среда, 02.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 08.02.2016. у 09:05 Аница Телесковић
ЕКОНОМСКИ ПРОГРАМ СРПСКЕ ОПОЗИЦИЈЕ

Шта је алтернатива штедњи

(Фото Анђелко Васиљевић)

У Америци се зна – нобеловци Пол Кругман и Џозеф Штиглиц жестоки су противници политике стезања каиша. Притом се њихов рецепт најмање односи на Сједињене Америчке Државе, а више је критика политике коју заступа тројка коју чине Међународни монетарни фонд, Европска комисија и Европска централна банка.

САД је као одговор на светску финансијску кризу, која је почела 2008. године, патентирао програм квантитативног попуштања. Преведено с економског језика, то практично значи – штампање пара. Након тога, тај рецепт применио је Јапан, а Европска централна банка је тек почетком прошле године почела с такозваним монетарним олакшицама. Програм подразумева упумпавање 60 милијарди евра месечно у европску привреду не би ли се штампањем пара стимулисала инфлација и покренуо привредни раст.

Убедљиву победу екстремно левичарске партије Сириза у Грчкој у јануару прошле године многи су видели као почетак глобалног одговора на политику коју заговара тројка. Међутим, Алексис Ципрас, лидер Сиризе, суочен с дуговима који су стизали на наплату, и после шест месеци преговора у јулу прошле године прихватио је све услове кредитора. Јанис Варуфакис, министар финансија, претходно је поднео оставку.

У Француској је, на пример, подршка екстремној десници за само неколико година порасла са 15 на 30 одсто. Занимљиво је да је и Франсоа Оланд 2010. године изборе у Француској добио на обећању да неће штедети. У Србији се Оланд најчешће и помињао као противник политике стезања каиша. Ипак, након што је опорезивање богатих које је Оланд увео у Француској резултирало бекством капитала, и ова земља са социјалдемократском традицијом окренула се штедњи. Оланд је затим поприлично стегао каиш око француске јавне потрошње и минус у каси са седам одсто, колико је износио 2010. године, смањио на око четири процента.

Према оцени познатог француског економисте Томаса Пикетија, аутора књиге „Капитализам 21. века”, неколико фактора је допринело јачању деснице. То су раст незапослености, ксенофобија, али и осећај да смо пробали све и да је време да почнемо са експериментисањем.

С друге стране, економиста Нуријел Рубини, кога зову и Доктор Пропаст јер је предвидео почетак светске финансијске кризе 2008. године, сматра да је проблем данашњег света превише понуде, а премало тражње. Како каже, земље које су пре почетка кризе превише трошиле сада примењују политику стезања каиша. Међутим, према Рубинијевом схватању, проблем је у томе што оне економије које су пре кризе штеделе, попут Немачке, на пример, сада нису почеле више да троше. Због тога је, према његовом једноставном објашњењу, тражња „у грчу”.

Коментари4
f30df
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

petar n.
Po premijeru Vučiću u Srpskom narodu se na sreću grč tražnje jednostavno ne može zaživeti. Jedino šta nam je ostalo ono malo javnih kuhinja sa tendencijom da se i one ukinu.Mnogo je lepše reći ljudima: vi ste svi rođrni dobri; vidite koliko bi bilo strašno iskvariti čistotu vašeg bića.
Ljubisa Vukovic
AT:::: AIako to nije pravilo kod komentatora zadovoljstvo mi cini da primetim da Zoranov osvrt na temu '(po)gadja u metu'. Neoliberalni sistem u svojoj prirodi hrani svoju negaciju. Kriza traznje posledica je tog sistema. Ovde bi se reklo: sekli su i sasekli su granu na kojoj su sedeli. Kriza traznje, opet, posledica je nestajanja srednje klase, koja je otpocela tzv.'reganizmom-tacerizmom. Uzrok bi, prema tome, trebalo traziti u raspodeli viska vrednosti , recju: u pohlepama i neobuzdanim strastima za prisvajanjem profita neoliberalnih predatora ohrabrenih slabljenjem 'mehanizams' balansa u raspodeli. Prema tome, bez srednje klase i njenih tzv. diskrecionih kupovnih fondova nema opravka traznje. Talas globalizovanja privrede dosao je u mnogim sektorima do stena! Uvek drustveno-ekonomski procesi na odredjenom stepenu razvoja ( i protivurecnosti) prelaze u svoju suprotnost. Pre bih postavio pitanje koje su moguce alternative (impliciram na resenja novog porekla). Korporativizacija ne.
Zoran Miladinović
Naravno, liberalni ekonomisti imaju odgovor, da je uzrok krize svetskog tržišnog sistema nedostatak tražnje.To je tačno, ako se ima u vidu kako sistem funkcioniše.Međutim, ako se šire posmatra, kriza sistema, "ugrađena je u sistem".Potpuno je jasno, da globalni sistem ne može opstati, ako se permanentno ne širi kao mreža.Stalno mora da postoji rast i profit.Sistem je već došao do svake tačke na zemlji i nema više prostora za ozbiljno širenje.Opstaje zahvaljujući prebacivanju proizvodnje na periferiju sistema, gde je daleko jeftinija radna snaga, pa tako održava profit.Stalno se izmišljaju "novi proizvodi" kako bi se održala tražnja.Kvalitet proizvoda drastično pada, kako bi se stalno kupovale nove stvari.Ali, sve to ima granice.Srpski rečeno, tržište ne može održati permanentnu ubrzanu kupovinu "novih modela" telefona, auta, frižidera...Retko ko razmišlja da je izlaz u promeni sistema, pre nego što se sam uruši.
Флавије Галерије
зашто "екстремна" десница и што ми увијек каснимо 20 година

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља