понедељак, 19.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:43

Српске амбасаде не славе Сретење

Због штедње другу годину заредом неће бити обележен Дан државности Србије у нашим дипломатским представништвима
Аутор: Јелена Церовинасубота, 13.02.2016. у 08:05
Министарство иностраних послова Србије (Фото Д. Јевремовић)

Србија ће ове године по петнаести пут прославити Сретење као свој Дан државности, а председнику Томиславу Николићу полако су почеле да стижу честитке од неких најутицајнијих државника из света, попут кинеског председника Си Ђинпинга и британске краљице Елизабете Друге. Међутим, свој национални празник Србија неће прославити ван граница, како се то некада радило.

Другу годину заредом српски амбасадори неће на овај празник правити пријеме за званичнике земаља домаћина и своје колеге, дипломате из других држава. Разлог за овакву меру, како нам је објаснио министар спољних послова Ивица Дачић, јесте штедња.

Да ли је празновање у дипломатско-конзуларним представништвима заиста толико велики трошак, да ли је оно примерено у ситуацији када је земља у економској кризи и какву поруку Србија шаље овим потезом?

Дипломате су подељене око тога да ли треба стезати каиш и када је реч о оваквим стварима. Једни сматрају да је такав чин потпуно непримерен, да је то лоша порука коју Београд шаље о себи у свет, те да је штета већа од уштеде, док су други пак мишљења да је то потез примерен околностима у којима се земља налази.      

„Не можете ви ићи код других на пријеме, а да никога не зовете за неки свој празник. То оставља врло мучан и ружан утисак о вашој земљи”, каже један бивши дипломата, додајући да уштеда на томе није толико велика колико је велика штета која се производи таквим потезом.

Уз опаску да то сигурно не оставља добар утисак и да је нашим амбасадорима непријатно да их позивају, а да они не позивају, Иво Висковић, бивши амбасадор Србије у Немачкој, каже да ипак то није трагично.

„Истина је да, нажалост, због штедње не правимо прославе. Али, дешава се то и другим државама. Неки због економске ситуације праве скромније пријеме, док други пак потпуно одустају од прославе. Ако правите пријем за национални празник, онда то заиста треба да буде добар пријем. А није нимало једноставно пронаћи паре ако их нема у буџету, а не можете наћи некакве донаторе. Једини начин да се часно изађе из тога јесте да се не одржи пријем”, објашњава Висковић за „Политику” и додаје да образложење колегама дипломатама да због штедње морате то да урадите није увек пријатно, али да већина то схвата, јер „нису они неразумни људи, знају кад је ситуација у некој земљи тешка”.

Наш саговорник напомиње и да Србија није једина која се одриче пријема за државни празник и подсећа да је то радила и Словенија, али и неке друге земље. На питање колико кошта један пријем, Висковић каже да један „пристојнији пријем” кошта од три до пет хиљада евра.     

За трошкове дипломатско-конзуларних представништава у буџету Србије за ову годину је намењено 4,7 милијарди динара, што је нешто мањи износ у односу на прошлу годину, када је представништвима било додељено 4,8 милијарди динара.

Александра Јоксимовић, некадашњи помоћник министра спољних послова Горана Свилановића, каже да је тешко свима удовољити и да постоји нека врста медијске хајке када се нешто прославља.

„Постављају се питања да ли је целисходно правити такве прославе у тренутку када је економска криза. Чини ми се да је немогуће направити једначину којом би сви били задовољни. Ја спадам у групу оних који сматрају да неке ствари треба обележавати макар и скромно. С друге стране, знајући како медији реагују, разумем и да потребна порука да, ако се смањују плате и пензије, не може новац да се троши на неке прославе”, каже Јоксимовићева, која оцењује да је ипак реч о мери више намењеној домаћој јавности.

За некадашњег министра спољних послова СРЈ Владислава Јовановића нема дилеме да је реч о погрешној одлуци, јер је, како каже, то тренутак када државе преко својих амбасада стављају свима до знања да су они државе са легитимитетом.   

„То може да буде једнако оном ’престајем да постојим’. То ниједна држава у принципу не избегава сем ако није у питању нека тихоокеанска, острвска земља. Државе са дужом традицијом, а ми то јесмо, и са модерном и са средњовековном, то себи не би смеле да допуштају. Ако одустанемо од тога из финансијских разлога, бојим се да то неће оставити најбољи утисак јер и многе друге земље у тешкој материјалној ситуацији не одустају од прослава, само их своде на најнеопходнији ниво”, категоричан је Јовановић, али додаје да би то, свакако, требало да буде нека скромнија прослава, а не неки луксуз.

Прослава Сретења и у земљи је протеклих година изазивала неке контроверзе. Тако су неки српски званичници на овај дан у Марићевића јарузи код Орашца (где је централна прослава празника) били извиждани од стране десничара, који редовно посећују место на коме је подигнут Први српски устанак. Таква судбина задесила је, рецимо, некадашњег премијера Мирка Цветковића 2010. године, али и престолонаследника Александра Карађорђевића.


Коментари31
adcb2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

And
Pa, posle jucerasnje skupstine i ulaska NATO-a u nasu zemlju, mi Srbi i ne treba da slavimo nikakav drzavni praznik. A po najmanje Sretenje. Kao zemlja u savezu americkih drzava (ali donjeg reda, i vise kao robovi) posle Aljaske, i Havaja, komotno mozemo da slavimo July 1. Dicimo se Vasingtonom, i Linkolnom/ Vec smo u rijalitiima, na mekdonald-u. Umrla si Srbijo! A mi na tvojoj imaginarnoj teritoriji... pa i mi cemo polako. Trudimo se. Birali smo sve goreg od goreg vec 25 godina, i tako nam je.
Маја М.
А требало би...
Teodora
Ova vlast štedi gde ne bi gtrebalo, a u diplomatiji , na kojoj štedi, zapošljava po partijskoj sns/sps liniji, nekvalifikovane, nestručne, neobrazovane...,pa žene, decu partijskih funkcionera i članova, rođake i prijatelje, udomljavajući ih tako za 2500 do 5000 evra mesečno!
šmizla
štedimo da bi mogle novogodišnje sijalice da nam svetle i na dan državnosti :)
Gorica Nadj
Bilo bi im pametnije da ne rasipaju novac na druge stvari pa bi onda imali za proslavu nacionalnog praznika. Dokle god zadovoljavaju svoje licne apetite i pune dzepove drzavnim novcem nece biti dobro. Veliki je broj nestrucnog osoblja koje se salje u inostranstvo, plate su im velike, krade se na sve strane, ogromna su izdvajanja iz budzeta na ime iznajmljivanja stanova i to se veoma cesto zloupotrebljava. MSP je leglo velikih malverazacija i kriminala i Drzava bi trebalo pod hitno da reaguje. Sve se zna, ali se pusta. Kome je to u interesu? Drzavi Srbiji sigurno ne.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља