уторак, 10.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:35

Уставобранитељ из Меленаца

У оџаклији Лазара Зубана одржавана посела која су била претече првих демократских трибина у Срба
Аутор: Ђуро Ђукићнедеља, 14.02.2016. у 22:05
Лазар Зубан

Меленци – Велики допринос доношењу Сретењског устава дао је Лазар Зубан (1795–1850), родом из банатског села Меленци, без обзира на то што његов завичај тада није био у Србији. Зубан је, на основу европског искуства, ширио слободарске идеје и тежње да Србија буде модерна држава. Основао је и прву српску странку која се залагала за устав, а кад је устав први пут донесен, није га имала ниједна друга земља у окружењу. Ипак, данас се о њему мало зна, а Град Зрењанин је недавно одлучио да се неправда исправи и да му се у родним Меленцима подигне спомен-обележје.

Иван Бошњак из Меленаца, највећег села у Банату, за себе каже да баштини културу села, али и целог средњег Баната, у којем се оно налази. Написао је и неколико књига о знаменитим људима свог завичаја, а о његовом раду похвално су се изразили и академици Чедомир Попов и Василије Крестић. Писао је и сакупљао грађу и о Лазару Зубану.

– Тужно је што је брзо заборављен. Он је био интелектуалац широких европских видика, први у много чему у Србији, а заслужан и за стварање модерне српске државе и доношење Сретењског устава. Био је уз бок Доситеју Обрадовићу, Стерији, Теодору Павловићу. Огледао се на многим пољима друштвене активности у младој, тек стасалој Србији Милоша Обреновића. Ставио је све своје умне снаге да јој помогне да стане на ноге и да је уврсти у велику породицу значајних европских народа – каже Иван Бошњак, подсећајући да су биографију Зубана писали и знаменити песник Сима Милутиновић Сарајлија, етнолог Милан Ђ. Милићевић, Јаша Продановић, историчар Петар Крестић и многи други. Прелиставајући ту литературу, Бошњак је дошао до сазнања каква је Србија била у то време. Тако су се почетком тридесетих година 19. века, уочи доношења устава, на Кнежевом двору водили разговори и констатовано је да је за Србију најбоље да што пре добије устав.

– Ама, браћо моја, шта је то устав да га сви траже? Ја држим да је сада најпрече да добијемо своју конституцију, а онда можемо порадити и на томе да добијемо тај устав, гласно је коментарисао кнез и чувени војсковођа Јован Бобовац. На то су се насмејали присутни Лаза Зубан и Димитрије Давидовић. – Па, кнеже, то је једно те исто, само што је конституција страна реч, а устав наша – рекла су ова двојица.

Лаза Зубан био је изузетно начитан, говорио је три језика, написао је граматику на српском, турском и француском. Боравио је у Француској, где је био импресиониран Револуцијом 1789. Мада се она

Лазар Зубан као Филип Вишњић
Да је Лазар Зубан био цењен и као гуслар сведочи и позната слика Анастаса Јовановић „Срби око гуслара”, на којој је сликар за лик гуслара узео управо Зубана, а поред њега ту су Његош, Караџић, Михаило и Милан Обреновић, Вук Стефановић Караџић, Бранко Радичевић и други угледни Срби, заједно с народом. Интересантно је да је лик гуслара касније преименован. Наиме, за познату монографију „Знаменити Срби 19. века”, која је изашла у Загребу 1901, у тамошњој „Српској штампарији” за потребе монографије копирали су Зубанов лик, издвојили га са слике и дали му име Филипа Вишњића, гуслара из легенде који је опевао бој на Косову.

одиграла раније, на њега су утицале њене последице, нарочито у погледу грађанских права. Као пребег из Земуна, а био је чест случај да српски интелектуалци из Војводине долазе у Србију, доспео је до Шапца, где је једно време био секретар шабачког владике Герасима Георгијевића. А онда постаје писар код Милошевог брата Јеврема Обреновића, а овај га је препоручио Милошу за писара. Касније ће се ангажовати на писању и доношењу првог српског устава. Као члан комисије у којој је био и Вук Караџић, он је овај познати документ стилски уобличио, а пре тога стекао је искуство преводећи Наполеонов устав са француског.

У годинама уочи доношења Сретењског устава Зубак је у београдској Босанској улици, данас Адмирала Гепрата, имао кућу коју је звао оџаклија. Ту су се на поселима окупљали разни гости, пре свега писмени људи. Двапут недељно на скупове у оџаклију долазили су припадници уставобранитеља, па је она била њихов својеврсни клуб. Једно време седнице уставобранитеља биле су тајне. Углавном грађанска окупљања су постала готово свакодневна и тада су настале прве политичке трибине у Београду и Србији. Најчешће се расправљало о економској и културној изградњи земље, о потреби да се стварају млади и школовани кадрови. На тај начин да се бирају духовно надарени младићи и шаљу на високо школовање на европске универзитете. После њиховог повратка, Србија би била спремна за неопходни духовни препород. Истицала се потреба да се граде школе по целој Србији, не само по слободним градовима, него и по селима. Сам Зубан, пошто је знао језике, набављао је штампу из европских градова и читао их на својим поселима, где је обавезно подносио и реферате о најновијим дешавањима у свету. Овде су се водиле и расправе о књижевности и нарочито о језику. Забележено је да је на тим скуповима Маца Пунктаторка, супруга Зубановог пријатеља и познатог песника Симе Сарајлије, агитовала да се законом основна писменост обезбеди и за женску децу. Посела у оџаклији имала су и уметнички карактер, кад се говорило о домаћој и европској књижевности. Свако посело завршавало се певањем, а гусле је узимао и сам Лазар Зубан, кажу један од најбољих гуслара свога времена.


Коментари0
0e373
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља