недеља, 17.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:22

Царски „устав” средњовековне Србије

Пре готово осам векова настао је „Душанов законик” , најважнији правни документ средњовековне Србије. Писан у духу тога времена, утицао је на формирање државе, највеће коју је наш народ у својој историји имао
Аутор: Јован Гајићпонедељак, 15.02.2016. у 08:05

„Наредба царска: Ако цар напише писмо или из срџбе, или из љубави или из милости за некога, а то писмо нарушава Законик и није по правди и по закону, судије томе писму да не верују, само да суде и врше по правди. Све судије да суде по закону, право, како пише у Законику, а да не суде по страху од цара.” Ово, између осталог стоји у 167. члану Душановог законика, најважнијег правног документа средњовековне Србије, објављеног на верски празник Вазнесење, маја 1349. године у Скопљу. Реч је о документу који је, уз све мане био у рангу са најбољим законима тога времена, па се са правом може сматрати и првим „уставом” средњовековне српске државе. Зато ће, поводом Дана државности, „Политика” у сутрашњем броју објавити Душанов законик, са свим његовим члановима.

Како је и под којим околностима настао овај документ? Стефан Душан владао је средњовековном Србијом од 1331. до 1355. године и остао упамћен као најмоћнији српски владар, због чега је стекао надимак „Душан Силни”.

На власт је дошао насилно, тако што је, на наговор властеле жељне освајања, почетком 1331. збацио свог оца, краља Стефана Дечанског, који је исте године убијен у Звечану. Убрзо се показао као енергичан и способан владар. Искористио је слабљење Византије и предузео велика освајања у правцу југа. Створио је државу која се простирала од Дунава до Коринтског залива, односно од Јадранског до Егејског мора. Била је то средином 14. века највећа држава на Балканском полуострву. После ових освајања краљ Стефан Душан одлучио је да се прогласи за цара. Крунисан је у Скопљу, 1346. године, после свечаног обреда који је обавио српски патријарх Јоаникије (претходно је српска црква подигнута у ранг патријаршије).   

Да би се правно уредила држава у чијим се „српским крајевима” живело по обичајном праву и раније издатим повељама, док се у „грчким” примењивало законодавство Византије, приступило се изради правног акта, писаног на народном „старосрпском” језику

Тада су се пред Душаном појавила нова искушења. Држава коју је створио била је другачија од дотадашње, јер је укључивала и крајеве у којима је живело грчко становништво, које је навикло на правни и друштвени поредак Источног римског царства (Византије). Зато се Душан крунисао за „цара Срба и Грка” и пред себе поставио задатак да освоји Цариград и уместо Византије створи ново царство, по угледу на ту државу. Али, да би то остварио било је потребно да државу правно уреди, што није било лако, будући да се у „српским крајевима” живело по обичајном праву и раније издатим повељама, док се у „грчким” примењивало законодавство Византије. То је и разлог што се приступило изради новог, правног акта познатог као „Душанов законик”.

„Закон благовјернаго цара Душана” проглашен је на државном сабору у Скопљу, на празник Вазнесење Господње, маја 1349 (када је написана и већина чланова), а допуњен на сабору у граду Серу, пет година касније. Законик је имао 201 члан и  писан је на народном „старосрпском” језику, што га разликује од већине закона тога времена, будући да су слични документи у западној Европи писани на латинском, а у Византији на грчком.

Према мишљењу наших историчара „Душанов законик” представља спој византијског законодавства, словенског обичајног права, повеља које су издали Душанови претходници и статута приморских

Два века владавине Немањића
Династија Немањић владала је Србијом два века – од 1166. до 1371. године. Оснивач ове владарске породице био је велики жупан Стефан Немања, који је на власт дошао 1166. године, у време када је Рашка област, колевка српске државе, још била у саставу Византије. Стефан Немања имао је три сина – Вукана, Стефана и Растка. Вукан је био владар Зете, Стефан, касније прозван „Првовенчани”, 1217. постао је први српски краљ, а његов брат Растко (Свети Сава) 1219. године изборио се за самосталност српске цркве и постао први српски архиепископ, са седиштем у Жичи. Стефана Првовенчаног наследили су синови Радослав, Владислав и Урош, чија је жена била чувена Јелена Анжујска. Урошеви синови били су Драгутин, који се због повреде одрекао престола у корист брата Милутина (владао од 1282. до 1321. године) који је остао познат по томе што је, слично као касније Душан ратујући са Византијом, проширио државу. Милутинов син био је злосрећни краљ Стефан Дечански, а његов син цар Душан. Нажалост, Душанов син Урош прозван „Нејаки” (владао од 1355. до 1371. године) није имао владарске особине свога оца, а током његове владавине ојачала је и осилила се властела, па се српска држава почела распадати... Цар Урош је умро 1371, а пошто није имао потомства, његова смрт значила је и крај династије Немањић. Исте године када је умро цар Урош јужни део некадашњег Душановог царства, после Маричке битке, пао је под власт Турака...

градова. Од старијих закона примењиваних у Византији, највише елемената преузето је из „Јустинијановог закона”, а од новијих из „Синтагме Матије Властара” из које су избачени делови који нису ишли у прилог новој држави. Душанов законик се у великој мери ослањао и на „Законоправило” Саве Немањића.

Законик је регулисао односе у држави, положај цркве, владара, властеле, трговаца и  зависног дела становништва, али га чине и различита правила, као и казне за веће или мање преступе. Оне су често биле сурове, јер су поред затворских и новчаних казни предвиђале и телесно кажњавање – батинање, а у неким случајевима и сакаћење (одсецање руку, носа, ушију... ). Али, ако је за утеху, слично је било и у другим законима тога времена...

Нажалост, овај документ није сачуван у оригиналу, али је сачувано више од 20 преписа, насталих од 14. до 18. века. Најпознатији међу њима су Струшки (који је најстарији, али није потпун), Атонски, Студенички, Хиландарски, Бистрички, Призренски (који се сматра најбољим), Раковачки, Раванички...

Своје дело, због којег је и настао овај законик, цар Душан није стигао да заврши. Умро је изненада 1355. године (шест година од настанка његовог првог дела). Имао је планове да освоји Цариград, за шта му је била потребна помоћ Венеције, али је пословним људима из државе Светог Марка више одговарала слаба Византија, него јако српско-грчко царство. Увиђао је и опасност од Турака и обраћао се и римском папи, како би им се заједнички супротставили... Али, као што је брзо настало, тако се „Душаново царство” убрзо после његове смрти и распало, а већ тридесетак година касније овим просторима загосподарили су Турци... То, међутим, не умањује значај цара Душана и његовог законика за наш народ и државу. Зато је, говорећи о тој епохи, наш чувени историчар Владимир Ћоровић у свом делу „Историја Срба”, поред осталог, записао: „Са Душаном је стара српска држава достигла врхунац моћи. Постала је царевина, прва сила на југоистоку Европе, не такмац него готово господар Источног Римског Царства. Уз царство се дигла и патријаршија, као највећи степен црквене власти. Колико се Душан истински трудио да своје државно дело среди и стави на солидне основе сведочи најбоље његов Законик, један од најдрагоценијих културних споменика средњовековне Србије. Српски замах никад није био већи, ни напор плоднији. Али, у ствари, Душаново дело, мада велико и блиставо по царском сјају и мада снажно по уложеној енергији, није било трајних квалитета. За терет једне империје српска снага тада још није дотицала, она је могла да дело ублизу изведе, али не и да га одржи...”.


Коментари63
06040
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lyle Beagle
Samo mala ispravka, godina donošenja Zakonika je 6857., i nije ni slučajno tadašnja država bila najveća koju je ovaj narod "u istoriji" imao. Vizantija beše Romeja, nikad se nisu zvali Vizantijom, ili, može biti nešto grešim..?
cole
boze dragi, nekad svetska carevina a vidi na sta ste danas spali! kad bi vas pretci danas videli, polili bi vas benzinom i zapalili.
Kodza
Lepo je ovo znati, čitati i proučavati iz istorijskih knjiga, ali manimo se više nebeskog i Dušanovog carstva, jer je Srbija sve manja, ljudi su sve bolesniji i nesrećniji, a mnogi odlaze odavde zauvek. Treba živeti u sadašnjem trenutku i videti šta i kako da se promeni da živimo pristojno. Ovo je 21. a ne srednji vek.
Manite se vi večite kritike
Taj način razmišljanja koji predlažete nas je i uništio. Naprotiv, puna svest o našoj prošlosti, o tome ko smo, odakle smo, od koga smo potekli, dala bi nam mnogo veću moć i dostojanstvo da se nosimo sa sadašnjim trenutkom. Uništavate i to malo energije koja nam stiže iz prošlosti da nas inspiriše da se borimo i za sadašnjost i budućnost. Nemojte večito kontrirati. Ono što je bilo veliko, zauvek je veliko. Veličina Dušanovog carstva nikada neće biti izbrisana iz našeg srca, ona nam daje snagu i razlog da se ponosimo.
Препоручујем 10
HISTORIA MAGISTRA VITAE EST
Историја је учитељица живота !
Препоручујем 25
Прикажи још одговора
Д. З.
Прородно и свакако, држава са више нација и вера, цивилизацијски је подложна разбијању јерс у на њу лаки утицаји са страбне. И таква држава кад-тад се разбија на више државица. Држава каква је била Југославија разбијена је врло брзо и лако са стране и изнутра. А поготово се ратзбија, и то неизбежно у великим сукобима и крви ако су постојале унутрашње границе које бнису биле ни повучене на праведним етичким и етиничким принципуима. Такве државе, поготово мале, економски зависне и слабе, трају само док је на њиховој страбни међународни фактор. Такве државе држе се на унутрашњој сили све док се не умеша страна сила и интереси за разбијање државе те врсте. На Балкану је данас Србија једина мултиетничка и мутиконфесионална држава која може имати сигурне границе само док је то инетерс других држава. Србија је, нажалост, потпаљена с југа, па су јој већ двдесетак година границе несигурне. Друге балканске државе или су очистиле своје територије или су мањине без икаквих права и слобода.
Nino Belov
Dušan se nije proglasio carem Srba i Grka jer takvi tada nisu postojali. Dušan se proglasio kraljem Rasa i carem Romejaca. Srpske zemlje su tada bile Rascia i Sermia, a on je bio kraljem stanovnika Raške (Rasciae) i carem Romeiae (kako su oni koje mi zovemo Vizantinci zvali svoju državu). Ime koje mi danas koristimo Vizantija je nastalo mnogo kasnije i pripisano je istočnim Rimljanima, da bi zapadni Rimljani zadržali primat.
Aleksandar
Bασιλεὺς καὶ αὐτoκράτωρ Σερβίας καὶ Pωμανίας - po zvanicnim grckim izvorima, a koliko znam Basileus je car.
Препоручујем 7
5508 godina pre Hrista
U Dušanovom Zakoniku piše da je donet 6817.g. jer su Nemanjići koristili najstariji kalendar na svetu, računajući vreme od Velikog potopa (na Zpadnoj obali Crnog Mora) i dolaska srpskih predaka u Podunavlje i Pomoravlje..
Препоручујем 22
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља