четвртак, 26.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 07.02.2016. у 22:05 Бране Карталовић

Језеро Бубањ као Централ парк у Њујорку

Неће се више, као некада, градити где год и по сваку цену, јер Крагујевац треба да буде културни и еколошки центар, не само индустријски, каже главни градски урбаниста Александар Ненковић
Језеро Бубањ (Фото Б. Карталовић)

Крагујевац – Нове грешке у урбанизму више не смемо да дозволимо, јер се оне тешко, готово никако не могу исправити. Зато мењамо приступ и убудуће ће се у овом граду поштовати елементарне поставке урбанизма, каже у разговору за „Политику” пре два месеца именовани глави градски урбаниста, архитекта Александар Ненковић, поручујући да ће се Комисија за урбанизам, на чијем је челу, посветити побољшању квалитета живота у граду у коме више од пола века доминира индустрија.

– Крагујевац треба да буде културни и еколошки, не само индустријски центар. Ресурси постоје, треба их само искористити на прави начин – сматра наш саговорник.

Један од тих ресурса је свакако језеро Бубањ које мами погледе свих путника који у Крагујевац улазе са аутопута Београд–Ниш, из правца Баточине и Лапова. Пре неколико година, на обали језера ближе граду почела је изградња вишеспратног салона аутомобила од кога је данас остала само бетонска конструкција која нарушава природни амбијент. Планови уређења језера Бубањ мењани су најмање четири пута, а својевремено се причало и о изградњи великог хотела на супротној обали.

– Пресрећан сам што ниједан од тих планова није реализован, будући да су сви подразумевали преизграђеност простора. И даћу све од себе да ту никада не буде подигнут хотел. Језеро Бубањ мора да остане мирна зелена оаза у центру града, са спортско-рекреативним садржајима и редукованим присуством риболоваца иза којих остаје доста смећа. Пешачке стазе, мостић у цвећу, чамчићи на весла... Мало који град на свету има такво богатство. Језеро Бубањ може и треба да буде као Централ парк у Њујорку – каже Ненковић, наводећи да ће град покушати да откупи незавршени објекат како би спречио могући наставак градње.

Друга зелена оаза града су Шумарице, познати меморијални центар који обухвата површину од око 350 хектара, са обе стране пута ка Горњем Милановцу. Шумарице се настављају на Велики парк који је пре пар година, такође, био подвргнут својеврсном урбанистичком експерименту са идејом да се, усред шеталишта, подигну комерцијални објекти.

– У Крагујевцу се више неће, као некада, градити где год и по сваку цену. Град не сме да буде роб профита, а ми смо на Комисији за урбанизам, коју чине угледни стручњаци, заузели став да се убудуће поштују елементарне поставке урбанизма. Наравно, уз адекватан приступ приватној имовини која је неприкосновена. Управо због тога смо покренули иницијативу за решавање проблема који постоје на рубним зонама Шумарица. Границе овог спомен-парка морају се коначно дефинисати, будући да на неким местима секу приватне куће и буквално им прелазе преко крова. У овом послу локална самоуправа мора да сарађује са надлежним републичким установама како би био заштићен меморијални карактер Шумарица – објашњава главни крагујевачки урбаниста.

У овом тренутку се, каже Ненковић, не планира додатно уређење језера у Шумарицама које је многим Крагујевчанима замена за море током врелих летњих месеци. Додуше, споран је квалитет воде овог језера, па су надлежне градске установе често принуђене да интервенишу и забране купање у ком, често с великим ризиком од заразе, уживају и деца.

Прва фаза уређења Војнотехничког завода, ренесансног индустријског комплекса из 19. века, јединог таквог на Балкану, завршена је недавно, пошто је град, у формалноправном смислу, преузео бригу о градитељском наслеђу које има највиши степен државне заштите. Следи реконструкција старе машинске радионице у коју, током наредне године, треба да се усели део крагујевачког Филолошко-уметничког факултета.

– Нови урбанистички приступ подразумева да у граду буде више зелених површина, више културних садржаја. Зато ћемо, између осталог, кренути и у ископавања на археолошком налазишту „Тодорчево”. Тај неистражени локалитет је у самом срцу радне зоне „Феникс” која се наслања на седиште Универзитета у Крагујевцу. То налазиште може да буде интересантан туристички мотив града, а важно је да са тим, пре него што започну радове, буду упознати и инвеститори. Циљ нам је, заправо, да подигнемо квалитет живота у граду који је демографски и просторно углавном дефинисан – објашњава Ненковић.

Коментари6
6b1d8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

прво заврши започето
А кад ће Град да исплати власнике земљишта уз милановачки пут кроз Шумарице и доврши пешачко-бициклистичку стазу? Чуо сам да тим људима већ неколико десетина година Град дугује на име узетог земљишта за Музеј ... Срамота!
Radoslav Jovanovic
Potpuno slomljeni i porazeni oni koji se nisu odupreli psiholoskom unistavanju Srba od strane zapada pesimisti doprinose da o jednoj odlicnoj strategiji urbanista govore negativno ne videci pokusaj da Kragujevac bar u buducnosti ne pravi iste greske kao u proslosti. Napredak je process ucenja a on neizostavno ide prko gresaka. Ucimo se tako sto pokusavamo da ne ponovimo stare greske. Pozdravljam starteguju urbanista i zelim im da svoj plan i ostvare. Idemo dalje uprkos svemu jer dok imamo ideje imamo i buducnost. Pokusajte da u svemu vidite nesto pozitivno. Da nije tako ne bih osecao zadovoljstvo svaki put kad se vratim u svoj rodjeni grad.
Dušan
"...ренесансног индустријског комплекса из 19. века..." Каква црна ренесанса у 19. веку!
pedja
Kragujevac je urbanistički mrtav grad. A što se tiče Central parka, daj da napravimo prvo obećani Diznilend, na koji može da se dolazi preko aerodroma na kormanskom polju, a zatim tunelom kroz pivarsko brdo.
sumadinac
Grad kragujevac se pretvorio u kasabu Kragujevac u poslednjih dvadesetak godina.Zgrade nicu kao pecurke,sarene i cudnih arhitektonskih resenja u ulicama bez ikakve infrastukture ili stare preko pedeset godina,ulice prljave,kontejneri katastrofa.U stogom centru zelena pijaca koju treba sto pre zatvoriti i od jednog od lepsih objekata pored gimnazije,pozorista,muzeja,konaka napraviti kulturni centar sa sadrzajima koji ce koliko toliko nauciti stanovnike Kragujevca lepsem zivotu.
Miloss
Pa tako je i sa Beogradom i sa svim drugim mestima po Srbiji... Komunisti su nas ocigledno bili castili urbanim standardnom iznad nasih osecanja i moci.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља