субота, 27.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 13.02.2016. у 22:05 Аница Телесковић
КО НАС СВЕ И КАКО РАНГИРА

Србија неславни рекордер на свим листама

Економисти кажу да је од свих најрелевантнији показатељ онај који раде ММФ и Светска банка а који мери реалну куповну моћ
Страни инвеститори гледају листе на одлучују о улагањима (Фото Фијат аутомобили Србија)

Српској економији многи гледају у зубе. Разне међународне организације сваке године рангирају нашу земљу по разним критеријумима. Заједничко за сва та истраживања је да је наш резултат углавном неславан.

Економисти кажу да је од свих најрелевантнији показатељ бруто домаћи производ по паритету куповне моћи по становнику који показује реалну куповну моћ становништва у једној земљи. Србија се ту, на листи Светске економске банке и Међународног монетарног фонда налази на средини листе. Према методологији ММФ-а, просечан Србин на располагању годишње има 13.378 долара. Толико вреди наш доходак кад би српске цене биле као у Америци. Он вреди више, јер су цене у Србији ниже него у Америци и за један долар може много више робе да се купи у нашој земљи. Према методологији Светске банке, просечан Србин годишње на располагању има 13.400 долара.

Извештај који се обавезно нађе на столу сваког озбиљног инвеститора пре него што одлучи да инвестициону заставу забоде у Србију је онај о лакоћи пословања који сваке године објављује Светска банка. Оно што је добра вест за нас је да је Србија на последњем рангирању поправила своју позицију на листи за 32 места и са 91. доспела на 59 позицију. Једним делом то се догодило и због промене методологије. Међутим, оно што је за нас и даље поражавајуће је да су готово све земље региона боље рангиране од нас. Изузев Босне и Херцеговине и Албаније. Суседна Македонија заузима високо 12 место.

Према оцени економисте Љубомира Маџара сва ова рангирања говоре нешто о једној економији и ниједно није без значаја.

– Најрелевантнији је онај који мери БДП по паритету куповне моћи. Он нам говори колико имамо произведене вредности за све могуће потребе – каже Маџар и додаје да инвеститори, осим ранг-листа гледају неке макроекономске показатеље.

Најважнија је стопа инфлације која говори о степену нереда у једној привреди, али је важна и стопа раста БДП-а. Он је име и презиме у личној карти земље.

 Маџар додаје да индекс беде који мери „Блумберг” може и да се ради на софистициранији начин како би резултати били релевантнији. Осим пуког сабирања инфлације, резултат се може умањити за стопу привредног раста и повећати за износ камата најчешће на потрошачке кредите.

– Добро је да се у то укључи и стопа раста јер она говори о томе какви су изгледи за будућност – каже Маџар.

Са друге стране, Бојан Ристић са Економског факултета, који редовно прати листу конкурентности коју објављује Светски економски форум каже да позиција Србије стагнира.

– Она мери колико је једна привреда конкурента па се испитаницима постављају разна питања од тога колико пара бисте оставили у Србији ако одлучите да тамо летујете, колико је развијена путна инфраструктура па до тога да ли и колико верујете политичарима. Сваки пут када рангирате више земаља према истим критеријумима постоји опасност да слика не буде најкомплетнија и најобјективнија – каже Ристић и додаје да је једна од мана оваквог рангирана то што је заснована на субјективном мишљењу испитаника.

На утиску анкетираних заснива се и листа Транспарентности о перцепцији корупције. Без обзира на то што ова влада борбу против корупције сматра својим приоритетом, резултат на листи се не поправља.

– Не мора да значи да ће се напори владе одмах пренети на локалу – каже Ристић.

Такође, иако није реч о класичној листи и рејтинг агенције рангирају Србију, па је тако недавно агенција за оцену кредитног рејтинга „Стандард енд Пурс” променила  кредитни изглед Србије са негативног на стабилни, док је кредитни рејтинг задржан на нивоу ББ минус.

Како каже Ненад Гујаничић из Вајз брокера кредитни рејтинг неке земље је прилично значајна оцена. Дају је светски признате кредитне агенције из простог разлога што инвеститори у великој мери узимају у обзир ове судове. Осим „Стандарда енд Пурса”, важне су и оцене „Муда и Фича”.

Што се тиче рејтинга Србије, она има неинвестициони статус односно далеко је од најквалитетнијих оцена, али је и ван зоне шпекулативног инвестиционог амбијента, каже Гујаничић.

Коментари21
1bb99
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Олен
Како би био славан када се сваке године уводе све гори и све сулудији закони. Најновија одлука Владе је за сада најбољи пример лошег вођења привреде. АЛИМС захтева да све фирме које продају лекове и медицинска средства пошаљу колика им је увозна цена а колика извозна- то јест да се држави доставе марже и колико се зарађује. То не само да је сулудо већ сама држава излази из оквира својих дужности које су прописане Уставом. Оно што је још луђе је да траже и марже за робу која се извози из Србије. Дакле желе да газе привреду а онда се питају зашто смо и даље неразвијени и сиромашни. Па ту смо где смо јер нам бирократе воде привреду, не фирме и приватници.
Sreja od Rudnika
Komsije I ostali. Dzaba pokusavate. Tekst je veoma tacan za razlkiku od vase maste. Sto je babi milo....!
Neša (Glodur)
Najupečatljiviji je Blumbergov indeks bede po kom je od šezdeset zemalja Srbija na visokom sedmom mestu. Vučićeva četvorogodišnja priča od prvog dana ne drži vodu. Beograd na vodi, deset novih aviona za Er Srbija, Mercedes autobusi, izvoz Fijata... "Šta može hladna i gola istina protiv blistavih čari laži?", Anatol Frans.
dasa
premijer kaze drugacije.on hvali penzionere, koje je opljackao ,kako ga vade iz bule i kako su zasluzni.mora da se uvlaci jer 700000 puta jos 2 clana to je oko 2 miliona koji glasaju protiv jer je otimao kako mu se svidja.sve sto se sticalo,pojavi se neki koji otme kao na ulici.zato ,skolovaniji gradjani i ne daju podrsku premijeru jer su ga prozreli u svim namerama.vreme je za izbore i drugu vlast.
Само кажем
Највећа реформа у Србији би била, за почетак, да сви у јавним предузећима, општинама, министарствима, службама МОРАЈУ да одговоре на мејл који сте им послали. Као грађанин који нуди бесплатно својој земљи нешто, а што би иначе коштало пар хиљада евра, државни службеници чак се не удостоје да одговоре на моју понуду. Зато расејање не жели да има послове у Србији...јер нико не жели да потроши живот на овакве глупости и јаде. Нешто размишљам, можда сам требао писати на енглеском. Можда бих добио одговор у року од сат времена. Ипак покондиреност и сервилност према странцима никад није изашла из канцеларија државних службеника. А економија? Држава је не чињењем у овом примеру изгубила неколико хиљада евра.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља