четвртак, 04.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 12.02.2016. у 08:05 Аница Телесковић

Зашто је дефицит експлодирао у децембру

Да би се избегао ребаланс буџета министар Вујовић заостале обавезе војним пензионерима, НИС-у и пољопривреди пребацио у јавни дуг
Министарство финансија избегло ребаланс буџета (Фото Драган Јевремовић)

Премијер Александар Вучић недавно се похвалио суфицитом у буџету Србије у јануару ове године од око 250 милиона евра, али није у исто време споменуо децембарски дефицит од 76,17 милијарди динара, што је двоструко више од мањка у каси који је остварен у првих 11 месеци. Од јануара до новембра дефицит је износио свега 38, да би последњег месеца у години догурао до 114,37 милијарди динара.

Зашто је дефицит буџета експлодирао у децембру 2015?

Ревизор без коментара
Државни ревизор Радослав Сретеновић јуче није желео да за „Политику” коментарише наводе професора Арсића. Описао их је само као „произвољне”. А на питање да ли је овакво Вујовићево буџетско рачуноводсто у складу са Законом о буџетском систему, Сретеновић каже да ће о том питању моћи да се изјасни тек након што ДРИ спроведе ревизију Завршног рачуна буџета Републике Србије и ревизију јавног дуга за 2015. годину.

Узроци изненадног раста минуса у буџету нису тајна. Држава је, наиме, првобитно планирала да дефицит републичког буџета буде 190 милијарди динара. То што је остварени резултат, закључно са новембром, био чак пет пута бољи од плана, креатори економске политике су искористили да врате неке старе дугове. Тако је држава преузела дуг „Србијагаса” према НИС-у у износу од 23,4 милијарде динара, решила да исплати заостале субвенције пољопривредницима (9,6 милијарди) и врати дуг војним пензионерима у износу од 10 милијарди динара.  

„Имамо право на то”, рекао је министар финансија Душан Вујовић у интервјуу „Политици” уочи Нове године.

„Једна од опција била је ребаланс у коме ћемо повећати субвенције, а друга је била да те обавезе узмемо у јавни дуг. Зашто бисмо себи ставили стигму ребаланса на чело ако су нам укупни расходи нижи од планираних”, објаснио је Вујовић.  

На питање зашто се бежи од ребаланса, министар финансија је одговорио да је то зато што је у Србији економски и политички то симбол за промашај.

„Годинама је био коришћен да се покрије неспособност државе да контролише расходе и оствари приходе. Ми смо расходе држали под контролом, пребацили смо остварење прихода, остварили много нижи дефицит од плана”.

За Фискални савет укључивање ових обавеза у јавни дуг „заправо представља хронични проблем јавних финансија”. Постала је уобичајена пракса да се проблеми државних предузећа „гурају под тепих” да би се у једном тренутку појавили као (непланирани) трошак, пише у годишњем извештају Савета. Никола Алтипармаков, члан Фискалног савета, рекао је недавно у разговору за „Политику” да је у складу са најбољом праксом то требало да прође кроз ребаланс.

Јавни дуг 25,2 милијарде евра
Укупан јавни дуг Републике Србије повећан је у 2015. за више од две милијарде евра, па је на крају године износио више од 25,2 милијарде, што је 77 одсто бруто домаћег производа (БДП), показао је најновији месечни извештај Фискалног савета.
Фискални савет је оценио да је раст јавног дуга и у 2015. указао да је фискални дефицит Србије од 3,7 одсто БДП-а и даље превисок, јер је управо забележени мањак у буџету основни разлог укупног пораста задужености земље за више од 1,2 милијарде евра. Преостало повећање јавног дуга, додају, практично је у целости резултат кретања девизних курсева, пре свега снажног јачања америчког долара. Танјуг

Како показују подаци о извршењу буџета за децембар 2015, које редовно објављује Министарство финансија, ресорни министар је ребаланс избегао тако што је непланиране расходе (дуг „Србијагаса”, војним пензионерима и пољопривредницима) прокњижио на ставци „домаће финансирање”. То значи да је Вујовић ове обавезе само књиговодствено уписао као кредит који је држава узела од војних пензионера, пољопривредника и НИС-а. Да ли је овакав обрачун у складу са најбољом буџетском праксом и шта је била намера ресорног министра у Министарству финансија нисмо успели да сазнамо. Наша питања поново су остала без одговора.

Према речима Милојка Арсића, професора Економског факултета, нашим прописима регулисано је да се државна каса води у складу са такозваним кеш, односно готовинским рачуноводством. То значи да се приходи и расходи реализују онда када се догоде. У овом случају Вујовић је, међутим, применио другу методологију, такозвано обрачунско рачуноводство, по коме се обавезе књиже у тренутку када су настале.

– То је учињено из два разлога. Први је да би се избегао ребаланс буџета. Методолошки посматрано, овакво књижење није коректно, јер не може се једног месеца буџет водити на један, а другог на други начин. Држава је системски требало да пређе на обрачунско рачуноводство – објашњава Арсић.

Други разлог за ову буџетску гимнастику, наш саговорник види у намери министра финансија да спречи да дефицит у буџету крене путањом цик-цак. Јер, да ови расходи нису прокњижени прошле године, ове године би мањак у каси морао да планира на вишем нивоу од прошлогодишњег, објашњава Арсић. У складу са најбољом буџетском праксом, било је најисправније да је Вујовић донео ребаланс буџета, сматра наш саговорник.  

Питали смо Арсића и да ли Вујовић може због оваквог обрачуна да има проблема са Државном ревизорском институцијом. Јер, по Закону о буџетском систему, не могу се средства са једне намене пребацивати на другу.

– Не верујем да ће имати проблема са ДРИ. Пре мислим да ће ревизор бити кооперативан. Једино, ако се промени власт ревизор ће можда нешто замерити, као што се и до сада догађало – закључује Арсић. 

Коментари8
1eb90
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Саша Јовановић
Лагали су и многи пре ове владе и њеног посебно надахнутог председника, али нас, ипак, нико није тако снажно и бестидно вукао за нос.
ox
Прва српска влада која ће се моћи назвати успешном ће бити она која ће смањити српски дуг, макар и само за један долар. Иначе, докле год дуг расте, мрка капа...
Irena
Pa bila je Kostunicina vlada, pa ju je narod brze-bolje sklonio!
Mito
Muka mi je od fiskalnog saveta, u kojem se nakupilo ekonomskih stručnjaka sa koca i konopca, puno kojekakvih titula, koji ne rade ništa konkretno, koji nemaju nikakvu odgovornost, već im se rita mozak, pa stalno mudruju. Svi su pametni, a u tom savetu sede barem od 2000-te godine, a Srbija je tonula i tonula jer su je pljačkali, a ovi mislioci i tada i sada su delili savete i bili na prvim strnicama novina i TV-a. MMF je od tolikih stručnjaka bežao odavde glavom bez obzira. Draga gospodo volio bih da svaki od vas objavi šta je uspešno uradio u životu, pa da narod odlući kome će od vas poveriti ekonomiju ove zemlje. Ova igranka sa isplatom dugova o kojoj pišete je posledica raznih pljački u predhodnim godinama, kao i promašaja savetodavaca iz fiskalnog saveta. Muka mi je od vas. S poštovanjem.
Dr Miggyy
Бомбасте најаве суфицита у буџету у јануару од 250 милиона евра, мислите да је неког зарадовао у земљи, можда они који верују искључиво политичарима. Ствари су сасвим другаћији, али онај ко је износио лажи не фали му ништа, он пали ,а више гаси пожаре. Колико ће дуго не зависи од њега, он би радио док је жив, али сетиће се садашњи његови фанови када им проради чир на празном стомаку. Тај тренутак је тако близу. Да нисмо у суфициту види се по изгледу гардеробе фанова, из продавнице се излази са рукама у ђеповима, а стомаци им крче ли крче. Јавни дугови у 2015. нарасли на 77% БДП. Да је боља ситуација наше плате не би биле задње у Европи, потрошачка корпа дупло већа од приумања, имамо најнижи степен развоја, а по „беди” смо седми у свету и трећи у Европи, такође смо високо котирани по криминалу, миту, малверзацији крађи и лоповлуку. Да ли је ово сазнао Вучко пре него што нас храбри (лаже) на ТВ, а ми плаћамо лаж.
slobodan
Ja iskreno verujem da u Vladi srbije ima ekonoskih strucnjaka i analiticara koji znaju kako se vrsi poredjenje rasta,pada,stagnacije,koji zbaju da analiziraju i sezonske pojave i oscilacije .koji znaju i sta je srednja vrednost i druge statistickoanaliticke kategorije.Mozda njima ne dozvolkjavaju da govore ili analiziraju.Ima tamo i iskusnih pravnika ,a i onih drugih koji imaju desetke u indeksima ali to ne znaci da su oni sveznajuci.Sad se vidi da tamo ima i manipulatora i onih koji vole da se busaju kako lepo bacaju pracinu i to pravo u oci svojih sugradjana pai i stranackih kolega.To je razlog sto sva saopstenja uzimamo sa rezervom

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља