петак, 27.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 06.02.2016. у 22:00 Аница Телесковић
ЕКОНОМСКИ ПРОГРАМ СРПСКЕ ОПОЗИЦИЈЕ

Сви би укинули Динкићеве субвенције

Све странке против смањења плата и пензија. Једино су у СДС-у Бориса Тадића одговорили да је то било неизбежно, јер би у супротном земља банкротирала
(Фо­то Бета/М. Рупена)

Опорезивање богатих, смањење стопе ПДВ-а на основне прехрамбене производе, хлеб, млеко и уље, укидање доприноса за здравствено осигурање, свођење пореза на имовину на симболичан ниво, уштеде на јавним набавкама од 600 до 700 милиона евра... Иако ове мере делују као алтернатива економској политици коју данас спроводи Александар Вучић, оне су, заправо, само извод из програма Српске напредне странке (СНС) који је јавности представљен пред изборе 2012. године.

Од тада до данас, повећани су готови сви порези, а највеће уштеде, уместо на јавним набавкама, остварене су смањењем плата и пензија. Предизборни програм тада опозиционог СНС-а, уместо да се примени у пракси, највећим делом завршио је у канти за смеће. Из једноставног разлога – у буџету за његово спровођење није било пара.

Уочи тих избора из Фискалног савета стизала су драматична упозорења: да Србија клизи према грчком сценарију и да се криза јавног дуга не може избећи без смањења плата и пензија. Пред изборе одржане на Ђурђевдан 2012. године, наравно да ниједна политичка партија у свом предизборном програму није предлагала ниједну од болних мера на којима је инсистирао Фискални савет.

 

Илустрација Шпиро Радуловић 

Овај пример можда најбоље илуструје да су економски програми странака пред изборе највећим делом само списак лепих жеља. У великом броју случајева, кад партија преузме власт, бар кад је о економији реч, нужда закон мења.

Пајтић и Чеда не прећуткују отпуштања

Шта уочи ових избора предлаже српска опозиција? Шта предлажу као алтернативу економској политици коју данас води Александар Вучић?

Колико год да су њихови програми различити, представници опозиционих странака слажу се у једном – субвенције по новоотвореном радном месту, које су патент бившег министра привреде Млађана Динкића, сви би укинули. Изненађујуће је и да ниједна странка не би прекинула аранжман с Међународним монетарним фондом (ММФ). Било је, међутим, оних (ДСС и СРС) који су одговорили да би им се постепено захвалили на сарадњи. Ако се зна да према програму с Фондом, који важи до 2017. године, на дневни ред долазе најтежи задаци, попут отпуштања запослених у јавном сектору, завршетак процеса приватизације и реструктурирања и реформа јавних предузећа, питали смо представнике опозиције да ли неко има политичке храбрости да сада, у кампањи, отворено каже да ће морати да отпушта људе.

Једино су Јован Најденов, портпарол Либерално-демократске партије и Иван Стефановић, министар привреде владе у сенци Демократске странке, на то питање одговорили позитивно.

– Сви тешки избори тек су пред нама. А све уштеде, које се овде представљају као резултат неке велике политичке храбрости, потичу искључиво из два извора. Први је смањење плата и пензија, а други прекидање шверца дувана. Реформа јавних предузећа, завршетак процеса реструктурирања и рационализација јавног сектора, који подразумевају отпуштање, нису ни почели. Као опозициона странка, ми немамо никаквог разлога да шминкамо неке ствари које је немогуће нашминкати – каже Стефановић.

Представнике опозиционих странака питали смо и на који би начин смањили минус у државној каси и да ли би то подразумевало и смањење плата и пензија. Занимљиво је да је, на пример, Горан Радосављевић, потпредседник Социјалдемократске странке (СДС), чији је лидер Борис Тадић, одговорио да је таква мера била неизбежна, јер би у супротном земља банкротирала. Он, међутим, додаје, да не могу грађани и пензионери бити једини који сносе терет штедње и фискалне консолидације и да јавна предузећа остану нетакнута, а државна управа нереформисана.

Шта је највећи Тадићев грех

Многи економисти, међутим, исконским грехом фискалне политике сматрају управо ванредно повећање пензија од 10 одсто, на које је, зарад опстанка коалиције са СПС-ом и под притиском ПУПС-а, крајем 2008. године пристао Борис Тадић. И сам Тадић касније је говорио да је то можда била грешка.

– То није била грешка 2008. године, али се 2009, с доласком кризе, испоставило да јесте – казао је Радосављевић.

И 2008. је, међутим, било економиста који су упозоравали да је то грешка и да ће та мера имати разорне ефекте на буџет, подсетили смо нашег саговорника. Чак је и Млађан Динкић, који је био познат по заговарању веће потрошње, тада био против повишице и истакао да би „то било исто као да кућу којој прети пожар полијете бензином”.

– Динкић је на влади подржао ту меру, без обзира на то шта је јавно причао – подсетио је Радосављевић.

Како каже, ако нема привредног раста, све мере штедње су узалудне. То што је прошле године остварен раст економске активности од 0,8 одсто не значи ништа, јер је наш бруто домаћи производ (БДП), односно све оно што грађани и привреда створе за годину дана, и даље најнижи у региону.

– То вам је исто као и у домаћинству, ако један члан остане без посла. Ви можете да штедите и да стегнете каиш и смањите потрошњу, али то вам неће донети бољитак – каже Радосављевић.

Цех партијског запошљавања

С друге стране, Саша Радуловић, лидер Покрета „Доста је било”, на питање о смањењу плата и пензија експлицитно одговара са: „Не”.

– Смањење пензија је противуставно. Тачка. Смањење плата такође. Ако хоћемо да будемо правна држава, то се мора укинути и људима вратити отето кроз издавање обвезница. То ћемо тражити на првом редовном заседању Скупштине после избора – каже Радуловић.

На питање како би онда смањио дефицит у буџету, Радуловић одговара да нас партијско запошљавање кошта више од милијарду евра годишње. Јер, у јавном сектору ради више од 700.000 запослених, политичке странке су угурале више од 100.000 партијски запослених кадрова, углавном с купљеним дипломама квазиуниверзитета, на измишљена административна радна места.

– Председник државе, градоначелник, министар полиције, гувернер су пример за то – каже Радуловић.

Изричито против смањења плата и пензија јесте и Војислав Шешељ, председник Српске радикалне странке (СРС). Као алтернативну меру за спас буџета, он наводи враћање царина на робу која се увози из Европске уније. Једнострану примену Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП), Шешељ сматра једним од великих економских промашаја владе Мирка Цветковића, јер је она домаће произвођаче довела у неравноправан положај. На питање да одговори прецизно у бројкама какве би ефекте мере које предлаже имале на буџет, Шешељ одговара:

– Немојте ви да потцењујете моје знање из економије. Ја до свог знања из економије држим много више него до свог знања из области права. Дакле, поновно враћање царина би буџету на годишњем нивоу повећало приходе за 400 до 500 милиона евра, а то је више од ових уштеда које су остварене смањењем плата и пензија. Ми не бисмо забрањивали увоз, већ бисмо, на пример, само за износ који немачка држава субвенционише, увели акцизе да бисмо заштитили своје пољопривреднике. Тиме би само наши произвођачи били враћени у равноправну позицију са конкуренцијом. И шта има Европа да негодује? Зар није то најправедније решење – пита се Шешељ.

И ДСС би преговарао с Бриселом

Демократска странка Србије (ДСС) својевремено је била најжешћи критичар једностране примене ССП-а. Душан Пророковић, председник Политичког савета ДСС-а, упркос евроскептичном ставу странке, каже да не би прекинуо преговоре с Бриселом. Не би прекинуо ни аранжман с ММФ-ом.

– Нисмо ми у прилици да најуримо било кога. Ми смо и уцењени и условљени. Аранжман који тренутно имамо с ММФ-ом полако бисмо затварали и онда бисмо им се захвалили на досадашњој сарадњи. Преговоре с Бриселом не бисмо прекидали, већ бисмо их другачије поставили. Процес придруживања ЕУ треба да крене из потпуно другог правца. Почели бисмо од поглавља 35, о Косову. Јер, ми прво морамо да дефинишемо да приступање ЕУ није условљено признавањем Косова – каже Пророковић.

Потпуно очекивано, ни Борислав Стефановић, лидер Левице Србије, која баштини идеје грчке Сиризе Алексиса Ципраса, минус у буџету не би решавао смањењем плата и пензија.

– Приходе би повећао увођењем закона о пореклу имовине, али и опорезивањем верских заједница – објашњава.

Додаје и то да је заговорник прогресивног опорезивања, по коме они који имају више треба да плате и већи порез. Као једну од мера предлаже и забрану страначког запошљавања. За себе и своју странку каже да је то једина права алтернатива политици штедње и стезања каиша коју спроводи Александар Вучић.

Ми смо и једини који се залажу за државни интервенционизам – каже Стефановић и додаје да је некад јефтиније да држава уложи неколико стотина милиона евра у производњу, него да субвенционише стране инвеститоре по новоотвореном радном месту.

С обзиром на то да државни интервенционизам кошта, питали смо Стефановића где би нашао паре у ситуацији када их у буџету нема, а страни инвеститори због кризе оклевају да уложе свој капитал. Он каже да би са кредиторима отворио преговоре о мораторијуму на наше дугове. Тражио би грејс период, односно почек, од пет година за враћање кредита. Не би ли нас онда сви наши проблеми сачекали у будућности, после пет година, питали смо.

– Не би. Јер ми морамо истовремено да смањујемо дужничку омчу и стимулишемо привредни раст. Каква је вајда од смањења пензија ако су дугови „Србијагаса”, које је држава преузела, већи од тога – закључује Стефановић.

-----------------------------------------

Шешељ не би најурио ММФ

На питање да ли би прекинуо аранжман с Међународним монетарним фондом, Војислав Шешељ, председник Српске радикалне странке, одговара:

– Не можемо ми њих преко ноћи одмах да најуримо и прекинемо програм. Али бисмо полако излазили из аранжмана који имамо с њима и приводили бисмо га крају. Јер ММФ покушава да нас натера да у буџету морамо да имамо средства за финансирање невладиних организација и цивилног сектора, а да плате и пензије смањимо. Е, ми бисмо укинули финансирање НВО из државне касе. Јер, ако су то невладине организације, нема потребе да их онда влада финансира. Такође бисмо и укинули финансирање верских заједница из државне касе. Увели бисмо и порез на путовања у иностранство, јер то сматрамо луксузом. А смањили бисмо порезе на путовања у Србију – каже Шешељ.

На питање да ли би и он делио туристичке ваучере попут Александра Вучића, Шешељ одговара негативно.

Зар није и смањење пореза нека врста субвенционисања, питали смо. Није, јер не бисмо давали паре. Како каже, неке порезе би и смањио, нарочито оне на књиге.

-----------------------------------------

СРС би забранио филм „Турнеја”

Одговарајући на питање како би смањио буџетски дефицит, Војислав Шешељ, лидер радикала, рекао је како би забранио финансирање антисрпских филмова. Као пример наводи филм „Турнеја”, редитеља Горана Марковића. Тај филм описује као изразито антисрпски.

У филму, иначе, командант паравојних формација, којег глуми Сергеј Трифуновић, тера глумце који пролазе кроз минско поље да певају песму „Кукавица” Светлане Ражнатовић. До њега, филм чија је радња смештена у 1993. годину нико није тако протумачио.

Коментари12
06714
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

vitez
Niko ne predlaže Zakon o poreklu imovine. Nešto mislim da bi ovaj Radulović sredio odnosno pogasio ova Javna preduzeća. Ljudi država se zadužuje i drži ove gubitaše, a sve radi održanja na vlasti svake stranke. Beše Radulović krenuo da rasčišćava ali ga oteraše.
povremeni citalac
Samo ne mogu da dokucim jednu tajnu, ko se prvi dosetio da su najvece ustede na kresanju penzija i plata, manje, jer su one penzije *non plus ultra* u zivotu jedne drzave. Jer ako penzoci nemaju mali visak od svojih penzija koji ce eventualno da doture deci, odnosno unucima, onda dzaba vam novci, moji sinovci. Pitanje svih pitanja je; ko se prvi dosetio te carobne formule da se ne diraju penzioneri koji imaju 204 evra i manje eura na mesec dana (moram da se izrazavam u evrima jer sam zaboravio da racunam u dinarima, iako sam onomad bio vest u racunanju sa devet i vise nula), dal je to bio Toma (dok se budio iz duboke kome), il je to bio onaj student Prava, cije ime i danaske stoji u holu fakulteta (koji je projektovo cika Pera). Takodje nisam bas siguran dal sam u pravu kada ovu dvojicu razapinjem na stub srama, jer koliko me pamcenje sluzi to predlozile one azdaje iz MMF-a, a prihvatili svi, da kazem svi, svi svi. No, svakom slucaju Srbija vec odavno bivsa drzava sto lovete tice..
Славиша Гавриловић
Мени је Шешељев програм у основи прихватљив. Ипак, за странку са префиксом "радикалан" није досљедан. Прва тачка мора бити банкрот државе, што да не. Друго, није буџет кључни проблем Србије. Ми имамо привреду која већ деценијама послује у укупном збиру са губитком. То је ван сваке памети. Показујемо да као држава (друштво) губимо битку и да смо без наглог заокрета осуђени на нестанак. Држава је ту главни кривац: узима превише средстава из привреде, на примјер акцизе на гориво (зашто, када не можеш обавити ниједну робну трансакцију без превоза), ССП нас је растурио, а ми као овце блејимо, не можеш се ни са ким уортачити, јер ако хоће да те превари немаш заштиту правосудног система, а да не говоримо о акционарству, кредити су скупи, захваљујући НБС, рокови враћања нерелно кратки за опрему и објекте, бацамо паре у жељезару која из своје производње није у стању да покрије ни трошкове енергије и транспорта. Држава би се опаметила када би неко ставио рампу на задуживање, али нема ко.
Vrana
Najveći problem ekonomije je nedostatak kreativnosti i preduzetništva sadašnje a i prošlih vlada. Ovo stanje je dokaz da političke partije nemaju kadrove za ekonomski prosperitet već obrunuto samo za uništenje ekonomije i donošenje mera koje su anti produktivne. A kadrovni koji su sposobni da zaposle narod i dovedu do boljitka se ježe od političkih partija. Ne mogu nas neki treće razredni tipovi da dovedu do napredka a do sad su uglavnom takvi imali vlast u rukama.
Vlada
Jedini politički program koji trenutno ima smisla je DRASTIČNO smanjivanje birokratrije, broja zaposlenih u javnim preduzećima i sve ostalo što opterećuje budžet. Ne veće plate i penzije jer to nije realno, ne progresivni porez jer je to besmisleno u zemlji u kojoj su svi "bogataši" ionako politički faktori, nikako smanjivanje poreza jer to znači dodatno zaduživanje. Samo i jedino smanjenje rashoda sa svih stvari koje nisu fundamentalne. Svi koji nude nešto drugo lažu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља