среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:41

Војни архив угрожен лошим смештајним условима

Документација која се прикупља 140 година, која је пренета преко Албаније и прикупљена након што су је нацисти похарали, налази се у неадекватној згради
Аутор: Милан Галовићнедеља, 07.02.2016. у 13:41
Архивска грађа морала би се чувати у бољим условима (Фото Д. Јевремовић)

Војни архив је у петак на свечаности у Дому Војске Србије у Београду обележио значајан јубилеј – 140 година постојања. Била је то прилика да се присутне званице – представници Министарства одбране, Војске Србије, војни аташеи и други – подсете или упознају с богатом традицијом ове установе, али и с проблемима с којима се Војни архив суочава.

Пописују војнике страдале у Великом рату
Војни архив, на основу своје обимне документације, пописује српске војне жртве у Првом светском рату а овај посао требало би да буде завршен до 2018. године, на стогодишњицу завршетка тог рата. Фонд архива права је историјска ризница. Између осталог, садржи и документацију о деловању окупатора у Другом светском рату, као и архиву НДХ. Ту је и документација везана за ратове деведесетих на просторима бивше Југославије, као и НАТО агресију. Сарађују с Музејом холокауста у Вашингтону, „Јад Вашемом” и другим сличним институцијама у свету.

То се пре свега односи на данашње лоше смештајне услове: зграда је, споља гледано, лепе архитектуре, али неадекватна за чување архивске грађе. Војни архив налази се у кругу Војнотехничког института у Жаркову, где је смештен после агресије НАТО-а 1999. године, када је приликом бомбардовања тешко оштећена зграда Генералштаба у центру Београда, у којој се налазио и архив. Парадоксално, вредна документација која је сачувана преношењем кроз Албанију у Првом светском рату и прикупљена након похаравања од стране окупатора у Другом светском рату, сада је угрожена – лошим условима чувања.

Поздрављајући присутне, директор Војног архива пуковник Миодраг Секуловић, који већ годинама указује на проблем смештаја, подсетио је на богату традицију ове установе. Премијерно је приказан документарни филм о раду Војног архива.

Иницијативу за прикупљање војноисторијске грађе покренуо је 1866. године Јован Драгашевић, официр и интелектуалац, који је се обратио Министарству војном са предлогом о оснивању одељења за историју. Ова идеја остварена је тек десет година касније, када је 5. фебруара 1876. године, наредбом кнеза Милана Обреновића, основано Историјско одељења Главног Ђенералштаба.


Пуковник Миодраг Секуловић на свечаности поводом јубилеја Војног архива (Фото Министарство одбране)

Први задаци били су прикупљање докумената и сведочења везаних за српско-турске ратове, који су тада вођени. Прави изазови за Историјско одељење настали су у балканским ратовима 1912. и 1913. године, а проблеми у Првом светском рату. По избијању овог сукоба, архивска грађа је евакуисана из Београда и пребачена у Ниш, Крагујевац и Крушевац. Како је уследила офанзива Немачке, Аустроугарске и Бугарске, војска је при повлачењу кроз Албанију са собом понела и Војни архив. Део грађе, када њен даљи транспорт није био могућ, закопаван је. Ипак, архив је стигао на Крф и касније је пребачен у Солун, где је у великом пожару 1917. године један део уништен, али је већи део по ослобођењу враћен у Србији.

Грађа се чува у дрвеним сандуцима (Фото Д. Јевремовић)

Реорганизација архива обављена је 1920. године, када је већ створена Краљевина СХС. До 1935. године рађено је на сређивању докумената везаних за Први светски рат. Над Европом се надвијала опасност Другог светског рата, па су припремљени планови за евакуацију архива којима се приступило у фебруару 1941. године. Грађа је размештена у Чачак, Пожегу и Ивањицу, али је по слому Краљевине Југославије у Априлском рату пала у руке Немцима, који су је преместили у зграду Правног факултета у Београду, а касније је пребачена у Трећи рајх, углавном у Беч.

Током рата и партизанске јединице – НОВЈ и касније Југословенска армија (ЈА) почињу да прикупљају своју архивску грађу. Посебно Историјско одељење основано је 1. марта 1945. године. По завршетку рата, ангажовањем тадашњих власти, већи део грађе Војног архива враћен је из Беча. У почетку је, сада јединствена грађа, била смештена у згради Правног факултета, касније је пребачена у складиште у Топчидеру, а затим у зграду Генералштаба у центру Београда, где је остала до агресије НАТО-а, током које је, након што је претходно размештена по Београду, смештена у Жарково, где се и данас налази.

 


Коментари6
30477
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petrovic
Koliko novca i opreme je potrebno da se bi se arhiva digitalizovala i cuvala kako nalazu propisi? Da li mogu istoricari, ljudi koji se bave administracijom i cuvanjem iste da procene? Jasno je koji su problemi vojske ali mora se znati koliko je potrebno novca da se arhiva sacuva i da se vidi gde moze da se nadje finansiranje ! Hvala Politici sto je objavila !
aman zaman
U cemu je problem? Vojska ne moze da kupi skenere i da prebaci taj papir u digitalni oblik? E, pa skeneri su budzasto, a pogotovu u odnosu na avione i slicne "investicije". Sramota!
Obivankanobi
@deki u uslovima kada jedan vojni pilot zaraduje manje od 1000 EUR a o "obicnim" oficirima da i ne pricam je i budzet od 450 miliona EUR sasvim solidan. Naravno, bilo bi sjajno kada bi se moglo izdvojiti vise ali to nije moguce. I ovako tonemo u duznicko ropstvo dok se plate i penzije isplacuju zajmovima. Morate stvari gledati iz perspektive TOTALNE ODBRANE gde je i ekonomsko stanje drzave jedno od parametara njene odbrane! Najveci problem vojske je njena rasprsenost, kovrdzavost. Svuda je i nigde je nema. I zivotu drze, uz veliku cenu odrzavanja, neki muzejski primerci sa jako malom stvarnom upotrebnom moci. Cini vam se da nesto postoji a zapravo ga prakticno nemate. Mora se procistiti i sistematizovati ono sto postoji tako da se solobode sredstva za ono sto ostane i time se omoguci da bude u vrhunskom stanju.
Препоручујем 3
deki
@aman zaman Problem je u tome sto Vojska novac dobija iz budzeta, onako kako joj ga "skroji" ministar finansija. Vojni budzet je svake godine sve manji i manji - ne krivicom Vojske, vec krivicom vladajuce garniture. Ako su "zuti" degradirali Vojsku i unistili oruzje, ovi novi ce je dokusuriti: za 2016-u godinu je budzet Ministarstva odbrane tek 450 miliona EUR. A treba da je duplo veci. Eto u cemu je problem.
Препоручујем 9
Бранибор
Запалите све то шта ће нам. Демократија, ЕУ и остале ствари.
Obivankanobi
U EU se dokumentacija cuva na odgovarajuci nacin. Ovo je slika i prilika vrednosti suprotnih onim demokratskim i evropskim.
Препоручујем 3

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља