петак, 13.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:47

Политичко деловање под плаштом борбе за демократију

Фондација браће Рокфелер прошле године издвојила 2,25 милиона долара за западни Балкан
Аутор: Јелена Попадићпонедељак, 08.02.2016. у 08:05
Рокфелер центар у Њујорку

Фондација браће Рокфелер годишње издваја око 28 милиона долара за донације намењене цивилном друштву. Њихово деловање нарочито је усмерено на западни Балкан и јужну Кину. У последњих десет година српском НВО сектору даровали су 5,6 милиона долара, подаци су америчког Фондација центра. За деловање на западном Балкану прошле године издвојено је 2, 25 милиона долара. Тако су се браћа Рокфелер попела на четврто место на листи највећих донатора српског цивилног друштва.

Највише новца за Траг фондацију
Према подацима Фондација центра у последњих десет година Рокфелер је највише новца даровао Траг фондацији (1,4 милиона долара). У финансијском извештају за 2014. годину ове организације стоји да им је годишњи буџет износио готово 1,3 милион евра, а њихове донације другим удружењима око 727.000 евра. Осим Траг фондације, браћа Рокфелер помажу Београдски фонд за политичку изузетност, Фонд за хуманитарно право, Центар за истраживање транспарентност и одговорност, Грађанске иницијативе... Такође, Рокфелери су пре десет година поклонили Универзитету у Новом Саду 40.000 долара за програм заштите животне средине.

Сви ови подаци могу се наћи у бази података америчког Фондација центра, организације која већ 60 година повезује донаторе и организације цивилног друштва широм света. Овај центар, са седиштем у Њујорку, поседује једну од најажурнијих база података о уплатама на рачун организација цивилног друштва. Податке им достављају донатори, а запослени их проверавају надзирући чак 35 независних извора.

Што се тиче Србије донације браће Рокфелер распоређене су кроз 67 грантова. Највећи део новца уплаћен је организацијама које се баве промоцијом демократије и грађанских права. Осим тога, значајна средства отишла су на рачун појединих уметничких и медијских удружења (Центар за нове медије „Куда”, Независно друштво новинара Војводине, Фондација Славко Ћурувија, Медиа и реформ центар у Нишу, Хартефакт фонд, ЦРТА).

На порталима свих ових организација Фондација браће Рокфелер означена је као партнер или донатор. Ипак, готово нико не открива колики је заправо износ донација. У обимним финансијским извештајима тешко је наћи цифру која означава износ донације, било да стиже од Рокфелера или неког другог донатора.

Браћа Рокфелер значајно помажу и рад Фондације Славко Ћурувија. У бази података америчког Фондација центра забележено је да су Рокфелери на њихов рачун уплатили 150.000 долара. Када је „Политика” у тексту „Како зарадити 45.000 долара прештампавањем старих текстова” објавила овај податак, представници Фондације Славко Ћурувија упутили су редакцији протесно писмо објашњавајући да амерички донатори не финансирају рад њиховог сајта „Цензоловка”. Ипак, у свом писму нису открили износе донација, нити демантовали објављене цифре. Нажалост, нису били заинтересовани да разрешимо

Филантропија или куповина „доброг гласа”
Фондација браће Рокфелер основана је давне 1940. године од стране Џона јуниора, Нелсона, Дејвида, Лоренса и Винтропа Рокфелер. Као родоначелник ове богате америчке породице најчешће се наводи Џон Дејвидсон Рокфелер (1839- 1937. година), први је Американац који је постао милијардер и  најбогатији човек нас свету. Обогатио се радећи у нафтној компанији „Стандард Оил”. До своје смрти  поделио је око 540 милиона долара (данашњих пет билиона долара). Међутим, и данас многи сматрају да је новцем покушавао да купи „добар глас”. Заступници ове тезе верују да је Џон Рокфелер дајући донације покушавао да затвори уста онима који су сумњали у његове искрене ктиторске намере. Уз новац обично иде и тежња ка што већој моћи, најчешће политичкој. Тако је Нелсон Рокфелер постао 42. потпредседник САД-а (1974– 1977. године) за време мандата Џералда Форда. Богатство ове породице процењује се на око 11 билиона долара, а на Форбсовој листи најбогатијих америчких породица налазе се на 22. месту.

недоумице у директном разговору са директором Илиром Гашијем.

Занимљиво је истаћи да су браћа Рокфелер као посебан програм деловања издвојили рад на западном Балкану и у јужној Кини. То су једине две регије на свету којима су посветиле посебне програмске целине. Како истичу, посебно су посвећени деловању у Србији, Црној Гори и у нашој јужној покрајини.

Политички аналитичар Обрад Кесић каже да деловање Рокфелера управо у овим регијама није изненађујуће.

– Њихов ангажман дефинитивно се своди на политички. Међутим, упакован је у промоцију борбе за демократију, људска и грађанска права. У јужној Кини морају да буду нарочито опрезни приликом осмишљавања програма будући да су Кинези осетљиви на помињање демократизације. То је само наставак њиховог деловања током Хладног рата.  Деведесетих година на нашим просторима Рокфелер је донације српском цивилном друштву уплаћивао кроз друге америчке невладине организације. Крајем деведесетих финансирали су знатан број алтернативних медија, а након 2000. године појављују се као директни покровитељи одређених организација  – каже наш саговорник уз објашњење да када су у питању амерички медији браћа Рокфелер имају директан утицај на националну Ен- Би- Си телевизију смештену у Рокфелер центру у Њујорку.

Обрад Кесић (Фото Б. Педовић)

Лидери ове фондације веома често дају политичке оцене и изјаве. Тако је 2010. године председник ове организације Стивен Хајнц оценио да ће Србија и Космет могу постати чланице ЕУ само као одвојене државе.

Већ годинама уназад Хаки Абази, пореклом са Косова и Метохије, програмски је директор за западни Балкан у Рокфелер фондацији.  Јавност се још сећа хапшења његовог оца Хасана Абазија у Србији 2012. године по потерници за шпијунажу. Хаки је обавестио своју организацију о хапшењу оца наводећи да је реч о предизборној кампањи. Хасан Абази пуштен је из притвора након неколико недеља, а његов син Хаки није пропуштао ниједну прилику да у америчким круговима критикује рад српских државних органа.

На банеру истакнутом на порталу Фондације браће Рокфелер посвећеном 75. годишњици рада ове организације забележени су значајни историјски догађаји. Осим почетка Другог светског рата, формирања НАТО-а, почетка рада Универзитета Рокфелер забележени су и: оснивање Балканске истраживачке мреже БИРН (2006. године) и косовског Института за напредне студије (2006. година).

Браћа Рокфелер од 2006. године подржавају рад БИРН-а, стоји на њиховом порталу. Ипак не могу се прочитати износи донација и информације о програмима подршке.

Ни код Рокфелера, ни код БИРН-а.


Коментари57
62b6f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan Miljkovic
Iako sam bio zapanjen zbog prethodnih tekstova novinarke Jelene Popadic, pre svega zbog odsustva elementarne logike i koherentnog kritičkog mišljenja, ovaj tekst prevazilazi sve prethodne. Već od samog naslova, novinarka kao da pravi neku razliku između političkog delovanja i borbe za demokratiju, građanska prava i slično??? Pa skoro svaki vid društvenog delovanja je i politički, te otud ne vidim smisao naslova. Ono o čemu novinarka piše je vekovima prisutna praksa političkog delovanja različitih državnih i nedržavnih fondacija. I ne vidim šta je onda u slučaju ove fondacije tako interesantno? Ako želi da kritički ispita delovanje nevladinog sektora bolje je da istraži koliko je on bio uspešan u podsticanju modernizovanja srpskog društva. I da vidimo zašto i danas srpsko društvo ne prihvata poštovanje osnovnih ljudskih prava (npr, s pravima manjima...) ili činjenicu da je Kosovo nezavisno. I ko je za to odgovoran? Ima još puno posla,pa bi bilo dobro da bude još novca za projekte.
N.N.
Naslov, ukoliko Vam nije jasan, onda zastupate elementarnu konfuziju u vezi značenja reči demokratija u izvornom obliku i njenog značenja danas, koje se isključivo odnosi na politiku uslovljenu kapitalom. Trag fondaciha direktno kontroliše razne civilne fondove (Erste, Nis,..), a Haki Abazi (iz Urosevca) je od novinarskog dopisnika Kohe, preko cia programa Care international za Western Balkan došao na da našnju poziciju
Препоручујем 0
Неко из масе
Исти организација која је усвојио Декларацију о људским правима је усвојио и Резолуцију 1244. За почетак би било добро да мало решормишете и модернизујете тај ваш сектор, јер очигледно селективно поштујете одлуке УН-а. Исто међународно право које регулиште питања мањина, регулиште и њихову обавезу да буду верни земљи у којој живе као и да знају доминанти и званични језик земље у којој живе. Ето прилике да се и то мало модернизује. А сада долазимо до Устава моје и ваше земље, из ког произилази право да се организујете, окупљате, радите, живите..исти тај Устав третира као јединствену територију Србије, са КиМ као њеним саствним делом. Уз свако право обичну иду и неке обавезе, као нпр. да се поштује Устав и закони Србије. Још једна прилика да се модернизујете и почнете да поштујете Устав, законе и међународно право, са посебним акцентом на Повељу УН-а, резолуције и одлуке те организације. О етици да не говоримо овом приликом...
Препоручујем 6
Micha
Njihove pare mogu da rade sa njima sta hoce. Usput treba reci da je njima primarni interes bogata Srbija . Jjer jedino iz bogate, zdrave i obrazovane srbije mogu da uvećaju svoje bogatstvo. Stranke na vlasti zarad svojih licnih interesa potrose 40 puta vise za podmicivanje nvo i "elite" a interes im je siromašna zatupasta Srbija koju lako mogu da lazu i mazu.
Semiramida
Ne treba njima bogata Srbija, vec naproti, siromasna i jadna. Zar ne vidis da je privreda u Srbiji unistena, nema proizvodnje... Njima trebaju robovi, da rade za 200€. Zar ne vidis da se u Srbiji otvaraju samo strane fabrike, koje imaju nenormalne olaksice, sto nije slucaj sa nasim privrednicima...
Препоручујем 7
Lex
САД су биле страна у сукобу за време 90-тих. Самим тим, пошто су били страна у сукобу, мора да се третира другачије ово финансирање и деловање. Међудржавна сарадња је нешто друго и одвија се по другим правилима.
Неко из масе
Захваљујем се Политици и овој младој новинарки на храбром и истраживачком подухвату који је прави пример новинарства. Оно што је такође тема, а њом се нико никад није бавио, јесте спрега ових НВО и медија у Србији. Колика је њихова заступљеност, како је остварују (да ли плаћају, евентуално подмићују) и зашто се прави дискриминација међу НВО које се баве сличним питањима у корист ових које се финансирају из иностранства. Када се говори о рату, ретко када ћете чути сведочење људи, директних жртава, неће бити позвани у ТВ судио чланови организација које заступају такве људе. Уместо тога, увек буду позвани чланови неких од ових НВО који тумаче догађаје и искривљују истину, зарад неког интереса. Те НВО свакако не квалификује да оне заступају било шта и да тумаче податке јер је то намењено научним и истраживачким институцијама. Такође, развија се својеврсна дискриминација према српским жртвама (а то би требало да буде кажњиво).
radmila
Veoma je važno da je svako finansiranje javno i transparentno. Uostalom, džava, Narodna Banka koja prati tokove stranog novca i Poreska uprava, moraju imati podatke o takvom finansiranju. Sve nevladine organizacije,društva i drugi poslovni subjekti su u zakonskoj obavezi da za svaku godinu dostave izveštaje o svom poslovanju. Pretpostavljam da u Srbiji, kao i u svim ozbiljnim državama ovaj sistem funkcioniše. Ono što mene posebno iritira je činjenica, da sve te NVO, rade protiv interesa naše države, odnosno na njenoj destabilizaciji. Nisam primetila, a možete me demantirati ako nisam u pravu, da su bilo kada govorili u prilog naše države, naših žrtava i protiv satanizovanja svega što je srpsko. Oni su nedodirljivi, mogu svedočiti u Hagu u korist drugih, govoriti šta hoće, vređati naše duhovne poglavare i omalovažavati nas kao narod, pa čak i ne poštovati naš Ustav. Izgleda da smo mi u vlastitoj državi postali narod drugog reda koji moramo podnositi taj cinizam i bahatost.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља