметничком богатству његовог дела.

У којој мери га је променио боравак у Паризу?

Хемингвејево искуство у Паризу било је пресудно за развијање њега као уметника, приближило га многим другим уметницима (Пол Сезан, Езра Паунд), али, оно што је важно за моју дисертацију, приближило га је сагледавању разноликих родних и сексуалних облика понашања. Лично и професионално дружење пре свега са Гетрудом Стајн, Хемингвеја отвара ка испитивању тема мушко-мушке хомосексуалности и лезбијске љубави.

Да ли је Хемингвеј припадао тзв. изгубљеној генерацији?

Премда експлицитно износи став против етикете изгубљене генерације, Хемингвеј у својим делима говори о емотивној исцрпљености, сексуалној фрустрацији, тескоби, опустошености, патњи и смрти. Даље истраживање књига које је Хемингвеј током живота читао, па тако и идеја које је усвајао или одбацивао, изнедрило је онај део мог рада који детаљније предочава јаче или слабије утицаје на њега: Хевлока Елиса, Сигмунда Фројда и Ота Вајнингера. Теме којима је, чини се, био лично заокупљен, а на које је наилазио и у делима поменутих психолога и филозофа, важно је било истаћи због тога што је моја дисертација морала да пружи јаснији одговор о постојању и нарочитом квалитету Хемингвејеве мизогиније о којој не престаје да се говори од критичара Леслија Фидлера и Едмунда Вилсона.

У којој мери се поклапају Хемингвејев живот и његово дело?

Један део дисертације, само интониран увидима Бориса Томашевског, Михаила Бахтина и других, посматра Хемингвејеву биографију из једног сасвим специфичног угла – као перформативну биографску легенду у чијој су доследној изградњи учествовали многи (Дороти Паркер, Лилијан Рос), али најпре сам писац. Намерним истицањем себе као мужевног генија, Хемингвеј постаје жртва бајроновског имиџа и медијске експлоатације. Зарадивши репутацију несентименталног и ултрамаскулиног аутора, он постаје заточен митом о сопственом антиинтелектуализму који замагљује праву вредност његовог дела, сваки пут када се у критици више говори о његовој личности, него што се уистину чита његово дело.


Коментари17
bf326
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dusan Martinovic
G-djo Kocic i g-dine Radisavljevic i moderatoru postovane Politike hvala Vam za Vas rad i doprinos kulturi. Zao mi je sto je moja benigna izjava izazvala ovakve polemicke reakcije ali kad je pocelo mozda zvuci infantilno nisam mogao da odolim cak je pala i opklada. Mogu da Vam uputim poziv ako ikada dolazite ovde javite mi se bilo bi mi drago da ste moji gosti. Sa dubokim postovanjem Dusan Martinovic B.Sc M.Sc MBA P.Eng
Dusan Martinovic
Срба Prvo gospodjo Kocic izvinajvam se ovo je bio mali socioloski experiment za opkladu da Srbe jedino "dize" ljubomora dizu uzbunu zbog gluposti i da je zbog jake koncetracija paranoicara u Srba moze da proizvede buduci rat na Balkanu. Срба Ocigleno je da ste bez posla kad imate vremena za ovu polemiku. Pokusajte da ustanete da uradite dest sklekova deset trbusnjaka pa tusiranje obavezno brijanje pa trazite posao. Samo sam hteo da Vam kanalisem energiju da radite nesto korisno no kako kazu "konja mozes da dovedes na vodu ali da ga nateras da pije ne mozes". Vas odgovor je jadan i impotentant i niste intelektualac. Koliko znam ima puno pametnih ljudi u Srbiji kazu nema zantalija za proizvodnju belog liva a mojoj firmi to treba mozda mozete da pocnete karijeru kao livac mani te se polemike. Ili mozda za pocetak procitajte Buletov "Cas Anatomije. Ne verujem da ce te razumeti ali nikad se ne zna Dusan Martinovic B.Sc M.Sc MBA P.Eng
Dusan Martinovic
Izvinjavam se G-djo Kocic hrabra zeno u borbi za kulturu u ovoj pustosi od zemlje. Ovo je namenjeno Posmatracu Posmatrac Ibarska Magistrala i vecina puteva puteva Vam lici na kolonijalne puteve iz Afrike. Zelezncku stanicu niste popravili od kada je izgradjena. Knizare duz Knez Mihajlove ste pretvorili u seven elven kroz koju setaju ljudi bradati sa cantrama kao kondukteri bivseg GSPu u odeci koja lici na trenerku. Krali ste toliko da ste najbolje metalske fabrike od svetskog proizvodjaca pretvorili u rusevine gladni ocajni ljudi koji su tu radili ubijaju se ili seku delova tela. Beograd ste pretvorili u ruzni betonsku gomilu u kojoj bez ikakvih pravila caruje primitivna gradejvinska megalomanija i uzasni primitivizam i nasilje. Gledam Vas pamente kad dolazite na Zapad da bi pokupili neko znanje po sistemu kopiraj kapiraj pa paljba natrag da bi isto prodali. Prinudnu inostranu upravu vec imate i sole vam pamet. Vidim imate i srpsku majku. Dusan Martinovic B.Sc M.Sc MBA P.Eng
Dusan Martinovic
Срба Pa pise lepo "Одлука да пишем о Ернесту Хемингвеју долази....." Sve sto sam napisao u komentaru gore za Miku vazi i za vas. Umesto sto ste zapenusili oko bezazlenog komentara mogli ste da recimo odete u Dom za decu ometenu u razvoju i da date doanciju ili da pomognete porodici neke osobe koja je poginula braneci Kosovo ili da zaposlite nekoga koje dosao na Zapad bez znanja jezika. (za ovo zadnje treba imati mnogo vece sposobnosti lokal patrioto) Uzgred Latinski se ucio u gimnaziji koliko se secam dve godine cak sam isao na takmicenje iz istog u Petu beogradsku gimaziju. Komunisti ga nisu zabranjivali znati Latinski je tada je bilo znak dobre edukacije koju Vi ocigledno ne posedujete. Aquila non capit muscas. Verovatno je strasno biti u Vasoj situaciji. Toliko ste me iznervirali da moram da sednem u moj Bentli i da odem na South Beach da popijem mohito. Kazem ako dodjete ovde platicu Vam pice kao i Miki S Postovanjem Dusan Martinovic B.Sc M.Sc MBA P.Eng
Срба
Ја просто не знам да ли да се смејем или да плачем због овако небулозног одговора.... Надам се да га бар нисте куцкали из тог вашег бентлија, док сте возили под гасом......Циркус. И Хемингвеј би се вероватно прекрстио левом руком да је прочитао ове ваше хвалисаве глупости. А, младој дами о којој је чланак написан- све честитке.
Препоручујем 4
Posmatrac
Slatko se ismejah! Gospodine- ili uzivajte u penziji ili idite lecite komplekse na nekom privatnijem mestu, a ne ovako javno prepucavajuci se preko jednog javnog glasila i hvalisuci se na tako primitivan nacin. Verujte, ima nas PUNO vrlo dobro obrazovanih i proputovanih koji i dalje zive u Srbiji i osecaju se dobro. Nisu nam potrebni vremesni dezerteri iz bivse Jugoslavije koji su zapalili 60-ih ili 70-ih negde trbuhom za kruhom pa nam sada sole pamet iz neke inostrante selendre. Ovolika gomila nebuloznih, hvalisavih i nepovezanih izjava na jednom mestu je zabrinjavajuca. Vreme vam je ponovo za neki poduzi odmor na tom Ki Vestu ili gde vec, uz ne jedan, nego tuce mohita. Aj' ziveli!
Препоручујем 4
Marija
Sve cestitke koleginici, a sto se tice intervjua, mislim da bi bilo korisno bliže povezati kako u svetlu danasnjeg poimanja zenskih i rodnih studija tumačimo Hemigveja. I naravno, na koji način su njeni radovi doprineli tumacenju, tj. sta su tacno nove perspektive ili nova saznanja do kojih je ona dosla i u kojim delima se ti najviše "vidi".

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља