уторак, 22.01.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:30
100 ГОДИНА ВЕЛИКОГ РАТА

Жртвовао Нобела због помоћи Србима

По доласку у Србију, др Лудвиг Хиршфелд тражио је да буде распоређен тамо где је најтеже а та црна тачка од новембра 1914. до марта 1915. године било је Ваљево
субота, 06.02.2016. у 22:05
Човек наде у најтежим временима: Лудвиг Хиршфелд (Фото Међуопштински архив Ваљево)

У галерији бројних иностраних медицинских мисија и лекара који су у време епидемије пегавог тифуса дошли у Ваљево, посебно место припада бактериологу, професору и научнику Лудвигу Хиршфелду (1884–1956). Овај доктор, иначе руски Јеврејин, у Србију је дошао сам, без прикључивања било којој мисији а у малој лабораторији убрзо је одгајио вакцину паратифуса „А”, први пут у свету. Овај афирмисани научник у два наврата се нашао на прагу за добијање Нобелове награде, али по многим проценама, његова несебична помоћ српском народу није се свидела тадашњем германском лобију из света науке и одлучивања.

И поред тога што је имао пун комфор на институту Универзитета у Цириху, када је прочитао неке од извештаја Арчибалда Рајса о томе шта се догађа у Србији, није му било свеједно. Тачније, врло брзо је одлучио да дође овде, иако му је један од колега приговорио да ако жели да изврши самоубиство зашто иде тако далеко. По доласку у Србију тражио је да буде распоређен тамо где је најтеже а та црна тачка од новембра 1914. до марта 1915. године било је Ваљево за чију ситуацију је, катастрофа, преблага реч. Највећи број лекара је умро, а они који су остали били су тешко болесни. Болеснике у „граду смрти”, како су звали Ваљево, није имао нико да посети, да им каже „добар дан”. И у таквој ситуацији, доктор Хиршфелд је почео с радом у импровизованој лабораторији при болници на Петом пуку, прионувши на посао чишћења и дезинфекције болница, кућа и целог града.

– Оно што је, можда, било најважније јесте сазнање да постоји излаз из катастрофе која је задесила српски народ. Харизмом и ауторитетом будио је наду и зато је понео епитет „победничког вође против епидемије”. Када је дошло до нових невоља и потребе да се народ и војска повуку преко албанских гудура према мору и Солуну, био је један од ретких иностраних лекара који се прикључио тој великој и често трагичној поворци. Преко Италије са својом супругом Ханом, која је скоро увек била уз њега, кратко одлази у Швајцарску, где јавно говори о невољи српског народа успут прикупљајући помоћ – каже архивски стручњак Велибор Видић, аутор сталне поставке „Ваљевска болница у Ваљеву”, који је импресиониран поступцима овог великог хуманисте и научника.

Лудвиг Хиршфелд поново долази међу Србе и прикључује им се на Солунском фронту, а запажена је била његова стручна интервенција на петовалентним вакцинама које су добијали војници. Он је успео да искључи неколико негативних појава, пре свега високу температуру. Када је пријавио да је тај проблем решио, први ко је заврнуо рукав био је славни војсковођа генерал Живојин Мишић, са којим се Хиршфелд спријатељио. Иначе, овај доказани научник у свету медицине током доделе Нобелове награде 1912. година у тексту образложења за исту поменут је више од пет пута. Високо признање припало је другоме. Није имао среће ни код намере да остане у Србији и у њој настави свој научни рад. Сујета оних који не уважавају ауторитете навела га је да спакује кофер и оде заувек. У Вроцлаву у Пољској је 1954. године престало да куца срце овог великог хуманисте и највећег имена из света науке који је своје услуге пружао српском народу.


Коментари11
d11b4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Srba, Velika Britanija
Srbi JESU zahvalan narod. Pa pogledajte ove komentare, svi smo iskreno odusevljeni ovim covekom I zahvalni za njegovu pomoc. Ali... Uvek je neko drugi kriv sto nam je ovako kako nam je. Uvek ocekujemo da neko DRUGI uradi ono sto je nash posao. Dakle, ima li junaka medju nama citaocima I komentatorima? Ako nema, bice nam I ubuduce kako nam je bilo I do sada. Mozemo li barem da uradimo nesto malo? Kaze Morgan Frimen u jednom filmu da je kao zatvorenik godinama pisao senatoru jedno pismo nedeljno na koje naravno nije dobio odgovor. A kad je napokon dobio odgovor, poceo je da mu pise dva pisma nedeljno. Nije potrebna velika zrtva, ali je potreban samo JEDAN KORAK.
Ikson
O ovom coveku treba barem jedan film snimiti.
milena
veliko hvala ovom divnom coveku! a hvala i Politici na ovom tekstu, nikako ne bi smeo da bude zaboravljen!m
Dale Nešić
Kao narod, bezbroj puta u daljoj i bližoj prošlosti, do dana današnjeg pokazujemo nedopustivu, ružnu i nadasve kontraproduktivnu osobinu - nezahvalnost. Valjda onda kada i u našem svakodnevnom jeziku počnemo da koristimo reči hvala, molim, izvinite, žao mi je - u kući, u skoli, na poslu, na ulici- onoliko koliko i ostali narodi Evrope, poćecemo, valjda da kao i narod, pokazujemo dužno poštovanje i zahvalnost dobročiniteljima.
Vera
Jos da dodamo izmedju ostalih Staku Skenderovu i Miss Irby, koje su drzale skolu za opismenjavanje djevojcica u Sarajevu- pogledajte na google

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља