Да ли сте си­гур­ни да вам во­зач­ка до­зво­ла ни­је при­вре­ме­но „од­у­зе­та” због са­о­бра­ћај­ног пре­кр­ша­ја на­пра­вље­ног пре ви­ше го­ди­на?

Баш та­кво оба­ве­ште­ње до­био је наш су­гра­ђа­нин А. Р. – две и по го­ди­не по­сле суд­ске пре­су­де због пре­кр­ша­ја и пла­ће­не ка­зне. Он је, ка­ко на­во­ди, још 1. ма­ја 2013. пре­ко­ра­чио до­зво­ље­ну бр­зи­ну у Но­вом Бе­о­гра­ду, што је сни­ми­ла ка­ме­ра МУП-а. Пре­су­да Пре­кр­шај­ног су­да му је из­ре­че­на 18. де­цем­бра 2013. и она га је оба­ве­за­ла да пла­ти нов­ча­ну ка­зну од 8.000 ди­на­ра, 1.000 ди­на­ра на име суд­ских тро­шко­ва. „За­ра­дио” је че­ти­ри ка­зне­на бо­да и из­ре­че­на му је јед­но­ме­сеч­на за­бра­на упра­вља­ња мо­тор­ним во­зи­лом. Ме­ђу­тим, на том па­пи­ру ни­је био да­тум од ка­да за­бра­на во­жње сту­па на сна­гу. Ина­че, во­зач­ка до­зво­ла се не од­у­зи­ма, већ оста­је код во­за­ча ко­ји не сме да упра­вља ауто­мо­би­лом у од­ре­ђе­ном пе­ри­о­ду.

У за­кон­ском ро­ку од осам да­на А. Р. је пла­тио нов­ча­ну ка­зну. – Био сам си­гу­ран да ми од тре­нут­ка из­ри­ца­ња пре­су­де те­че и за­бра­на во­жње па на­ред­ни ме­сец ни­сам во­зио ауто­мо­бил. Ми­слио сам и да ће ми у ро­ку од две го­ди­не, во­зач­ка до­зво­ла би­ти „чи­ста”, јер се по­сле тог пе­ри­о­да ка­зне­ни бо­до­ви бри­шу – при­ча овај су­гра­ђа­нин.

Ве­ро­вао је да је „од­ра­дио” ка­зну па га је из­не­на­ди­ло оба­ве­ште­ње МУП-а при­сти­гло кра­јем про­шле го­ди­не о  за­бра­ни упра­вља­ња мо­тор­ним во­зи­лом.

 „По­ли­ти­ка” је по­ку­ша­ла да от­кри­је од ка­да те­че „рок” ка­зне­ним по­е­ни­ма, а ка­да из­ре­че­ној ме­ри од­у­зи­ма­ња во­зач­ке до­зво­ле. Мо­жда би нај­јед­но­став­ни­ји од­го­вор мо­гао да гла­си: рок од две го­ди­не, ко­ли­ко тре­ба да про­ђе да би ка­зне­ни по­е­ни би­ли из­бри­са­ни из еви­ден­ци­је во­за­ча, по­чи­ње да­ном прав­но­сна­жно­сти пре­су­де Пре­кр­шај­ног су­да (углав­ном осам да­на од да­на до­ста­вља­ња пре­су­де стран­ка­ма у по­ступ­ку), а за­бра­на упра­вља­ња – ка­да вас МУП о то­ме оба­ве­сти. Вре­мен­ска раз­ли­ка из­ме­ђу „из­др­жа­ва­ња” ове две ка­зне, пре­ма по­да­ци­ма до ко­јих је „По­ли­ти­ка” до­шла, нај­че­шће је ду­жа од го­ди­ну да­на.

Ова­ква прак­са, ме­ђу­тим, отво­ри­ла је мно­га пи­та­ња. На при­мер, ка­ко учи­ни­лац пре­кр­ша­ја мо­же да зна да ли су му по­е­ни „упи­са­ни” оног да­на ка­да је пре­су­да ко­ја му је из­ре­че­на по­ста­ла пра­во­сна­жна? За­што МУП-у тре­ба то­ли­ко вре­ме­на да по­ша­ље оба­ве­ште­ње о за­бра­ни упра­вља­ња во­зи­лом? По­сто­ји ли обо­стра­на ко­му­ни­ка­ци­ја из­ме­ђу МУП-а и су­да за пре­кр­ша­је?

Пред­сед­ник Пре­кр­шај­ног су­да у Бе­о­гра­ду Ми­лан Ма­ри­но­вић ка­же за наш лист да је „ма­ло не­ло­гич­но” да МУП учи­ни­о­цу пре­кр­ша­ја ша­ље оба­ве­ште­ња по­сле то­ли­ко вре­ме­на.

– Те­о­рет­ски, мо­же да се де­си да је учи­ни­лац пре­кр­ша­ја из­бе­га­вао да при­ми ре­ше­ње. Дру­ги раз­лог би, мо­жда, мо­гао да бу­де то што у МУП-у има­ју мно­го из­вр­ше­ња, па не мо­гу да стиг­ну... – ка­же Ма­ри­но­вић за „По­ли­ти­ку”.

До­дат­ну не­до­у­ми­цу код во­за­ча ко­ји је на­пра­вио пре­кр­шај мо­же да ство­ри и пи­та­ње ка­да де­ло за­ста­ре­ва, од­но­сно, од ког да­на те­че рок од две го­ди­не ко­ли­ко је за­ко­ном про­пи­са­но за за­ста­ру. Да ли те­че од да­на пра­во­сна­жно­сти пре­су­де или уру­че­ња са­оп­ште­ња МУП-а – ко­је као у на­ве­де­ном слу­ча­ју мо­же да стиг­не и две и по го­ди­не ка­сни­је..

– Из­вр­ше­ње ка­зне за­ста­ре­ва две го­ди­не од пра­во­сна­жно­сти пре­су­де – на­во­ди Ма­ри­но­вић.

За­кон о пре­кр­ша­ји­ма (члан 85) про­пи­су­је да из­ре­че­на ка­зна и за­штит­на ме­ра (за­бра­на упра­вља­ња во­зи­лом) „не мо­гу да се из­вр­ше ако је од да­на пра­во­сна­жно­сти пре­су­де про­те­кла јед­на го­ди­на”. То зна­чи да МУП-ово са­оп­ште­ње ко­јим се А. Р. оба­ве­шта­ва о за­бра­ни упра­вља­ња мо­тор­ним во­зи­лом – ни­је ва­же­ће.

На­чел­ник оде­ље­ња за кон­тро­лу и ре­гу­ли­са­ње МУП-а Ср­би­је Бо­бан Ми­лин­ко­вић по­твр­ђу­је на­во­де овог чла­на, а за од­го­вор због че­га по­ли­ци­ја ни­је ажур­ни­ја по овом пи­та­њу упу­тио нас је на оде­ље­ње управ­них по­сло­ва.

Иако рок од две го­ди­не по­сле ко­јег се бри­шу ка­зне­ни по­е­ни, по­чи­ње да те­че да­ном прав­но­сна­жно­сти пре­су­де, ма­ло је ве­ро­ват­но да ће МУП баш тог да­на по­е­не упи­са­ти у сво­ју еви­ден­ци­ју. Јер, ка­ко нам је не­зва­нич­но ре­че­но и у су­ду за пре­кр­ша­је и у МУП-у, го­то­во да је не­мо­гу­ће да истог тре­нут­ка ка­да из­рек­не пре­су­ду, суд о то­ме оба­ве­сти над­ле­жне у по­ли­ци­ји. До­дат­но ком­пли­ко­ва­ном си­ту­а­ци­ју чи­ни и по­да­так да МУП не оба­ве­шта­ва суд о бро­ју ка­зне­них по­е­на из­ре­че­них по­је­дин­цу, ни­ти ка­да су они упи­са­ни у лич­ну еви­ден­ци­ју во­за­ча.

– Увид у еви­ден­ци­ју ка­зне­них по­е­на има­ју са­мо по­ли­циј­ски слу­жбе­ни­ци ко­ји ра­де на по­сло­ви­ма од­у­зи­ма­ња во­зач­ке до­зво­ле. На пи­са­ни зах­тев во­за­чу ће се, у ро­ку од нај­ви­ше се­дам да­на, да­ти оба­ве­ште­ње о ста­њу бро­ја ка­зне­них по­е­на ко­је тај во­зач има у тре­нут­ку под­но­ше­ња зах­те­ва. Из­у­зет­но, ови по­да­ци се мо­гу да­ти ро­ди­те­љу, усво­ји­о­цу, од­но­сно ста­ра­те­љу ма­ло­лет­ни­ка, као и ор­га­ну со­ци­јал­ног ста­ра­ња.

Тро­шко­ве из­да­ва­ња оба­ве­ште­ња сно­си во­зач под­но­си­лац зах­те­ва – ци­ти­рао је Ми­лин­ко­вић од­ред­бу За­ко­на о без­бед­но­сти са­о­бра­ћа­ја на пу­те­ви­ма.

Ме­ђу­тим, про­це­ду­ра у ве­зи са са­о­бра­ћај­ним пре­кр­ша­ји­ма пре­ви­ше је ком­пли­ко­ва­на. Мно­ги во­за­чи и да­ље оста­ју у не­до­у­ми­ци, иако на вре­ме из­ми­ре ка­зну.