четвртак, 26.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 14.02.2016. у 22:05 Јована Рабреновић

Криза опустошила инвестиције у Србији

Охрабрују улагања странаца у другој половини прошле године када је у те сврхе код нас потрошено нових 1,5 милијарди евра
Фабрика за израду ветрогенератора „Сименс” у Суботици (Фото А. Васиљевић)

Прошлогодишње стране директне инвестиције наговештавају да се економија најзад креће узлазном линијом. У 2015. години страни инвеститори уложили су нових 1,5 милијарди евра што је за око 300 милиона евра више него годину дана раније.

Ипак та улагања знатно заостају за временом пре кризе. На укупан пад инвестиција, што ће рећи и домаћих и страних, и државних и приватних, претходних дана указала је и Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) у свом извештају о транзицији региона. По њима Србија је годишње „кратка” за инвестиције на нивоу од три одсто бруто домаћег производа што износи око милијарду евра.

Додатно, недостатак инвестиција је проблематичан и уколико се погледа други податак ЕБРД-а, а то је да је Србија рекордер по паду инвестиција за време кризе. За то време, тачније од 2009. до 2013. пад инвестиција код нас износио је седам одсто, у Украјини, Молдавији, Кавказу око 6,5, у централној Европи око 3,5 процената. Толики је пад био и у Југоисточној Европи. У Русији пад је био мањи од два одсто.

ЕБРД нам замера и да смо у погледу јавних, односно државних инвестиција, знатно подбацили, а управо су оне неопходне за дугорочан раст и зато јавне инвестиционе пројекте треба убрзати. По њима, побољшана саобраћајна мрежа може да буде главни покретач раста јер директно утиче на стране директне инвестиције и спољну трговину.

И домаћи стручњаци су, иначе, упозорили да ће нас пад инвестиција коштати. Павле Петровић, председник Фискалног савета је на традиционалном децембарском саветовању на Економском факултету, указао да су инвестиције, као компонента БДП-а, највише умањене у односу на 2008. годину. Према његовим подацима, реални пад износи чак и 25 одсто што је главни узрок стагнације. Без снажних улагања нема високог и одрживог раста, а прилив инвестиција у 2015. представља преокрет.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, каже да је ЕБРД до поменутог податка о недостатку инвестиција на нивоу три одсто БДП-а дошао поредећи нас чије укупне инвестиције износе 19 одсто БДП-а и Централноисточне Европе (ЦИЕ) где тај просек износи 22 одсто.

– Ми треба да повећамо укупне инвестиције на већи ниво од тог, јер су и њихова улагања због кризе смањена. Поређења ради, пре кризе у периоду 1995–2008. у том региону укупне инвестиције су просечно износиле 25 одсто БДП. То је ниво коме треба да тежимо. Држава треба да повећа своје инвестиције за један до 1,5 одсто, а и приватници због побољшања привредног амбијента. У делу приватних инвестиција брже реагују странци, јер имају више пара – сматра Арсић.

Он додаје да су јавне инвестиције у просеку биле за преко два одсто БДП ниже него у ЦИЕ, док су и приватне инвестиције биле ниже од просека ЦИЕ, али је то одступање мање и износи један одсто. Држава може да утиче на раст укупних инвестиција кроз повећање јавних инвестиција са 2,5 на четири до пет одсто и стварање подстицајних услова за повећање приватних инвестиција на 20 одсто БДП.

Стране директне инвестиције су у другој половини прошле године знатније порасле, чак брже него у другим земљама. Објашњење за то је велика количина јевтиног капитала уз реформе на побољшању привредног амбијента. Арсић каже да би за значајније резултате такав темпо инвестиција требало да се настави и наредних година.

Повећање јавних инвестиција за један до два одсто БДП би, преко повећане тражње, такође краткорочно утицало на убрзање привредног раста. Боља инфраструктура – нови и обновљени путеви и железничке пруге – дугорочно би повећала стопу раста привреде. 

Ипак, за раст привреде кључно је повећање приватних инвестиција, указује Арсић, а инвеститори поред макроекономске стабилности и добре инфраструктуре захтевају и добро уређене институције и снажан финансијски сектор. Разна истраживања, међутим, Србију по квалитету институција сврставају на само дно европских земаља. Годинама се понавља да је заштита власничких права слаба, независност судства ниска, корупција висока, док је привреда оптерећена компликованим, нејасним и непотребним прописима.

Коментари11
96a5e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mihailo Vuković
Srbiji ništa ne vrede izvanredni prirodni i ljudski resursi , kada ne postoji pravna sigurnost , kao i nedostatak saobraćajne i komunalne infrastrukture . To bi morao da bude prioritet svake sposobne vlasti .
Raša
Lego privreda nije nešto od čega narod može bolje da živi, to je rad za plate ispod minimalca. Zašto političari prave od ove države Legolend? Srbiji treba prava 100% domaća proizvodnja.
Леон Давидович
Основна грешка јесте што се држава одрекла привреде у свом власништву и дозволила да пропадне. Не може се развој привреде препустити мољакању инвеститора да дођу и улажу у привреду већ то држава мора сама радити ако нема других могужности. Ако узмете за пример неку локалну заједницу којој је уништена привреда и нико неће да дође да улаже онда то мора држава да учини. Јер ако нема привредних активност народ нема од чега да живи и мора се одселити и крај ће постати пуст. ИТД. Уместо што дају новац приватницима боље би било да држава сама улаже јер другох избора нема.
povremeni citalac
Daklem, nikada nisam procitao u "Politici" clanak koji je napisan ovako jezgovito, pregledno i jednostavno nego sto je ovaj clanak novinarke Jovane Rabrenovic. Pisao nekada kada su pocele da ulaze razne firme u Srbiju, pisao sam o svemu sto sam iskusio ovde u Madjarskoj, pocev od nacina kako se investicije privlace, kako se treba postaviti kao domacin sve do prava i obaveza obe strane, sa napomenom da treba pazljivo birati region gde se namerava izgradnja tzv Ind. parkova, sve do selenja starih pogona iz gradskog jezgra na periferiju gradova, varosi i sela. Posle tri, cetri komentara digao sam ruke od tog posla, jednostavno zbog "preokupirannosti" drzave sa "vecim" poblemima. Znate na sta mislim, naprimer pisanje o problemima tretmana i koriscenja stiropora u razne svrhe i namene. Malo ostrije, dogod se Srbija, to jest bogovi bave sa EU, odnosno problemima koji zadiru u sve sto vucemo kao ostatak onih ratova (grubo rec.) to jest onih manjih neporazuma diljem Juge, nece biti leba.
Tajvanska kanasta
Ne mogu se oteti utisku da su u kalkulaciju"trenutni nivo investicija 19% a za period 1995-2008 25%"ušle i neke stavke kojima tu nije mesto.Zato što je i 19 procenata solidna cifra,a o 25 neću ni da govorim.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља