петак, 21.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:26

Самит Првог и Трећег Рима

Многи на Западу верују да се иза парола руског државног и црквеног врха о „заштити хришћана” крију нимало духовни разлози и мотиви
Аутор: Бојан Билбијапетак, 12.02.2016. у 22:00

Историјски сусрет поглавара две највеће хришћанске заједнице – патријарха Московског и све Русије Кирила и светог оца Римокатоличке цркве папе Фрање – и поред тога што су сви медијски објективи света уперени у њих – обавијен је велом мистерије. Не само зато што је то први такав сусрет од избијања Велике шизме 1054. године, већ и због тога што је за многе овај сусрет дошао изненадно, готово без најаве.

При томе се заборавља да Руска православна и Римокатоличка црква већ дуже од пола века одржавају интензиван званичан богословски и дипломатски дијалог, који је пре или касније морао да буде крунисан оваквим „хришћанским самитом”. Такође, често се у западним изворима помиње да РПЦ има аутокефални статус тек од 1448. године, када је на Сабору у Москви донета одлука да се отцепе од Константинопољске патријаршије, која је тада ушла у унију са Римом. Међутим, мање је познато да је руска црква са седиштем у Кијеву имала полусамосталан статус још од 988. године и „крштења Русије”, када је кнез Владимир примио хришћанство, а за првог руског митрополита постављен је Михаил – родом из Сирије.

С тим у вези је и концепт Трећег Рима, који је вековима био носећи стуб руских државних и националних идеја, а у једном делу владајућих кругова, он то остаје и данас. После пада Византије, почетком 16. века руска монархија са седиштем у Москви преузела је на себе улогу „новог Константинопоља”. Руски велики кнезови сматрали су себе једнаким по статусу са византијским царевима, и њихова света дужност била је да чувају традиције „другог Рима”, Константинопоља, односно „источне Империје”, Византије. Ипак, први су на ову идеју дошли Срби и Бугари, јер су још у 14. веку цареви Душан Силни и Јован-Александар себе проглашавали за „наследнике Рима”.

Ипак, само је Москва успела да очува овај статус, јер по легенди „четвртог Рима нема, и неће га бити”. Колико је све то било тада, а и данас је важно, може се видети и из тога да су грбови Првог Рима (Светог Римског Царства), Другог Рима (византијске династије палеолога) и Трећег Рима (Руске империје) – готово идентични. Тиме се може објаснити да се Руска црква није раније издвојила из Константинопољске патријаршије, јер је све до 15. века себе сматрала „покорном ћерком” Васељенског патријарха, а у византијском императору Русија је препознавала „врховног чувара друштвене правде” – све до успостављања Фирентинске уније 1439. године, након чега су грчки патријарси и императори изгубили углед у руским очима.

Зато на Западу код многих често изазива недоумицу понашање руских власти, јер не могу да прихвате као искрено залагање руског државног и црквеног врха у „заштити хришћана”, верујући да се овим паролама прикривају нимало духовни разлози и мотиви. Тако, на пример, амерички државни радио Слободна Европа, најављујући сусрет папе и патријарха у Хавани речима да би то могла да буде „прекретница у хиљаду година дугом јазу између две цркве”, заиста полази од претпоставке да би „централна тема састанка требало да буде прогон хришћана на Блиском истоку”, али је читав текст проткан дневнополитичким нитима, пре свега када се ради о односима Русије, Украјине и Запада.

Западни медији подсећају на наводне оптужбе руске цркве да Ватикан покушава да преобрати православне вернике у католицизам, чиме се ствара утисак да је јучерашњи састанак у Хавани био поприште некаквог сукоба двојице водећих духовних лидера данашњице, а не покушај да се удруженим снагама спречи истребљење хришћана на блискоисточном подручју захваћеном ратом, што упорно поручују из Москве. Јер, ако се тако посматра, онда се лако занемарује и чињеница да данашњи рат до темеља разара и многа света места ходочашћа, као и неке од најстаријих и најугледнијих хришћанских заједница, које данас једва опстају у Сирији у немогућим условима. Несумњиво да је то само по себи довољан разлог за сарадњу Првог и Трећег Рима.

Али, у први план западни медији истичу и Украјину, иако је очигледно да ова тема не може бити главна у разговору Фрање и Кирила. Слободна Европа подсећа и на Стаљина који је од Украјинске Гркокатоличке цркве конфисковао поседе и предао их РПЦ, иако и сама признаје да су западноукрајински унијати већину њих већ одавно вратили.

Иако је сасвим јасно да њени представници немају никакве везе са „самитом у Хавани”, амерички државни медиј цитира оштре речи и друге верске украјинске организације која је у сукобу са РПЦ – непризнате Украјинске православне цркве кијевског патријархата, коју Москва сматра расколничком. Наводно поздрављајући сусрет патријарха и папе, УПЦ(КП) истиче да „Москва сада, изгледа, тражи сваку могућност да обнови односе са остатком цивилизованог света”. „Наглашавајући да говори у своје име, портпарол ове цркве је рекао: ’Ако папа мисли да врати Кремљ у окриље здравог разума, међународног права и цивилизованих односа, нека му је Бог на помоћи’”, преноси Слободна Европа.

Тако су западни медији, уместо порука о заштити хришћана и постизања мира на Блиском истоку, у први план истакли питања Украјине, санкција, али и самог Кремља, који наводно стоји иза патријарха Кирила и његових одлука, користећи га у дневнополитичке сврхе. То што је званична Москва, у више наврата и са различитих нивоа, поручивала да се не меша у црквена питања, изгледа да никога на Западу није импресионирало. Тамо је преовлађујући став да Путин и његова екипа ноћима не спавају и само размишљају о томе како да скину са себе санкције ЕУ и САД. Да ли неко заиста верује да су папа и патријарх одлучили да се сусретну после хиљаду година – да би одблокирали испоруке италијанског пармезана и пољских јабука? Или их је ипак поново спојила заједничка забринутост за судбину хришћанства и читавог човечанства? Одговор на ова питања је питање става, а не дневне политике.


Коментари22
cffef
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

да се потсетимо
1439. године у Фиренци унију са Ватиканом су потписали сви православни верски поглавари. ----- Сви, осим српског (и светог Марка Ефеског, видети прилог). ----- Сазнавши да се Србија супроставила моћном Ватикану, руски Велики Кнез је погубио свог патријарха, због срамоте коју је нанео Русији. ----- Када се и у Цариграду сазнало да Срби нису потписали унију, настали су нереди. ----- На захтев народа, Васељенски патријарх морао је да се повуче. Ватикан то Србима никад није опростио. ----- Вековима је католицима у срце усађивао мржњу према Србима.
svetozar pribicevic
Reazlika između ova dva crkvenapoglavaraje u tome sto je papa Frane covjek vjere a patrijarh Kiril covjek Vladimira Putina.
Татјана
А чије сте ви "човек"? Или можемо да претпоставимо и без одговора?
Препоручујем 1
Violeta Cvejić
Tačno. Videćemo da li će naši crkveni oci sada pozvati papu ili će i oni čekati šta će reći Rusi. Trebalo bi da nam je čast da takav čovek kao papa Franjo dodje u Srbiju. Njegova poseta je radost za sve hrišćane i vernike. Ali nažalost naša crkva po izjavama vladika nije završila ni Kosovski boj a o Drugom svetskom ratu da i ne govorimo
Препоручујем 6
Цепидлака
Ваљда обрнуто: више извора, после извесног времена чини једну реку, а више река се улива у Једно - како већ неко рече - Море?
kievskaya rus'
Ižljubiše se Franjo i Ćiro ko pravi Srblji, tri puta!
Simic Koch Miro
Руси су већински још веровали у Перуна и словенске богове. Kao i srbski Bogumili,sve se ovo prekrstilo a Niko nije smeo zadrzati staro sedelacku veru,pa kako je koji bog dolazio druge je zbrisao HHMMHHHHMMM!Kosmo mi bre uopste bez svoga korena.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља