понедељак, 29.05.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:24
Шта све може да докаже статистика

Како је Румунија успешнија од Немачке, а Шпанија беднија од Србије

За листу економски најбеднијих земаља у свету америчке агенције „Блумберг” наши економисти кажу је у служби предизборне трке
Аутор: Аница Телесковићпетак, 12.02.2016. у 22:05
Мадрид сиромашнији од Београда (Фото С. Костић)

„Блумбергова” листа беде завршила је у предизборној кампањи. Чињеницу да је Србија седма на листи најјаднијих економија света опозиција, тачније Демократска странка, искористила је да прикаже како су резултати ове владе лоши. Премијер Александар Вучић, са друге стране, тврдио је да наша позиција није тако лоша као што се чини, јер је пре четири године (у време кад је Демократска странка била на власти), тај индекс био још гори.

Ко је у праву и шта заправо значи овај показатељ?

Биг мек индекс
Горан Николић сарадник Института за европске студије каже да је у економији мана једноставних индекса то што, управо због своје једноставности не могу да дају комплетну слику једне економије.
Али ипак, неке закључке је могуће извести. Као пример једноставног индекса Николић наводи такозвани биг мек индекс. Као мерну јединицу он узима цену хамбургера „биг мек” у Мекдоналдсовим ресторанима брзе хране широм света.
– Тако је „биг мек“ у Србији и у Индији јефтин, а у Швајцарској скуп. То нам ипак нешто говори о стандарду – каже Николић.

Судећи према „Блумберговој” листи, Шпанија је беднија од Србије, што свакако није. Србија се, са индексом 20,9 налази иза ове земље чији је индекс 21,2. Беднија од нас је, према „Блумбергу”, и грчка економија. Са друге стране, Немачка и Аустрија су, по овој листи, јадније од Румуније. Објашњење за овакав ранг је врло једноставно – индекс у обзир узима само две стопе – незапосленост и инфлацију. И сабира их. Па је тако Венецуела, у којој је просечна годишња инфлација прошле године била 98,3 одсто заузела убедљиво прво место на „Блумберговој” листи. Инфлација је у Србији лане била 1,5 одсто. Стопа незапослености у Венецуели, са друге стране је ипак знатно нижа него у Србији и износи 6,8 одсто. Код нас она тренутно износи 17,7 одсто. 

Индекс беде није измислио „Блумберг”. Он се мери још од шездесетих година прошлог века. Први га је измерио амерички економиста Артур Окун, а историјска позадина настанка овог индекса даје можда и најбољи одговор зашто је овај показатељ у Србији завршио у политичкој кампањи. Средином шездесетих година, председник Сједињених Америчких Држава Линдон Џонсон схватио је да стопа инфлације и незапослености утичу на рејтинг политичара. Шеф Беле куће ангажовао је тада чувеног економисту Окуна да му израчуна тај индекс полазећи од једноставне претпоставке – ако немате посао заиста се осећате бедно. „Блумберг” није једини који мери индекс беде. То ради и Кејто институт. Прошле године на њиховој листи били смо још лошије рангирани и заузели чак треће место. Одмах након Венецуеле и Ирана. Професор примењене економије на Универзитету „Џон Хопкинс” Стив Хенки, упитан да прокоментарише неке нелогичности на листи по којима је испало да Малежани боље живе од Американаца, а Румуни од Британаца, тада је одговорио:

„Све што могу да кажем јесте то да је у земљама са дна листе боље него у земљама са средине или врха. Можда има неких одступања, али истраживање представља генерално правило.”

Србије, иначе, на „Блумберговој” листи прошле године није било.

Бабе и жабе
Славиша Тасић, професор на Универзитету Мери у САД, каже да овај индекс инфлацију и незапосленост сабира као бабе и жабе.
– Инфлација може да иде од нула до бесконачно, а незапосленост највише до 30, 40 одсто. Разлика између инфлације од 30 до 40 одсто и није превише болна, јер су обе лоше. Али је, са друге стране, разлика између стопе незапослености од осам до 18 одсто огромна. А обе сабирањем додају исто овом индексу – каже Тасић.

Према речима Милојка Арсића, професора Економског факултета, индекс није најрелевантнији показатељ развијености, животног стандарда и квалитета живота.

– Много бољи показатељ је бруто домаћи производ (БДП) по паритету куповне моћи по коме смо ми на средини листе од 186 земаља. То, наравно, није добро, јер смо пре 30 година били за 30 места бољи. По стандарду смо били нешто лошији од Мађарске, а мало бољи од Румуније. Такође, индекс беде укључује само трећину земаља на свету. Тако се, на пример на листи не налази Босна и Херцеговина у којој је незапосленост око 40 одсто – каже Арсић.

Он додаје да уопште није неуобичајено што је „Блумбергов” индекс беде завршио у кампањи.

– Пред изборе је природно да опозиција економску ситуацију представља што је горе могућом и да одговорност за то припише владајућој гарнитури. Са друге стране, власт ситуацију покушава да прикаже што је могуће бољом, а све што је лоше стави на душу претходне власти – каже Арсић.

Он додаје да индекс беде има смисла ако се упоређују земље сличног нивоа развоја. И то је била Окунова намера када је измислио овај индекс, каже Арсић.

Да „Блумбергов” индекс беде даје поједностављену слику стања једне економије сматра и Милан Недељковић, професор на Факултету за финансије, економију и администрацију.  Много је битније какав је тренд, односно да ли нека земља из године у годину поправља своју позицију на листи.

– То указује на унапређење макроекономске стабилности и обрнуто. Важно је и шта има већи значај у укупном индексу. У случају Србије, „Блумбергови” испитаници очекују стопу инфлације од 2,9 одсто, што значи да се већи ризици налазе на страни незапослености – објашњава Недељковић. 

Ускоро бољи рејтинг Србије

Наш циљ и задатак је да Србија буде међу првих 30 земаља на Дуинг бизнис листи Светске банке о условима пословања, оценила је данас потпредседница владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић. „У претходних годину дана урадили смо важан посао што доказује и скок Србије за 32 места на Дуинг бизнис листи. Али, то није довољно и задатак свих нас је да учинимо да у наредном извештају Србија буде у првих 30 земаља”, поручила је Михајловићева на седници Заједничке радне групе са задатком да дефинише конкретне мере за унапређење позиције Србије на овој листи.

На седници је договорен план активности у циљу ефикасног спровођења програма из Акционог плана, као и проширење овлашћења, па ће се у наредном периоду ова група бавити и конкретним мерама за унапређење Србије у извештају о глобалној конкурентности Светског економског форума, саопштио је кабинет потпредседнице Владе Србије. (Танјуг)

 


Коментари6
58262
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Милица
Убедљиво је најбољи Биг мек индекс :)
Dusan Roncevic
Hoce da kupe Srbiju, zato joj snizuju rejting.
mirka
Najmerodavniji indeksi u ovoj zemlji su novcanik i stomak.
Radoslav
Beda kako god okrenete i koju god listu da uznete. Da bismo na Doing business listi bili medju prvih 30, sto je, koliko vidim, zdusno opredeljenje ove Vlade, plate radnika moraju teziti nuli a drzavne subvencije namamljenim ulagacima i pokretacima pislovanja beskonacnosti.
Торбари
Није ово ништа. Убедиће наш барон Минхаузен своје гласачко стадо да нам је циљ да постанемо кенгури, да тај циљ нема алтернативе и да од тога не постоји ништа боље у васиони!!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља