недеља, 25.09.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:42

Крвава дечја бајка

недеља, 02.03.2008. у 22:00

Девојчица одевена у белу јакну, са белим качкетом на глави, шутира у главу вршњакињу која седи на тротоару, посрнула после туче. Камере, оне у мобилним телефонима вршњака, снимају. Ни једна од девојчица није старија од 14 година. Обе су немоћне. Прва да се одупре бесмисленом бесу, друга да се од тога одбрани.

Две групе основаца јуришају једна на другу у дворишту београдске школе. У позадини се виде кошеви. Дечаци, гле чуда, не играју кошарку. Бокс је овога пута њихова дисциплина. Ултимејт фајт тачније. Камере мобилних телефона њихових другара из школе, шта би друго – снимају.

Колико пута камере не снимају?

Ове слике нису измишљене, оне су део наше стварности. Стварности у поређењу са којом је „Рат дугмића” Луја Пергоа, Андерсеново „Цвеће мале Иде”. Ко не верује, може да провери на интернет страници youtube.com. Довољно је укуцати две речи: „туча” и „школа”. Важна напомена: није за оне са слабијим стомаком.

Како је дошло до овога?

Школских туча је увек било, али бивши учесници кажу да никад нису биле обојене тако очигледном мржњом и жељом да се озбиљно повреди као данас. Кад неко падне, не тучеш га више. Не шутираш у главу. То се тада звало „фер”. Нешто раније „стајање на црту”. У сваком случају – давно прошло време.

Клинци данас потежу ножеве у школским двориштима. И ван њих. Као да ће убодени истог трена устати, насмејати се и отићи. Ипак, није живот цртани филм. Неки то, нажалост, сазнају прекасно.

Четворица четрнаестогодишњака из Основне школе „Скадарлија”, свесна су тога да насиља данас има више него раније. Много више. Тврде ипак да „ферка није мртва”

– Тачно је да данас има више туча, да се потежу ножеви, ланци, сатаре. Али није увек тако – говори кратко ошишани теквондоиста висок 180 центиметара и додаје – Недавно смо се друг и ја договорили да „одмеримо снагу”. Рекли смо: без палица, ножева и сличних глупости. Тако је и било. Кад сам супарника ухватио „у крагну” и стегао га „да не мрда”, могао сам да му радим шта сам хтео. Поштедео сам га и пустио, јер то је била фер туча. Нажалост, није увек тако. Заправо веома ретко су обрачуни међу основцима и средњошколцима „питоми”.

– Кад закажемо масовну тучу „између школа”, онда се носе разни „реквизити”. Да не набрајам сад, разумећеш – казује шеретски дечак тамне косе, руку прекрштених на грудима и наставља – Најчешће до тих заказаних туча не дође, али су, у сваком случају, масовне туче данас најчешће. Група на групу, „улетање”, свега има. А да видиш, брате, шта девојчице једна другој раде. Брука. Оне се, можда, чешће бију него ми.

(/slika2)Прихватају осмаци и да насиље не мора бити само физичко, већ да може бити реч и о понижавању, шиканирању, задиркивању, вређању, изопштавању из групе... Од четворице, тројица су сагласна да је овакво, вербално насиље, горе него физичко.

– Батине су горе – тврди четврти.

Признају да се и они туку али да нису „жедни крви”. Изгледа као да је пре реч о жељи да се „не испадне кукавица” како рече један од дечака.

– Неко те прозива и ти, као, треба да га „искулираш”. Ако се не побијеш, ако не одговориш на провокацију, онда си управо то кукавица – више је него сигуран голобради „мачо”.

А шта је горе од тога да у друштву будеш обележен као кукавица? Можда то да некога озбиљно повредиш. Или да будеш повређен. Право је питање ко је, зашто и како у српском друштву успео да деци наметне одговор насиљем уместо договора или компромиса као меру вредности.

Борко Павићеви

--------------------------------------------------

Страх због јевтиних патика

Миља Милић је школски педагог дуже од 30 година. Она и запослени у ОШ „Скадарлија” примећују да је насиља међу малолетницима у школи и ван ње све више. Не само физичког, већ и вербалног. У овој школи запослени су учинили много како би насиља било што мање.

Обезбедили смо школског полицајца. Чак смо запослили војника на цивилном одслужењу војног рока као обезбеђење, да би обе смене биле „покривене”. И друштво и држава реагују на повећање насиља. Организују се саветовања, семинари, размењују искуства. „Скадарлија” је ушла у пројекат „Школа без насиља” у ком у Србији данас учествује 101 образовна установа. „Школа без насиља” је пројекат Владе Србије, Уницефа и тима стручњака намењен ученицима наставницима, родитељима и целом друштву. Акцију промовише и прослављени кошаркаш Александар Саша Ђорђевић.

----------------------------------------------------

Школа као пакао

Ово су неки од одговора ђака ОШ „Скадарлија” на питања у вези са насиљем у школи.

Забрањено ми је да се бијем, а тучем се, јер ме неко зеза. К. К. 5. разред

Школа без насиља је да се деца не враћају кући са масницама. П. Т. 6. разред

Мене ударају, јер мисле да сам најслабији. А ја само не желим да се бијем. П. Т. 5. разред

Малтретирани ученик се лоше осећа и целог живота памти шта су му радили и осећа се пониженим. Ф. Л. 5. разред


Коментари12
98adc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bane
Ovo i nije nista novo, tukli smo se i sesdesetih godina i te kako, svaki dan su izbijale tuce po skolama, ali bilo je bogami i dogovora da se sorkaju i posle skole po dogovoru nadju se dve grupe u nekoj porti pa udri ALI niko nije potezao oruzje.O tome se nije pisalo po novinama i nije diskutovlo u javnosti ali bilo je tuca-
Vesna
Za ovakvo ponasanje krivi su roditelji! Trend u Srbiji nije vise moral i kvalitet vaspitanja, vec finansijski status! Roditelji su zaboravili svoju duznost prema deci jer u stalnoj trci za novcem ni ne primecuju u sta se pretvaraju oni mali andjeli kojima su se radovali. Deca su prepustena TV! TV-dadilja koja nema ogranicenje (narocito u Srbiji) i ne zna ko menja programe, puni deci ono malo slobodnog i cistog uma (ne zaboraviti situaciju u poslednjih 10 godina u Srbiji). Sta mogu oni (deca) protiv takvog "nasilja informacija"? Nista! U mnogim domovima se scene iz trece_razrednih nasilnickih filmovova ponavljaju. Deca su izlozena nasilju u kuci, na ulici, u skoli... jer nema ko da ih vaspitava, jer ovo drustvo ne postuje zakone a ni starost dece. Kada nas zakon pocne sa kaznjavanjem roditelja zbog delikta maloletne dece i roditeljima obezbedi relativno normalan zivot (deciji dodatak, pomoc socijalno slabim porodicama, podrska istih) mozda se moral digne na neki visi nivo!
Milisav
Nasilje u skolama, nasilje uopste, nedostatak autoriteta skole i roditelja je samo posledica drustva bez moralnih ideala. Hriscanski ili komunisticki, ideal mora da postoji jer je on ono cemu se stremi i tezi, ono sto se imitira. Bez tog definisanog ideala drustvu nedostaju uzori, pa bivsi dobri lako budu zamenjeni losim iz zapadnih filmova koji cesto prikazuju dno zivota ili iz teskog svakodnevnog zivota.Ako je bitno biti uspesan da li je o.k. biti uspesan razbojnik? Mozda bi akciju trebalo zapoceti anonimnom anketom po skolama sa pitanjima tipa sta vam je uzor? Ko vam je idol(ideal) i sta bi najvise voleli da radite kad porastete i zasto. Mislim da bi rezultati ovakve ankete bili porazavajuci. U svakom slucaju, bez obzira na razloge, kazne bi trebalo poostriti, uvesti novcane kazne za roditelje, policiju pri skolama da nadzire bezbednost i juri prodavce droge i slicno itd. Skola bi morala da postane mesto gde se deca osecaju sigurnije nego bilo gde izuzev kuce. A to zbilja nije tako tesko kao sto se cini, samo malo vise napora, ostrije kazne i uvrscenje roditelja u one koji kaznjavaju ali mogu da budu i kaznjeni ako svoje roditeljske duznosti ne sprovode.Uz to skola bi, uz pomoc i zajedno sa roditeljima, trebala da posveti paznju raskrinkavanju "holivudskog sindroma hrabrosti" koji cesto potura suludu agresivnost, brutalnost i destruktivnost kao hrabrost.Treba uciti decu plemenitim akcijama, uciti ih plemenitim idealima. Treba se podsetiti onog Njegosevog Junastva i Cojstva. Kakvo je junasttvo tuci slabijeg od sebe a pogotovo kada je vec savladan, u mrcvarenju istog? A tek Cojstvo u istom primeru? Nekada,za tucenog bi se samo moglo zakljuciti da je fizicki slabiji a za onog sto je tukao bi to bila velika bruka. A danas? U ocekivanju drvlja i kamenja na mene, pozdravljem sve koji ovo citaju. 8-)
Зоран
Србија купи са запада све оно најгое. Почев од дроге, кич емисија, туча, до репера и егзита. Али ако...кад нема ко у држави да заведе ред, онда идемо низбрдо.
milan jovanovich
Misle da su originalni; ali su samo jedna jeftina imitacija zapadne ... Ocete tkz. demokratiju- uzivajte je sada, ...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља